arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Прјекција филма о страдању ливањских Срба 1941. године

У новосадској галерији Зрно одржана прјекција филма о страдању ливањских Срба 1941. године

Као што је било најављено, у Клубу и галерији „Зрно“ у Новом Саду,у организацији Подружнице Нови Сад нашег удружења, у сарадњи са Клубом и галеријом „Зрно“ и уз подршку Завичајног удружења Ливњана и Граховљана, као увертира у обиљежавање 75-тогодишњице од страдања нашег народа у Ливну и околини почетком Другог свјетског рата, уприличена је пројекција документарног филма о тим страдањима, а у форми свједочанстава жртава и описа пута који је прошао господин Будо Симоновић при прикупљању података за књигу „Огњена Марија ливањска“. Затим је, по плану, покренута дискусија на тему неопходности гајења културе памћења. Клуб је са око 45 душа био попуњен до свог капацитета за овакве прилике. Скуп је на

Суђење Орићу Фото: РТРС

Данас наставак суђења Насеру Орићу

У Суду БиХ данас би требало бити настављено суђење ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и припаднику ове војске Сабахудину Мухићу за злочине над српским заробљеницима на подручју Сребренице 1992. године. Претходно рочиште, 28. јуна, прекинуто је због, како је образложио предсједавајући Судског вијећа Шабан Максумић, неприкладног понашања свједока Тужилаштва БиХ Ибрана Мустафића, односно ради заштити дигнитета суда. На самом почетку суђења одбрана оптуженог Орића информисала је Суд да посједује документацију из које се види да је Мустафић стоодстотни инвалид са дијагнозом „трајно поремећене личности“, те је на тај начин настојала да оспори кредибилитет свједока. Приликом давања личних података, Мустафић је рекао да је способан за суђење

Cedomir_Antic_1.jpg

Чедомир Антић: Како би данас изгледао Балкан да није било Сребренице

У ексклузивном фељтону „Алтернативна историја Србије“ који је објављивао Недељник, двојица најпопуларнијих српских историчара, др Чедомир Антић и др Предраг Марковић, између осталог замишљали су како би данас изгледао Балкан да није било великог злочина у Сребреници, највећег злодела у југословенским грађанским ратовима. Да ли би данас све било другачије да је Сребреница постала симбол људскости, а не свирепости српске војске. У ексклузивном фељтону „Алтернативна историја Србије“ који је објављивао Недељник, двојица најпопуларнијих српских историчара, др Чедомир Антић и др Предраг Марковић, између осталог замишљали су како би данас изгледао Балкан да није било великог злочина у Сребреници, највећег злодела у југословенским грађанским ратовима. Да ли би данас све било

Андреј Фајгељ

Андреј Фајгељ: Расизам за српске жртве

Шта би рекле српске жртве Сребренице, данас кад читав свет говори о жртвама Сребренице – а о њима ћути? Шта би рекле српске жртве Сребренице, данас кад читав свет говори о жртвама Сребренице – а о њима ћути? Шта би рекао Видоје Лазић, разапет на крст, шта би рекла Димитрић Милева, исечена на комаде, шта би рекао Радо Кукољ, испечен на ражњу? Шта би рекао једанаестогодишњи Слободан Стојановић, зверски мучен и убијен када је отрчао иза непријатељских линија да спасе љубимца: „Тата, остао ми Леси на ланцу“? Од маја 1992. до фебруара 1993, српско становништво на подручју општине Сребреница дословно је десетковано. Од 9.390 Срба остало их је 860, од

Београђанима на возило урезали усташке симболе

Ријека: Београђанима на возило урезали усташке симболе

Ријека: На Фејсбуку је објављена фотографија на којој се види како је београдски аутомобил у Ријеци изгребан и на њему су угравирани усташки симболи. Како преноси регионална ТВ Н1, један Ријечанин обавијестио је „јавност“ какву су „дивну добродошлицу“ добили његови пријатељи из Београда, и то у хрватском граду који важи за најнапреднији и најтолерантнији. „‘Диван’ град који тече. Па доста више Хрвата, Срба, Босанаца и Јапанаца, доста је да глумимо љубавнике, скривамо пријатеље и ауте“, поручио је Ријечанин путем Фејсбука. Његови пријатељи дијеле његово разочарање, премда сви не криве град, већ чињеницу да шовиниста има свуда. Ријека је, са изузетком група које су на националистичкој и шовинистичкој основи нападале бившег

Породице на обележавању Дана несталих у Београду

Хрвати траже гробове у Славонији и Барањи

Захтеви комшија око несталих у преговарачком поглављу 23 Србије са ЕУ. Одаловић: Претражујемо архиве, информације делимо са Загребом Са листе захтева на којима Хрватска инсистира током преговора у оквиру поглавља 23, о правосуђу и владавини права, код питања несталих веома брзо могло би да дође до значајног напретка. Како сазнају „Новости“, Београд и Загреб максимално су интензивирали сарадњу пошто су српски премијер Александар Вучић и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић потписали Декларацију о унапређењу односа, а комисије за нестале две земље практично су у непрекидном контакту. Како за „Новости“ каже председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић, један од најкрупнијих хрватских захтева је да се провере информације које

Полицији у Санском Мосту пријављено је да је једна жена пере тепихе на спомен плочи Партизанског спомен обиљежја Шушњар у Санском Мосту

Прала тепихе на споменику Шушњар

Полицији у Санском Мосту пријављено је да једна жена пере тепихе на спомен-плочи партизанског спомен-обиљежја Шушњар у Санском Мосту, речено је данас Срни у Министарству унутрашњих послова /МУП/ Унско-санског кантона /УСК/. „Изласком на лице мјеста припадници полиције затекли су Х.О. /47/ из Санског Моста која је на спомен-плочи споменика прала тепих. Након упозорења она се удаљила са лица мјеста“, навели су у МУП-у Унско-санског кантона. Инцидент се догодио јуче прије подне, а полицијској станици пријавио га је телефонским позивом у 11.10 часова С.Д. /58/ из Приједора. „Кренули смо да обиђемо мјесно и партизанско гробље. На улазу у партизанско гробље, гдје су ми сахрањен дјед и његова браћа, видио сам ту

Олуја (Фото: Новости)

Не могу да заборавим

У последњих неколико месеци врло често до нас долазе вести о терористичким нападима по Европи. Као заклети пацифиста и неко ко не подноси насиље ни у једном облику, нити имам оправдање за некога ко му прибегава, увек ме ове слике потресу до дна душе. Неизмерно ми је жао свих невиних жртава, младих живота који то ничим нису заслужили. Али, за моју несрећу негде из вртлога мисли, као бумеранг вратише ми се слике рата деведесетих и бомбардовања 1999.год. Неке ствари, колико год потискивала, желела да заборивим, не могу! Питам се где баш сада да се сетим и зашто ми остаде у глави реченица: „Срби су народ без закона и без вере.

Јована спасио Оченаш

Ко воли мајку Србију и своје најдраже, нека пође у одбрану отаџбине, казао је официр у руској степи, а ми појурили један преко другога, страхујући да ће рећи ’доста’ – сведочи Јован Зековић са Романије којег је рат превео преко пола света до завичајних гудура Чачак – Шест година војевања, шест љутих рана, утиснуле су белег на лицу Романијца Јована Зековића, да га ни најближи нису препознали, кад им се указао на повратку. Њега је ратна стаза повела преко 50 држава и два океана и на православни Васкрс 1918. спустила на Солунски фронт, да се заједно с браћом избори за повратак и слободу отаџбине. Село Бјелосављевићи, одакле су Зековићи, смештено

Младен Грујичић

Младен Грујичић: Доста је наметања геноцида!

Младен Грујичић, српски кандидат за градоначелника Сребренице, говори за „Новости“ о положају Срба у Сребреници, Ћамилу Дураковићу, милијардама из донација, које су једноставно – нестале Јул је за Србе, али и Бошњаке који заиста живе у Сребреници, најтежи месец у години. Почиње „канонадом“ из Сарајева о наводном српском геноциду почињеном 1995. Затим се оглашава „наш“ градоначелник Ћамил Дураковић с провокацијама усмереним према српском народу, а непосредно пред бошњачко обележавање догађаја следи марш хиљада муслимана територијом општине, трагом пробоја њихове 28. дивизије. Иду кроз српска села, изазивају становништво, а дешавало се и да за њима горе стогови сена. Полиција РС, која обезбеђује ову колону, немоћна је. Нема право да их претреса

Светко Ковач (Фото Д. Јевремовић)

Ранковић је могао да спречи разбијање Југославије

Великим силама није била у интересу јака Југославија и зато су одлучили да је разбију, а то су им олакшали догађаји после Брионског пленума Суштина заказивања и одржавања Брионског пленума најбоље се види из оцене коју је изнео председник Државно-партијске комисије Крсте Црвенковски, који је рекао да је главни задатак пленума да, паралелно с разбијањем централистичких и унитаристичких тенденција, ради на пуној афирмацији република и да је то прилика да се направи историјска прекретница у том правцу – каже у интервјуу „Политици” Светко Ковач, који је до јануара 2014. био на челу Војнобезбедносне агенције (ВБА), наследнице чувеног КОС-а. Ковач је пре две године објавио књигу „Случај Ранковић – из архива

Степинац са усташама и фашистима

СПЦ и Римокатоличка црква разговараће у Риму о Алојзију Степинцу

ПРВИ састанак мешовите комисије Српске православне цркве (СПЦ) и Католичке цркве о улози хрватског кардинала Алојзија Степинца током Другог светског рата биће одржан 12. јула у Риму, преносе данас медији. Састанак ће бити одржан на иницијативу папе Фрање, који Степинца не жели да прогласи свецем док се не испитају наводи СПЦ која се противи томе. СПЦ ће у Риму, како преносе медији, представљати загребачки митрополит Порфирије, црногорски митрополит Амфилохије, епископи Јован и Иринеј, као и професор Дарко Танасковић, док ће у име католичке цркве бити хрватски кардинал Јосип Бозанић, бискупи Ратко Перић, Антун Шковичевић, те историчари Марио Јарек и Јуре Кришто. Француски свештеник Бернард Ардир координираће радом комисије, док спор

Чедомир Антић

Релативизација постнацификације

Поводом текста „Холокауст се и у Београду дешавао пред очима других”, „Политика”, 6. јула Обрадовао ме је одговор г. Писарија. Помислио сам да ће недавни текст остати без одговора, а јасно је да је јавна полемика важан сегмент посла који су његов колега и он започели. Забринула ме је, међутим, релативизација реченог у интервјуу који је раније дао и тако допринео да напишем текст „Постнацификација Србије”. У том тексту јасно је назначено да се не бавим изложбом, већ да разматрам јавно изречене ставове аутора. Учинио сам то управо због једне релативизације. Колико сам разабрао из изјаве коју су г. Писари и његов колега дали, постоји више нивоа учешћа у Холокаусту

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта

Сарајево води политику заташкавања злочина над Србима

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да бошњачка власт у Сарајеву од завршетка рата води политику заташкавања, прикривања и некажњавања злочина над Србима широм БиХ, те критиковао дио међународне заједнице због двоструких стандарда. „Посебно забрињава политика двоструких стандарда дијела међународне заједнице чији је циљ да се Срби прогласе геноцидним народом, а Бошњаци искључивим жртвама. Наведена политика фаворизивања једне стране производи нестабилност у региону и продубљује подјеле и тензије“, истакао је Линта. Он је у саопштењу навео да Тужилаштво и Суд БиХ годинама опструишу подизање оптужница и кажњавање починилаца ратних злочина над Србима из реда бошњачког народа. Линта је додао да се на тај начин дубоко вријеђају породице

Споменик највећем српском и свјетском научнику Николи Тесли откривен је у Карађорђевом парку, на простору између Храма Светог Саве и Народне библиотеке Србије

Откривен споменик Николи Тесли у Београду

Споменик највећем српском и свјетском научнику Николи Тесли откривен је у Карађорђевом парку, на простору између Храма Светог Саве и Народне библиотеке Србије, у присуству предсједника Србије Томислава Николића, челника града Београда и академске заједнице. Николић је, уз звуке химне Србије, положио вијенац на споменик, истовјетан ономе који се налази у Њујорку испред Tеслине лабораторије – куле Вандерклиф. На постољу споменика од црног мермера исписане су година рођења и смрти Тесле, као и формула за магнетну индукцију T = Wб/м²/, чија је мјерна јединица „Тесла“ названа по највећем српском научнику, а која се налази и на српској новчаници од сто динара. Испод тога је потпис Николе Тесле на ћирилици, који

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

АЛЕЈА ЗЛОЧИНАЦА

Марија Зелић. Хрватица из Далмације. Управница злогласних Титових женских концентрационих логора у

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.