
Писмо комшијама
Одмах ту до нас, опет се тражи српска крв. Жели се српска глава засебно од тог Србина. Хушка се и пљује, мрзи се и оговара, презире се и затире. Пуна ли је бивша земља Срба, пуна толико да више ниједан под земљу не може стати. Варали нас туђини, варали нас бивши сапатници, варали нас наши. Изловљавали нас по шумама, по њивама, по кућама, у бунаре и јаме бацали, смејали нам се и добацивали. Реке су бојили српском крвљу и радовали се сваком Србину који у деловима дође, а целог Србина растављали по замислима својих ишчашених умова. Крвав нам се месец и прекрваво сунце у тамном небу купају, а куће изгубљене












