Tvrtko Jakovina: Neka kažu od koga je to Stepinac spasavao Srbe

Datum objave: nedelja, 18 decembra, 2016
Veličina slova: A- A+

Profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu o antisrpskim porukama u Hrvatskoj, odnosima dvaju naroda, NDH, zločinima u Jasenovcu, blokadi Poglavlja 26…

Tvrtko Jakovina, Foto D.Milovanović
Tvrtko Jakovina, Foto D.Milovanović

Osnivanje komisija koje treba da “zaključe” da je “Za dom spremni” uvredljiv ili ustaški pozdrav, besmisleno je, jer tu dilema nema. Besmisleno je i da se u 2016. bavimo time da li je neki pozdrav opravdan, iako niko ne može da kaže da se on upotrebljavao negde drugde osim u NDH. Putnike u Pitsburgu počela su da voze vozila bez vozača, a mi se bavimo davno završenim stvarima.

Ovako, za “Novosti”, Tvrtko Jakovina, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, komentariše slučaj table u Jasenovcu sa ugraviranim ustaškim pozdravom “Za dom spremni”, što je, po njemu, vrlo “ozbiljno pitanje”.

* Za vreme predizborne kampanje u Hrvatskoj, antisrpske poruke tumačene su borbom za lake političke poene. Izbori su završeni, a srpske čokoladice dospele su na “stub srama”…

– “Čokolada” je toliko bizaran slučaj na koji niko nije trebalo da reaguje. Kada se već dogodio, predsednica je mogla da kaže: trebalo je da poslušam nutricioniste i da deci dam smokve i mandarine, a ne nešto od čega će se ugojiti. Ne vidim kome je koristilo najavljivanje “istrage”. Reakcija pokazuje ne samo politički netalenat, već je oštetila funkciju predsednice, ali i međudržavne odnose. Novo, liberalnije vođstvo HDZ posle izbora u septembru ni kod koga u Hrvatskoj nije moglo da izazove strah, što nije bio slučaj sa vladom izabranom početkom ove godine. Čini se, ipak, da nemaju snage za “proevropsku” politiku kakvu je mogao da vodi Sanader. Možda to sugeriše da su se okolnosti promenile i da postoji problem sa puno većim duhom iz boce koji je pušten svuda u Evropi.

* Hoće li Plenković uspeti da savlada “naraslog duha”?

– Njegovo naduvavanje poslednjih pet godina bilo je temelj politike hrvatske desnice. S novim vođstvom nisu se promenili i svi ljudi. Mnogi se još nadaju funkcijama, oni koji su do juče podržavali Karamarka, a sada Plenkovića, imaju razlog da neko vreme ćute. Dok on bude postizao ekonomske rezultate, opšte nezadovljstvo biće manje, pa će i radikali biti manje vidljivi. Nezadovoljstvo desnih svakom umerenom politikom, uprkos ovako hladnom reakcijom prema tabli u Jasenovcu, neće zadovoljiti desne birače i političare. Zasada ne izgleda da se desnicom u Hrvatskoj upravlja, već da se primirila.

TITO BIO JEDINSTVENA POJAVA

* SVRSTAVAJU vas u titoiste i levičare…
– Nisam uopšte titoista. Tito je, ma šta mu se pripisuje, jedinstvena, važna pojava. Državnik globalnih razmera i figura iz malog naroda. Za sebe mislim da sam više liberalan nego levo orijentisan. Ali kako je u hrvatskom kontekstu ono što se meni čini “normalnim” – što ne mislim da je sve ranije bilo užasno ili da su ustaše bile sjajni momci – najsnažnije levičarenje, onda sam verovatno takav. Kod nas je razdelnica između levice i desnice odnos prema poslednjih sto godina. Koji užas i besmisao!

* Kada kažete da je zagovaranje ustaštva i normalizacija NDH problem, koliko u Hrvatskoj imate istomišljenika?

– Neverovatno je da o tome uopšte govorimo i da se i danas tribine o Jasenovcu prekidaju povicima da je reč o “izmišljotinama”, da ništa od onog što smo o logoru znali, nije istina. Hrvatska je sa stvaranjem vlade Most-HDZ s Karamarkom i Oreškovićem bila samo na korak do stanja kakvo je trenutno u Poljskoj, gde ne sme da se govori o poljskom anitisemitizmu i o tome da se sarađivalo sa Nemcima u vezi s pitanjem Jevreja. Možda je takav scenario u Hrvatskoj izbegnut izborima u septembru. Svejedno, puno je onih koji se slažu sa onim što govorim. Problem je što se neprestano povećava broj onih koji žele život u laži, kojima ne smeta relativizacija činjenica, koje iskrivljuju jer smatraju da je to iskaz patriotizma.

* Da li je Hrvatska plodno tlo da se u svakoj zgodnoj prilici činjenice izvrću?

– Hrvatska je osetljiva samo na neke epizode razdoblja Jugoslavije. Tu se događaju revizionizmi i neće tako lako prestati. I Sanader je, kada je trebalo da se bori za drugi mandat, udarao na nacionalističke narative. Sve što vam treba su dovoljno naivni birači koji će 15. put da zagrizu isto.

* Na ozbiljne incidente EU ne reaguje, barem ne tako da je sa tim upoznata javnost…

– Kada je Slovenija blokirala Hrvatsku, onda je EU govorila Zagrebu: vi ste u pravu, ali oni su unutra. Drugo, trenutna vlast u Hrvatskoj je, u poređenju sa prethodnom, mnogo mirnija i bolja, a nije prošlo ni sto dana kabineta, pa je i to razlog što reakcije izostaju. Dugoročno, okretanje glave nikad nije dobra politika.

* Da li je Zagreb samostalno spustio rampu Beogradu za poglavlje 26 ili je to odigrano za račun većih članica EU?

– Moguće je i to. Mislim ipak da je i EU i Zapadu silno stalo da se ovaj prazni prostor van EU popuni, da Srbija napreduje u evropskim integracijama, makar zbog toga što bi vakuum mogao da popuni neko sa Istoka. Da budemo fer, neke od prigovora koje su izašli na videlo Hrvatska je iznosila još za vreme Milanovićeve vlade, pa blokada nije trebalo da bude preveliko iznenađenje. Sa druge strane, nisu to sve tako ozbiljna pitanja da ne mogu da se rešavaju u razumnim međusobnim odnosima koje još nismo dostigli. Politika inata je loša, što važi i za Zagreb i za Beograd.

* Jedan od hrvatskih zahteva je da se vrati nešto što je imovina SPC, a ne svojina države Hrvatske…

– To ne bi bio besmislen zahtev kada bi naši odnosi bili normalni. U normalnim okolnostima imovina Srba u Hrvatskoj pripada Srbima u Hrvatskoj.

* Da li je Hrvatskoj, gde su Srbi pre sukoba činili gotovo četvrtinu stanovništva, bio potreban rat devedesetih da bi dobila državu kakava je sada?

– U okolnostima opšte napetosti, s tako slabim i malobrojnim akterima koji su nudili neka druga rešenja, teško je bilo zamisliti raspad bez sukoba. Uticaj Srba u Hrvatskoj, kojih je bilo oko 12 odsto, bio je ogroman dugi niz decenija. Barem od 1880-ih, kada se Vojna krajina integrisala sa Banskom Hravatskom. U mnogim gradovima važni političari i kulturne ličnosti bili su Srbi. To se danas uveliko promenilo, jer su se brojevi izmenili. Ako je nekom bio cilj smanjenje broja, onda je rat tu veliki katalizator. Ne bih rekao da je to bilo smišljano, ali ne mislim ni da je bilo velikih želja da se rat spreči.

* Kako gledate na zvanično obeležavanje “Oluje” i domovinskog rata, smatrate li da je to bila velikosrpska agresija ili građanski rat?

– Delom je sasvim sigurno bio građanski rat, jer Srbi iz Pakraca koji su bili na strani Krajine, recimo, nisu niotkuda došli već su tamo živeli. S druge strane, sigurno je i da je iz Srbije dolazila pomoć u vidu plata, a kada je stvorena Krajina, i u oružju, što je sigurno agresija. Jedno drugo ne isključuje.

TEŠKO DO PRESUDE

* MOŽETE li da zamislite da se u Hrvatskoj sudi za zločine tokom “Oluje”?
– Nažalost, nemam poverenja u sudove ni u jednoj maloj zemlji. Teško rade. Nismo stvorili tradiciju normalnog suđenja, institucije su nam generalno slabe. A onda, koja bi presuda bila prihvaćena? Nemamo mi tu kulturu, nego “sud je dobar samo ako sudi onako kako ja mislim da treba”.

* Da li ste i dalje pri stavu da Hrvatske ne bi bilo kakva je sada da nije bilo Srbije 1918, što je mnogima zaparalo uši?

– Nije to revolucionarna teza, izgovarali su je i drugi. U trenutku nastanka jugoslovenske države 1918, opcije koje su bile na stolu za hrvatsku teritoriju bile su dramatično nepovoljnije nego nastanak zajedničke države koja je hrvatske teritorije sklopila unutar jedne celine. Drugačije bi deo otišao u Italiju, deo bi uzela Srbija… Umesto najsiromašnijih krajeva Austrougarske, u zajedničkoj državi postali smo najrazvijeniji kraj.

* Kako gledate na polemike o kanonozaciji Stepinca?

– Najviše bi me razočaralo ako bi došlo do onoga što se moglo čuti u Hrvatskoj – da je vrh SPC počeo da trguje. Ako jeste, to bi značilo da više misle na ono što je sada i u budućnosti, nego šta je bilo u prošlosti. Naslućuje se da za Vatikan postoje poteškoće s kanonizacijom. A bilo bi ih manje kada bi hrvatski desničari jasno odgovorili na pitanje: ako je Stepinac za kanonizaciju i ako je to između ostalog zaslužio spasavanjem Srba i Jevreja tokom Drugog svetskog rata, od koga ih je spasavao? Od onih koji su nosili zvezdu ili od onih koji su vikali “Za dom spremni? Jesu li to isti totalitarni simboli?

* Koji je trenutak u istoriji preloman za nastanak netrpeljivosti prema Srbima u Hrvatskoj?

– Puno toga se događalo tokom 19. veka, Prvi, pa Drugi svetski rat, iskustva u Jugoslaviji, stvari su se taložile, a bilo je malo nastojanja da se zaleče. Pokušaji zalečenja tokom socijalizma bili su očito pogrešni, jer se o nekim stvarima uopšte nije govorilo, a mnoge su bolele. Posle Drugog rata 0,6 odsto građana Jugoslavije ima završen fakultet, u Hrvatskoj je nepismenih 18 odsto, u Srbiji i više. Teško mogu da zamislim da su ti seljaci, koji su najvećim delom bili nepismeni, igde bili generator mržnje, pogotovu praiskonske.

* Ko je to, onda, bio?

– Rekao bih da retko koja institucija može biti izuzeta kada tražimo početak. Ni u ratovima devedesetih, ni u onim ranijim, nijedna crkvena ni mnoge kulturne organizacije, kao ni mnoge politike nisu radile ono što je trebalo. Pogotovo kada su razlike tako male: Srbi i Hrvati se razumeju, jezik koji se sasvim razume medij je pomoću kojeg na sličan način čitamo svet oko nas. To je prokletstvo malih razlika.

* Osećate li se neprijatno u Beogradu, jedete li srpsku hranu, slatkiše?

– Čokolade generalno slabo jedem, ali su mi bajadere broj jedan. U Beogradu često jedem po restoranima. Evo, sinoć smo bili u “Vuku”. Imaju odlične čorbe! A volim i ljuto.

Autor: D. R. ĐORĐEVIĆ – B. POPOVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Tvrtko Jakovina: Licitiranje ulaskom u grad Zagreb | Jadovno …

Hrvatska predsjednica između dvije vatre | Jadovno 1941.

AFP: NDH kao preteča današnje Hrvatske | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top