
Чедомир Антић: Раде
Уважени господине Раде Рачићу, Верујем да сам први који Вам се обраћа са „господине“, а знам да сте међу реткима који су то конвенционaлно обраћање сами и у потпуности заслужили. Кад је човек тако млад као Ви, неправде које доживи а преживи могу му готово увек бити само од користи. Сведочили сте Истину. Ви сте млади учесник једне велике борбе која траје вековима и трајаће док је нашег народа. Молим Вас немојте презрети Вашег наставника историје, учитеље увек треба да памтимо, ако су нас задужили да им некако узвратимо, ако нису да њихове грешке никада не поновимо. Узор су увек и свакако – неки како треба чинити, а неки












