2016 - Страница 194 од 229 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2016 » Страна 194

О суочавању

13. март 2016.

Моја колегиница Радмила Пејић је пре неколико година сажето дефинисала природу и домете помирења после недавних ратова у југословенским земљама. „Ми говоримо о својим злоделима, а они о нашим…“, рекла је ироночно, али без огорчења. У Србији, на телевизији са националном фреквенцијом, промовишу читанку за ученике завршних разреда средњих школа у којој је из више перспектива – са стајалишта разних националних историографија – представљено раздобље од Другог светског рата до 2008. године. Иста београдска професорка која ових дана представља ову књигу у настанку, уређивала је пре непуних шест година српско издање четворотомне хрестоматије – приручника за професоре. Све то привукло је онда занимање јавности. Не видим штету од било које

Лицемерје као образац „Новог доба“ – Још један излив хрватске морбидности

13. март 2016.

Ликовно решење за таблу са натписом „Град Јастребарско пријатељ дјеце“, очигледно, је инспирисано изгледом дворца грофова Ердедијевих у којем је за време НДХ био смештен логор за српску децу! Тек што човек помисли да је „млада хрватска демократија“ достигла врхунац своје наказности, она по ко зна који пут превазилази саму себе. Као што неко давно рече: „У моралном и духовном падању нема дна, постоје само преграде које се при сваком следећем паду отварају једна за другом“. Најновија отворена хрватска преграда је проглашење Јастребарског „градом пријатељом дјеце“. Истог оног Јастребарског у којем су хрватске усташе у Другом светском рату оформиле логор смрти намењен искључиво за српску децу старости од једног месеца

Годишњица смрти српског нобеловца

13. март 2016.

Књижевник и нобеловац Иво Андрић преминуо је на данашњи дан 1975. године на Војномедицинској академији у Београду. Иво Андрић рођен је 9. октобра 1892. године у Доцу код Травника. У Вишеграду је завршио основну школу, а у Сарајеву Велику гимназију, најстарију средњу школу у БиХ. У октобру 1912. започиње студије у Загребу, одакле прелази у Беч, гдје слуша предавања из историје, филозофије и књижевности. Због слабих плућа и честих здравствених проблема, писац ускоро напушта пријестоницу Аустрије и наставља студије у Кракову. Андрић је као гимназијалац био припадник покрета „Млада Босна“ и борац за ослобођење јужнословенских народа из Аустроугарске монархије. Затечен Првим свјетским ратом, убрзо напушта студије, вративши се у Сплит,

Немци су масовно стрељали четнике, не партизане!

12. март 2016.

Немци су стрељали много више четника и присталица Драже Михаиловића него комуниста, показују бројни историјски документи који тек сад испливавају на светло дана Телеграф и Милослав Самарџић, аутор многобројних књига о генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и четничком покрету, настављају да исправљају историјске лажи и да документовано оповргавају лажну историју коју су многе генерације училе на овим просторима. Наиме, највећа и највише понављана заблуда о Другом светском рату гласи: “После устанка 1941. године, четници су престали да се боре против окупатора због репресалија у сразмери од 100 Срба за једног убијеног Немца, док партизани нису марили за то, па су наставили да нападају Немце“. Наводно, пошто су видели да се четници више не боре, западни савезници

Бити Србин у Хрватској 2016. године

12. март 2016.

Четири аутобуске станице у Загребу изгледају као станице пакла Најтежих седам минута у дану Марину почиње у 7.40 ујутро, када се на аутобусном терминалу Чрномерец укрца на линију 128. Тај аутобус вози према Светом Духу, гдје Марин похађа гимназију. Осим њега, и његових школских пријатеља, у аутобусу су и његови вршњаци из сусједне средње школе. Сличних су година, сличних интереса, али је разлика у тому што су Марин и његови пријатељи Срби, пише Јутарњи лист. Аутобус на путу од Чрномерца до његове школе стане на четири станице, а те четири станице изгледају као станице пакла. – Шта је, Србендаре? Добили сте најмодернију школу, а жалите се да немате никаквих права.

Слика са фебруарског скупа ХСП / Фото Танјуг

Скуп ХСП у Загребу: Пуповца и Пусићеву у Саву!

12. март 2016.

Општи сабор Хрватске странке права Анте Старчевић, која је партнер ХДЗ-а у владајућој коалицији, обиловао увредама и изливима мржње према Јеврејима, Србима, а није била поштеђена ни бивша шефица дипломатије ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Нова срамота у Загребу, овог пута на 4. општем сабору Хрватске странке права Анте Старчевић, партнера ХДЗ-а и чланице владајуће коалиције. Узвикивало се ”За дом спремни”, вређали Јевреји, а Милораду Пуповцу и Весни Пусић поручено је „преостаје вам само бацити се у Саву”. Толико мржње до сада се није чуло ни у овим крајње несређеним временима у Хрватској, а треба рећи да је председник те странке Иван Тепеш уједно и потпредседник Сабора. Оградио се од

Америка убила више од 20 милиона људи од Другог свјетског рата

12. март 2016.

САД су од Другог свјетског рата убиле више од 20 милиона људи у 37 „земаља жртава“, укључујући бившу Југославију, наводи се у студији коју је објавио је канадски Центар за истраживање глобализације /Centre for Research on Globalization/. Осврћући се на бившу Југославију, у тексту се наводи да након распада СССР-а Југославија више није била од користи Вашингтону, и САД и Њемачка уложиле су труд да социјалистичку економију те земље замијене капиталистичком, превасходно по принципу „завади па владај“. „Међу различитим дијеловима бивше Југославије постојале су етничке и вјерске разлике којима су САД манипулисале и које су искористиле у циљу изазивања неколико ратова који су довели до распада земље“, наводи се у

Борба против ћирилице

12. март 2016.

Прогон ћирилице код суседа никад не престаје, мења се само интензитет. Тако је најновији антићирилични талас преплавио Вуковар и разлио се даље. Медији одмах прихатају задату тему и шире је… у недоглед. Потребно је зато нагласити да борба против ћирилице уствари представља борбу против Срба, српства уопште. Јесам ли циничан ако кажем да никоме не можете забранити да вас мрзи, потово ако он или они то баш жарко желе. Такво размишљање може нас довести и до закључка да бар мало кривице има и код жртве. Ево примера. На Филозофском факултету у Београду који сам некоћ похађао, у групи за историју био је обавезан предмет латински језик. И то је у

Светозар Ливада: Затрли Србе и њихову баштину у Хрватској

12. март 2016.

Зашто се Србима у Хрватској све то догодило, где је њихова појединачна или колективна кривица, питао је својевремено пензионисаног универзитетског професора Светозара Ливаду један високорангирани УНХЦР-ов дипломата коме није било јасно чиме су Срби у Хрватској заслужили такву голготу. – Срби су жртве историјског некажњеног злочина – одговорио му је Ливада. У интервјуу за „Вести“ Ливада објашњава да је историјски злочин „онај злочин којим су погођени људи и њихове институције, добра, завичај, баштина, укључујући и гробља и простор“.Срби су жртве историјског некажњеног злочина: Пензионисани универзитетски професор Светозар Ливада Ко стоји иза тог злочина, ко је наручилац и послодавац? – Изучавајући расне законе НДХ, њену геноцидну политику, стратишта, карактер преко

Митровић: Радом и залагањем до статуса од јавног интереса

12. март 2016.

Модрича – Предсједник Организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао је данас да Борачка организација Српске /БОРС/ не може декретом да добије позицију једине организације од јавног интереса, већ да се мора доказати радом и залагањем за права породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила. „Борачка организација је двије деценије бјежала од процеса тражења несталих бораца, а данас би да води главну ријеч“, рекао је Митровић новинарима у Модричи, коментаришући став БОРС-а да једино он може имати статус организације од јавног интереса. Митровић, који је присуствовао састанку представника општинских и регионалних одбора Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, сматра да

Двије деценије од егзодуса сарајевских Срба

12. март 2016.

У Бијељини ће данас бити обиљежено 20 година од егзодуса Срба из Сарајева. У Манастиру Свете Петке биће служена литургија. Биће одржана и академија на којој ће се говорити о трагедији сарајевских Срба којој ће присуствовати и предсједник РС Милорад Додик. Исељавање 120 хиљада Срба из Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловаца, Грбавице почело је 17. фебруара 1996. и трајало је цијели март. Одољели су ударима 36 бошњачко-хрватских офанзива, па и НАТО, али након што је из Дејтона стигла вијест да ће територија тада Српског Сарајева припасти Федерацији, нису жељели да прихвате бошњачку власт. Након егзодуса, дио расељених Срба из Сарајева нови живот почео је у Источном Сарајеву а дио у

Арбитража на Дунаву, Апатин Хрватској?

11. март 2016.

Хоће ли део Апатина припасти Хрватској? Кратак одговор је – неће. Али, хајде да видимо због чега се уопште поставља такво питање Распад бивше Југославије, оне социјалистичке, а притом и федеративне, створио је низ проблема, од којих су по својим последицама свакако најтрагичнији ратови који су однели десетине хиљада живота, а стотине хиљада људи начинили избеглицама. Но, једна од последица тог хаотичног распада бивше нам државе јесте и ситуација у којој практично ниједна од граница између држава наследница није до краја утврђена, односно не постоје закључени споразуми о разграничењу. Добро је познат спор између Словеније и Хрватске, који се тиче Пиранског залива и приступа Алпске републике отвореном мору, као и

Двије деценије од егзодуса сарајевских Срба

11. март 2016.

Прошле су двије деценије од егзодуса Срба из Сарајева. Исељавање, започето 17. фебруара 1996, трајало је цијели март. Кроз сњежне сметове ка Републици Српској данима се пробијало 120 хиљада Срба из Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловаца, Грбавице. Одољели су ударима 36 муслиманско-хрватских офанзива, па и НАТО-а, али након што је из Дејтона стигла вјест да одбрањена територија тада Српског Сарајева припада Федерацији, одлучили су да неће под муслиманску власт. У намјери да се жртва сарајевских Срба никада не заборави, од ове године у Бијељини биће организовано обиљежавање њиховог егзодуса. Литургију у манастиру Свете Петке служиће епископ зворничко тузлански Хризостом уз саслужење владика СПЦ. На академији, о страдању сарајевских Срба говориће

Отворено писмо Линте Божидару Калмети

11. март 2016.

петак, 11. март 2016. Поштовани господине Калмета, Повод за ово писмо јесте Ваша недавна одлука да наставите са уклањањем остатака минираних српских кућа и привредних објеката без сагласности њихових власника. Подсјећам Вас да је 2010. године тадашња Канцеларија (Уред) за људска права на челу са господином Луком Мађерићем зааузела став да се уклањање рушевина са приватних посједа може спроводити искључиво на темељу писане сагласности власника некретнине на којој се рушевина уклања. Свако поступање које не би укључивало давање писане сагласности власника довело би, према ставу тадашње Канцеларије за људска права, до нарушавања начела неповредивости власништва. С друге стране, познато ми је да се позивате на законске одредбе према којим јавна

Рајилић: Нико није одговарао за убиства 2.500 Српкиња

11. март 2016.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је да Удружење располаже подацима да је 2.500 српских жена током протеклог рата на подручју БиХ убијено код својих кућа, да постоје спискови, докази и фотографије на који начин су мучене и убијене, али да за то још нико није одговарао. – Нико још није одговарао за овако велики број убијених српских жена, нити за неколико хиљада злостављаних по логорима, већ се процесуирају неки појединачни и спорадични случајеви – навела је Рајилићева. Она је истакла да Удружење жена жртава рата Републике Српске није задовољно радом Тужилаштва и Суда БиХ на процесуирању злочина над женама српске националности, на процесуирању силовања