децембар 2016 - Страница 14 од 16 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за децембар 2016 » Страна 14

Весић: У припреми Закон о Старом сајмишту

6. децембар 2016.

Србија је једна од ретких земаља која је приступила решавању проблема повраћаја имовине Јевреја коју због Холокауста није имао ко да наследи, изјавио је данас градски менаџер Горан Весић. Град је подржао ту иницијативу и заједно са Агенцијом за реституцију инсистирао да се усвоји такав закон, рекао је Весић који је данас у Београду присуствовао конференцији „Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника- историјат и примена”. „Влада Србије је ове године донела храбар закон из простог разлога што ми нисмо богата земља. Много богатије земље од нас још увек нису решиле ово питање, а ми смо то урадили јер је овде у питању историјска

Томић: Хрватска окренула главу од убиства српске породице Зец

6. децембар 2016.

Хрватски сценариста Анте Томић оцијенио је поводом 25 година од убиства српске породице Зец у Загребу, да је Хрватска онда када је окренула главу од стравичног случаја у којем је, уз родитеље Михајла и Марију, хладнокрвно убијена и 12-годишња Александра, и у годинама након тога, пропустила да оствари свој вишевјековни сан и заиста постане држава. Он је истакао да је Хрватска након убиства породице Зец наставила беспомоћно гледати и безбројна друга злочинства, убиства, силовања, преваре, крађе и запрепашћујућу дрскост да су „хадезеовци“ чак два пута у Туђманово и Санадерево вријеме опљачкали свој народ. „Све је пролазило и још пролази некажњено. Држава је, ето ту, службено је има, али као и

Пленковић: Натпис „За дом спремни“ – деликатно питање

6. децембар 2016.

Премијер Хрватске и лидер Хрватске демократске заједнице Андреј Пленковић изјавио да је деликатно што је Удружење добровољаца ХОС-а баш у Јасеновцу поставило споменик својим погинулим припадницима са натписом „За дом спремни“, преноси Хина. „Деликатно је да је овакав споменик подигнут баш у Јасеновцу. То је грб удружења које је добило дозволу за рад у Загребу и уз дозволу тадашњег Министарства управе у вријеме СДП-ове владе“, рекао је Пленковић након сједнице Председништва и Националнога савјета ХДЗ-а. Према његовим ријечима, постављање тог споменика показује да Хрватска није на одговарајући начин поставила законски оквир и судску праксу када се ради о тоталитарним друштвима и најавио да ће покренути институционалну иницијативу која би одговарајуће регулисала

Пријепољска битка

6. децембар 2016.

Четвртог децембра се навршило равно 76 година од стравичног страдања партизанске воjске у бици код тадашње болнице у Приjепољу. Као и претходних година комунисти, њихова деца и унуци, намештени у разним организациjама на челу са СУБНОР-ом, обележили су оваj дан понављаjући разне фразе и флоскуле о добрим и лошим момцима, о борцима за слободу и сарадницима окупатора, коjих смо се наслушали претходних децениjа. По први пут терет организациjе овог скупа на себе jе преузела влада Србиjе. И локална власт jе, наравно, дала своj допринос. Председник СУБНОР-а проф. др. Миодраг Зечевић jе прочитао реферат у ком jе препричан оваj догађаj. Као и сви досадашњи овакви говори, ни оваj ми не би

Шаранова јама

5. децембар 2016.

Ево стигао је децембар, па верујем да се спрема и снег. Све и да почне падати, да обели свака планина, а нарочито Велебит, једно би место остало црно и пахуљама непокорено. То место је Шаранова јама. Толико је дубока да је вековни снегови не би могли напунити да сви одједном падну, али су је могла напунити тела Срба и Јевреја. Некоме ових дана поново није било довољно то што је она пуна српских лешева, већ су поново кренули да је прекопавају. Не знам зашто. Нико не зна зашто. Остаје нам да претпостављамо. Кад неко прекопава башту, он је тако одржава, а кад један народ прекопава јаму, он се нада да

Усташки симболи: Комеморација у Блајбургу

Србија да предочи свијету чињенице о фашизацији Хрватске

5. децембар 2016.

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије поручила је да је огорчена због јачања фашизма у Хрватској и немоћи државе да то спријечи, те затражила од власти Србије да реагује и међународној заједници предочи чињенице о фашизацији Хрватске. „Позивамо институције власти у Србији да не дозволе уцјене Хрватске када су у питању невине српске жртве, да јасно реагују протестним нотама према Хрватској и да међународној заједници предоче чињенице о фашизацији Хрватске“, саопштено је из Координације. У саопштењу је наведено да је након постављања плоче са натписом „За дом спремни“ у центру Јасеновца, недалеко од усташког концентрационог логора, као и сликања актуелног предсједника Колинде Грабар

Јулија Кош: Зашто ћутите о срамоти у Јасеновцу?

5. децембар 2016.

Пензионисана библиотекарка Јеврејске општине Загреб Јулија Кош, чија је породица убијена у Холокаусту, упутила је отворено писмо хрватском државном врху оштро критикујући усташизацију земље. Она „обавјештава“ хрватски државни врх да се „Јасеновац налази у Хрватској, а не на Окинави, Новој Гвинеји, Самои, Сејшелима, Карибима или неком другом удаљеном и егзотичном мјесту“. Кошова пита предсједника Хрватске Колинду Грабар Китаровић и премијера Андреја Пленковића зашто нису реаговали када је прије неколико дана у Јасеновцу постављен „споменик“ са усташким знамењем и крилатицом – „За дом спремни“. У Јасеновцу и широм Независне Државе Хрватске почињено је усташко етничко и политичко чишћење хрватског друштва, а „Јеврејима /и Ромима и Србима/ догодиле су се усташе и

Хрвати не желе да заврше рат против Срба

5. децембар 2016.

Због чега код наших суседа у свим сегментима друштва и дан-данас влада право ратно стање. На сваком кораку у „лијепој њиховој“ атмосфера као да оружани сукоби још увелико трају Рат је завршен. Овим речима је градоначелник Загреба Милан Бандић започео недавну кампању за изборе у Хрватској. И тиме на најбољи начин одсликао атмосферу која код наших суседа траје већ четврт века. Иако је Хрватска у рату завршеном пре више од две деценије остварила вековни сан – добила државу са етнички чистом територијом, до данас није успела да изађе из ратног стања које хрватске елите негују у свим сегментима друштва. Најновија провокација – у непосредној близини места где је у усташкој

Умро један од посљедњих преживјелих из покоља Пребиловчана 1941. године

5. децембар 2016.

У Словенији се 30. новембра 2016. упокојио Владо Екмечић. Рођен је 1925. у Пребиловцима, заселак Грлић, од оца Обрена и мајке Соке рођене Дулаћ. Умро је као претпоследњи Пребиловчанин који је преживио покољ 1941. године. У Шурманачкој јами, Влади Екмечићу су убијени: 1. Мајка Сока 2. Сестра Спасенија 3. Сестра Ђурђа 4. Сестра Ковиљка 5. Млађи брат Тихомир 6. Млађи брат Илија 7. Млађи брат Милосав Владин отац Обрен и стриц му Урош, су са још педесет Пребиловчана заклани у Морином отоку, поред Брегаве. Огњиште стрица Уроша, стрине Јованке и њихових седмеро дјеце је исто угашено у усташком покољу 1941. Рат је преживио Владин старији брат Божо, који је страдао

Иза „Хрватске православне цркве“ стоји дио врха хрватске Римокатоличке цркве

5. децембар 2016.

Александар Раковић из београдског Института за новију историју Србије појашњава да је циљ да се прикаже да „православни живаљ нису били етнички Срби /што јесу, као и сви други Срби/, већ да је ријеч о „политичким Србима“ који су „самобитни Хрвати“. Разговарала: Весна ШУРБАТ Иза стварања такозване „хрватске православне цркве“ /у садашњем времену/ стоји дио врха Римокатоличке цркве у Хрватској, односно Јурај Коларић, који ради у кабинету кардинала Јосипа Бозанића, истиче историчар Александар Раковић из београдског Института за новију историју Србије. „Коларић је бивши декан Богословног факултета у Загребу и садашњи шеф одсека за културу у кабинету кардинала Бозанића“, наводи Раковић у интервјуу Срни и напомиње да Бозанић „не може

Поново се прекопава Шаранова јама на Велебиту (ВИДЕО)

5. децембар 2016.

У Хрватској се, осим величања усташтва, ради и на заташкавању злочина из периода НДХ-а. Поново се прекопава Шаранова јама на Велебиту. Комисија Владе Хрватске, задужена за истраживање и ексхумацију жртава Другог свјетског рата и послијератног периода већ трећи дан истражује овај локалитет – подручје комплекса логора Јадовно. Није познато ко је и под којим околностима наложио истраживање, а нико од породица жртава и српских удружења није обавијештен, нити укључен у рад Комисије. На основу налога суда у Карловцу из 2013. године, хрватско Министарство бранитеља и Комисија за истраживање жртава и гробаља из Другог свјетског рата и послијератног периода, обавили су прву серију у низу планираних прекопавања на подручју Јадовна. –

Зорка Рокнић Крагић (Фото: из породичног албума) / Поштанска марка ПТТ Југославије из 1973. године са ликом Жарка Зрењанина Уче Драган Крагић поред фото-успомена (Фото: Ј. Даниловић)

Ко је потказао „црвеног генерала”

5. децембар 2016.

Виши суд у Панчеву недавно је рехабилитовао Зорку Рокнић Крагић која је 1944. године без судске одлуке стрељана у Великом Бечкереку због издаје народног хероја Жарка Зрењанина Уче Вршац – И када је послератна власт извршила најтежу казну над Вршчанком Зорком Рокнић Крагић (1914–1944), професорком књижевности (члан КПЈ од 1940. године), због издаје народног хероја Жарка Зрењанина Уче (1902–1942), учинила је то „у име народа”, баш као и 10. новембра, 72 године касније, приликом доношења првостепене одлуке у Вишем суду у Панчеву о рехабилитацији ове Вршчанке. „Виши суд у Панчеву, дана 10. 11. 2016. године, јавно је објавио решење којим је усвојен захтев предлагача Драгана Крагића из Вршца и по

Од избјеглиштва до најбоље раднице: Радмила у „Зеленилу“ пронашла свој мир

5. децембар 2016.

Трновит пут Радмиле Стојић, из Хрватске дошла са једном кесом, а онда напорним радом стекла дом Пуцало се на све стране у мојој Костајници у Хрватској, било је битно само извући живу главу. Страх од смрти нанео ме је у Београд са – једном кесом у руци. Глад није питала за тугу. Радила сам све што ми падне под руку. Онда се отворила шанса за сигуран стални посао у „Зеленилу“. Нисам то желела, ни навикла да радим, али морала сам. Хлеб је требало зарадити. Сећам се првих дана, у предузећу сам плакала као киша. Овако је за „Новости“ отворила душу Радмила Стојић (58), радница „Зеленила“, која је ове године проглашена

Шта Хрватској доноси „ратовање“ против Русије

4. децембар 2016.

Два пута је у прошлом веку Хрватска ратовала против Русије, а сада шаље контингент својих војника на Балтик. Хрватска шаље војску на руску границу, најавила је хрватска председница Колинда Грабар Китаровић. Ова вест, ма колико изгледала сензационална, то није, из два разлога. Прво, то је обавеза коју је Хрватска прихватила као чланица НАТО-а. Мора да шаље своје војнике тамо где одреди централна команда из Брисела. Друго, то је само наставак традиције коју Хрватска баштини из прошлог века. Два пута је Хрватска ратовала против Русије. У Први светски рат Хрватска је ушла као део Аустроугарске, а њени војници борили су се на руском фронту у Галицији. Ову епизоду хрватске историје најбоље је описао Мирослав Крлежа у збирци новела „Хрватски

Српске жртве из Шаранове јаме на Велебиту убијају други пут

4. децембар 2016.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да се тајном ексхумацијом српских жртава усташког режима из Шаранове јаме на Велебиту, коју врше хрватске власти ових дана, страдали Срби убијају по други пут. Линта је оцијенио да се вађење костију обавља у тајности јер се жели драстично умањити број српских жртава и минимизирати и релативизовати злочин геноцида у Независне Државе Хрватске /НДХ/. Он је најоштрије протестовао због начина на који је Комисија Владе Хрватске за истраживање и ексхумацију жртава Другог свјетског рата и послијератног раздобља приступила вађењу костију из Шаранове јаме и других јама на Велебиту, у које су усташе масовно бацале српску дјецу, жене и мушкарце за вријеме