Šaranova jama

Datum objave: ponedeljak, 5 decembra, 2016
Objavljeno u Kompleks Jadovno
Veličina slova: A- A+

Evo stigao je decembar, pa verujem da se sprema i sneg. Sve i da počne padati, da obeli svaka planina, a naročito Velebit, jedno bi mesto ostalo crno i pahuljama nepokoreno. To mesto je Šaranova jama. Toliko je duboka da je vekovni snegovi ne bi mogli napuniti da svi odjednom padnu, ali su je mogla napuniti tela Srba i Jevreja.

Milan Ružić
Milan Ružić

Nekome ovih dana ponovo nije bilo dovoljno to što je ona puna srpskih leševa, već su ponovo krenuli da je prekopavaju. Ne znam zašto. Niko ne zna zašto. Ostaje nam da pretpostavljamo. Kad neko prekopava baštu, on je tako održava, a kad jedan narod prekopava jamu, on se nada da će je zatrpati. Ali, znajte da Šaranova jama nikada neće pusta ostati od srpskih tela i duša. Ko zna koliko ju je krvi podojilo, koliko mesa nahranilo, koliko suza pokropilo i koliko zla punilo.

Duboka je Šaranova jama, dublja no srpski ožiljci od nje potekli i srpska muka u nju saterana. Prekopavaju je ponovo ne bi li nešto našli da svojoj duši olakšaju. Duša tih vojnika koji su Srbe u jamu selili liči na Šaranovu jamu. Nikada se ta duša, a pre crna rupa, srpskih muka nije mogla nasladiti, srpskih glava najesti i srpskih očiju navaditi. Kakvi to ljudi mogu druge ljude udarati maljem u glavu, gurati u ponor i još se takmičiti ko to bolje radi? Ima li vaša zloba dna ili je bezdan kao i Šaranova jama? Pune su vam pećine, jame, uvale i vrtače srpskih mučenika.

I nije bilo dovoljno lomiti ruke, seći uši i noseve, vaditi oči, odvajati čeljad od majki, parati tela, silovati, klati, nego se još moralo i gurati u jame da se ljudima ne zna ni broja, ni groba.

Nećete naći u tim jamama ništa osim kostiju. Nećete čuti ništa osim tišine. Nećete ništa promeniti prekopavanjem. Ne možete dželate iskupiti tako što ćete sad objaviti kako u toj jami nema ničega. Zinula je Šaranova jama na Srbe, a vi ste joj pomagali da se naguta. Što je sada kušate i ponovo njenu glad budite? Što uznemiravate usnulu srpčad koju niste pustili ni da čestito vide ovaj svet, a već su vam bila pretnja? Što budite njihove majke bez glava i udova? Čemu kopanje u potrazi za časnim Srbima koje ste častili smrću?

Recimo da nešto nađete u Šaranovoj jami, a naći ćete mrtve, šta ćete posle sa njima? Zašto nikome ne rekoste da ste sa tim prekopavanjem počeli? Ako pokušavate da sakrijete zločin, to ne možete. Ako ih vadite kako biste nekome nešto dokazali, nemojte dalje. Sve je dokazano. Ukoliko ih vadite da im se izvinite, sa tim ste zakasnili. Iskopavate li ih da im se ponovo narugate, oni vas ne čuju.

Do kada će Srbi tamo biti smetnja i živi i mrtvi? Zakopate ih, pa ih otkopate. Ubijate ih, pa im sudite. Nema od prekopavanja ništa. Nemojte kopati i roviti po našoj rani, a vašoj sramoti. Pustite to. Neka mučenici spavaju snom u koji ste ih uljuljkali svojim bajkama o miru, muzikom mitraljeza, dobovanjem maljeva i uspavankom od vrisaka. Nemojte pijucima stvarati buku, jer budite nam one koje ste vi i poslali na spavanje.

Neka pada sneg po Velebitu i neka ga bičuje vetar, jer je to i zaslužio kad se nije postideo i nešto učinio. Ceo je Velebit jama… izvrnuta nagore.

Piše: Milan Ružić

Izvor: ISKRA

Vezane vijesti:


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top