Nisu danas iznenađenje nemir, strah i apatija, ali bi mir bio. Vrlo je izvesno da ne bismo ni znali da ga sprovedemo, uostalom morali bismo da radimo i stvaramo, a to, kako danas stvari stoje, ne umemo Piše: Zoran Kojić Zavaravajući se već treću deceniju, kako smo postali nekakvo demokratsko društvo, tumaramo u zatvorenom krugu malih populizama, ali velikih šovinizama, prihvatajući ih kao činjenično stanje svakodnevnice. Na nekakav, gotovo perverzan način u tome i uživamo. Vreme u kojem i dalje ratujemo, na načine dostupne i trenutku prilagođene, koristimo kako bismo bez i najmanjeg tračka svetlosti lutali, devastirajući gotovo svaki segment neophodan za egzistenciju, bez i primisli o napretku. Osvrćući se

Da u Skupštini Srbije nema rodoljubivih i društveno odgovornih poslanika, teško da bi javnost na vreme saznala o projektu represivne izmene člana 387. Krivičnog zakona, čime se ozbiljno ugrožava pravo na kritičku misao i slobodno izražavanje u Srbiji.[1] Da se beogradske „Novosti“ nisu izrekle, verovatno je da se ne bi saznalo ni to da je ime uglednog profesora na Pravnom fakultetu, Milana Škulića, povezano sa tim neslavnim projektom.[2] Dan kasnije, 17. novembra, kako bi se u Americi reklo, the cat was out of the bag, stvar je izašla na videlo, i prof. Škuliću nije preostalo drugo osim da u „Politici,“ pod prilepljivim naslovom  „Zločin negiranja zločina“, objavi kratku apologiju pro

Izmjene u krivičnom zakonu Srbije U članu 387. posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi: „(5) Ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti, na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.”. Taman se stišala bura izazvana britanskim prijedlogom rezolucije u Savjetu Sigurnosti

Pozivamo vas, da u petak, 25. novembra 2016. godine, u 19 časova, u velikoj sali parohijskog doma Hrama Sv. Save (Krušedolska 2/A) prisustvujete predavanju na temu „Božansko nadahnuće Mihajla Pupina i istorije srpske nauke“. O ovoj temi govoriće: Aleksandra Ninković Tašić (Obrazovno-istraživačko društvo ,,Mihajlo Pupin“, Beograd) Predavanje se održava u organizaciji Hrama Sv. Save na Vračaru i Svetosavske omladinske zajednice Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Ulaz je slobodan.  

Zašto ćutiš narode srpski? Što nešto ne učiniš? Gde si sebe izgubio? Koliko možeš da trpiš? Zapitaj se! Varaju te, narode. Tuže te i tvoji i tuđi za zločine svetske. Kidaju te na komade satrapi i doušnici. Porobljavaju te oni koji nikada ni sami nisu bili oslobođeni. Pevaju ti lepe reči oni koji su vazda arlaukali i to uvek protiv tebe. Čekaš da ti dođu neki koji ti nikada nisu ni dolazili, a tvoji odoše negde daleko od tebe. Naređuju ti neki tuđini koji se ništa ni u svojoj kući ne pitaju, a ti si im, narode srpski, dao za pravo da su veliki i važni. Vuku te za uši