arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Kozarska_Dubica.jpg

Одбор за Доњу Градину иницирађе изградњу Меморијалног центра

22. јун 2016.

Посланик Слободног демократског српског клуба Дарко Бањац изјавио је да је од изузетног значаја данашња одлука Народне скупштине Републике Српске о оснивању Одбора за Доњу Градину, који ће у наредном периоду вршити координацију између кабинета предсједника Републике Српске, Владе и Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“. „Ово је јако значајан моменат и овај oдбор треба да обједини активности у вези са Доњом Градином јер је ријеч о Одбору који ће иницирати изградњу Меморијалног центра и пратити усвајање Декларације о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима који је починила у НДХ у Другом свјетском рату“, рекао је Бањац поводом усвјања одлуке на приједлог Слободног демократског српског клуба. У наредном периоду очекује

Споменик на Мраковици

Обиљежавање 74 године од Битке на Козари 3. јул

22. јун 2016.

Велики народни збор поводом обиљежавања 74 године од Битке на Козари биће одржан 3. јула на Мраковици, најављено је данас након сједнице Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја која је одржана у Приједору. Предсједник овог пододбора Велимир Дуњић рекао је да је херојска борба народа на овим просторима позната у свијету и да ће на Козари и ове године бити бројне домаће и стране делегације. „Oно што је установљено прошле године у овом традиционалном обиљежавању козарске епопеје јесте да су у организацију укључени одбори Владе Републике Српске и Владе Србије за његовање традиције ослободилачких ратова, тако да се поред званичника Српске очекује и обраћање званичника Србије“, најавио

Манастир Свети Никола на Озрену

Трећи пјешадијски /Република Српска/ пук обиљежава крсну славу

22. јун 2016.

Команда Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука традиционално ће организовати 28. јуна прославу Видовдана, крсне славе Војске Републике Српске и овог пука, у Манастиру Свети Никола на Озрену. У уторак, 28. јуна, у 9.00 часова биће служена Света архијерејска литургија и парастос српским војницима погинулим од косовског боја до данас, најављено је из Трећег пјешадијског /Републике Српска/ пука. У 11.30 часова предвиђене су изјаве за медије, у 12.00 часова славски обред и трпеза љубави, а у 12.30 часова културно-умјетнички програм. Планирано је да овогодишњој прослави Видовдана присуствују највиши представници политичког, јавног и културног живота, представници НВО проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, те бројне друге званице и гости примјерено значају прославе крсне славе.

Москва (фото: © Sputnik)

Заставе на пола копља поводом Дана сјећања и туге

22. јун 2016.

У Русији се данас обиљежава Дан сјећања и туге посвећен жртвама Другог свјетског рата јер се данас навршава 75 година од напада нацистичке Њемачке на СССР. Руска новинска агенција ТАСС подсјећа да је током 1.418 дана Великог патриотског рата погинуло око 27 милиона совјетских држављана, укључујући 18 милиона цивила. У знак сјећања на те жртве Русија је 22. јун прогласила Даном сјећања и туге. Око осам милиона људи учествовало је у кампањи „Свјеће сјећања“ одржане осми пут ове године. Свијеће, чији је број био једнак броју дана трајања рата, упаљене су у Москви, Санкт Петербургу и Волгограду. Широм Русије данас су заставе на пола копља. Руски предсједник Владимир Путин положиће

© Sputnik/ Виктор Темин

Нема разлога за изједначавање Стаљина и Хитлера

22. јун 2016.

Необориве историјске чињенице показују да је управо Совјетски Савез дао највећи допринос победи над фашистичком Немачком, али је проблем фалсификовања историје и даље актуелан, каже за Спутњик на данашњи дан, када је фашистичка Немачка пре 75 година напала СССР, историчар и писац Алексеј Исајев. „Историја се фалсификује пре свега из политичких разлога, како би се створио мит који људи радо воле да чују. Циљ тих митова јесте да убеде друштво да садашње руководство земље ради све како треба. Зато становнике земаља које зависе од САД, хране причама о томе да су Американци они који су их спасили, док су совјетски људи, односно Руси, само маргиналци и нису ослободили Европљане од страшног режима Трећег рајха“, каже Исајев. Као

Фото: in4s.net

22. ЈУН: Дан кад су нацисти напали Русију и отворили врата коначном поразу

22. јун 2016.

На данашњи дан 1941. године Њемачка је у Другом свјетском рату напала тадашњи Совјетски савез. Дуж цијеле граничне линије између Балтичког и Црног мора, са више од 150 дивизија, Њемачка је кренула у напад. Планом нацистичког вође Адолфа Хитлера названим „Барбароса“ било је предвиђено уништење совјетских армија у граничним областима и брзо заузимање европског дијела Совјетског Савеза. Њемачка армија са четири милиона војника, 3.300 тенкова и 2.000 авиона, у почетку је веома брзо напредовала, али је већ на самом крају 1941. било јасно да је план за брзо уништење совјетске Русије доживео неуспјех. Коначни пораз уДругом свјетском рату нацисти су доживјели управо од руских војника. (in4s.net) Извор: ИСКРА Везане вијести:

У Луговима служен парастос за погинуле борце и цивиле

21. јун 2016.

У Луговима код Шамца данас је служен парастос за 24 погинула борца Војске Републике Српске и шест цивила из Срница и других мјеста широм БиХ чије породице данас живе у парохији Лугови. Након парастоса, који су код спомен-плоче постављене на Цркви Светог Сисоја служили свештеници са шамачког подручја, положени су вијенци и прислужене свијеће. Предсједник Савјета Мјесне заједнице Лугови Спасо Лазић каже да у овом селу данас живи око 600 становника расељених из Срница код Градачца и других мјеста широм БиХ, од којих је скоро 100 дјеце. Он је навео да ће сваке године 21. јуна бити служен парастос за погинуле, а овај датум је одређен јер је на тај

У сребреничком селу Ратковићи данас су обиљежене 24 године од страдања двадесет четворо Срба, већином цивила, међу којима шест старих и болесних жена, које су муслиманске снаге из Сребренице и околине масакрирале и побиле на данашњи дан 1992. годинe

Служен парастос за убијене Србе у Ратковићима

21. јун 2016.

У сребреничком селу Ратковићи данас су обиљежене 24 године од страдања двадесет четворо Срба, већином цивила, међу којима шест старих и болесних жена, које су муслиманске снаге из Сребренице и околине масакрирале и побиле на данашњи дан 1992. годинe. Парастос је служен код споменика који су својим страдалим сродницима и комшијама подигли преживјели мјештани. Они су се, као и сваке године на данашњи дан, окупили и одали пошту сродницима и комшијама и прислужили су свијеће за покој душа настрадалих. Цвијеће су положиле делегацијa Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организације, као и делегацијa Срба запослених у Скупштини општине Сребреница. Обиљежавање 24. годишњице страдања овог села и

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос Србима убијеним на данашњи дан 1992. године у нападу хрватске војске на Миљевачком платоу код Дрниша

Служен парастос Србима убијеним на Миљевачком платоу

21. јун 2016.

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос Србима убијеним на данашњи дан 1992. године у нападу хрватске војске на Миљевачком платоу код Дрниша. Предсједник Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ Драгана Ђукић изјавила је Срни да је напад хрватске војске на Миљевачки плато био први већи напад на Републику Српску Крајину након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на том подручју. Тужни епилог тог мучког напада је 40 убијених српских територијалаца, од којих су већина масакрирани након предаје. „Умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти су под пријетњом смрћу натјерале српске заробљенике да тијела баце у јаму која је била депонија“, навела је Ђукићева.

Ексхумација на брду Жуч

21. јун 2016.

На брду Жуч у сарајевској општини Вогошћа почиње ексхумација посмртних остатака који су пронађени прије петнаестак дана приликом деминирања овог подручја, потврђено је из Института за нестале особе БиХ, јавио је данас Бирн. „Ријеч је о некомплетним посмртним остацима који су се налазили на површини терена на некадашњој линији разграничења. За сада не можемо говорити о националности жртве, али свакако ћемо узети коштане узорке за ДНК анализу“, рекла је портпарол Института за нестале особе БиХ Лејла Ченгић. Према њеним ријечима, на овом локалитету Институт је вршио ексхумације и у ранијем периоду, а према расположивим информацијама, могуће је да се ту налази још тијела. „Због тога ће се данас претражити и

Убијени српски војници

24 године од хрватског масакра 40 српских територијалаца

21. јун 2016.

На данашњи дан навршавају се 24 године од хрватског масакра 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу, злочина који су починиоци снимали камером и снимак изнајмљивали у видео-клубовима широм Европе, а за који до данас нико није кажњен. Тим поводом у Цркви светог Марка на Ташмајдану данас ће бити служен парастос убијеним Србима. Напад хрватске војске на Миљевачки плато код Дрниша 21. јуна 1992. године био је први већи напад на Републику Српску Крајину након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на том подручју, саопштено је из Документационо информационог центра „Веритас“. Хрватска страна тим је нападом преузела контролу над седам села и простором од 108 квадратних километара и никада се

Душан Вукојевић Марс Фото: Експрес – Саша Џамбић

Исповест ветерана из Крајине: Без обе ноге и руке, а министарство га тера из Србије

21. јун 2016.

Момак из околине Шапца, јединац, требало је за који дан да се врати кући мајци… Постављали смо минско поље, везивао је задњу мину. Видим зло – осигурач попушта, а ништа не могу да учиним! Види и он, зна да је крај. Само је легао на њу, колики јунак мораш бити за тако нешто, еееееј!!! Нас четворица усред „Крајине”. Марс – минер, два „унучета” љуте лозе, и ја. Наздрављамо данима у којима се пило да би се преживело. Много је било таквих под Динаром. Вазда! Дуго ћутимо, наздрављајући временима у којима је мањкало тишине, а пило се да се одложи опело, удави нечовек у човеку… Много је било таквих под Динаром.

Споменик настрадалим Србима у Ратковићима.

Данас помен убијеним Србима из Ратковића

21. јун 2016.

У сребреничком селу Ратковићи данас ће бити обиљежене 24 године од погибије 24 Срба из тог села, већином цивила, којe су на свиреп начин убиле муслиманске снаге из околних села и Сребренице 21. јуна 1992. године. Парастос убијеним Србима из Ратковића биће служен код споменика који су подигли преживјели мјештани и гдје се једном годишње окупљају да одају пошту, положе цвијеће и прислуже свијеће за покој душа убијених сродника и комшија. Помен организују Борачка организација и Одбор за обиљежавање значајних датума страдања српског народа Сребренице. Настављајући етничко чишћење српског народа из сребреничких села, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге из околних села и Сребренице, у зору тог јунског

Годишњица ликвидације припадника ТО РСК на “Миљевачком платоу“ 21. јуна 1992.

21. јун 2016.

Двадесетпрвог јуна 1992. године Хрватска војска је напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша, у којем је  преузела контролу над простором од 108 квадратних километара и 7 села. Био је то први већи напад војних снага Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК. Вијеће безбједности УН-а 30. јуна исте године доноси Резолуцију 762 која осуђује акцију и тражи повлачење хрватских снага на почетне положаје, што Хрватска одбија. Тужан епилог тог мучког напада је 40 убијених српских територијалаца, од којих су већина масакрирани након предаје. И умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти наређују српским заробљеницима,

Devastirane_srpske_kuce.jpg

Линта: Подршка сусрету премијера Вучића и Грабар Китаровић ако ће означити почетак рјешавања отворених питања

21. јун 2016.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подржава сусрет премијера Вучића и хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровић и потписивање Декларације о унапређењу односа и отворених питања између Србије и Хрватске ако ће заиста означити почетак рјешавања отворених питања између двије државе. Једно од тих отворених питања јесте питање одузетих имовинских и стечених права стотина хиљада протјераних Срба и српских повратника. У Хрватској од завршетка рата до данас нема искрене воље да се протјераним Србима врате отета станарска права; да се исплате доспјеле а неисплаћене пензије; да се изврши обнова или исплати новчана накнада за срушене српске куће и локале по хрватским градовима и на крајишком подручју; да се исплати девизна

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА