Пише: Никола Маловић Нико не спори да је главни град Боке – Котор. Само незналице и туристи зарезују Будву. Котор посјећују мисионарски бродови-библиотеке, посјећују геј крузери, посјећује га флотила крузера и јахти, потом олигарси, државници, масони, шпијуни, оберкурве… чиме се, дакако, не треба хвалити, али служи као одличан увод у то колико је Котор, поред тога што је лијеп и географски алогичан, све вријеме тема многих геополитичких ћакула. Преко Котора Његош одлази у свијет, у Котору ће убити књаза Данила II Петровића, а његовом насљеднику, књазу Николи, стићи ће Фројд. Итд, итд. Котор је главна лука средњовјековне српске државе. И одличан тег клупку змијах увезаних с оностраним, који се не

Kултурa и oбрaзoвaњe били су oд 1991. jaсaн пoлитички прojeкт кojи сe успиo имплeмeнтирaти уз блaгoслoв вeликoг брoja људи, eдукaтoрa приje свeгa. Бaш кao штo су eтaблирaњeм хрвaтскe држaвe рeeтaблирaни eндeхaзиjски симбoли, пoпут кунe, зaстaвe и држaвнoг грбa, тaкo je рeeтaблирaн и eндeхaзиjски кoнцeпт нaциoнaлнe културe Дубрaвкa Угрeшић joш je пoчeткoм дeвeдeсeтих пoд нaциoнaлистичким притисцимa нaпустилa Хрвaтску, a удругa У имe oбитeљи сaдa би je избaцилa и с пoписa шкoлскe лeктирe. To je биo и нeпoсрeдaн пoвoд зa рaзгoвoр с књижeвницoм кoja с aмстeрдaмскe дистaнцe пoзoрнo прaти збивaњa у Хрвaтскoj, пa кoмeнтирa мjeстo кoje joj (нe) припaдa у oвдaшњoj култури, нeдaвнe прoсвjeдe зa курикулaрну рeфoрму, пoлитичку кризу, кoнтинуитeт пoвиjeснoг рeвизиoнизмa…

Поводом текста „Говори антисрпски да те цео свет разуме”, „Политика“, 6. јуна Зоран Ћирјаковић* Hије најстрашније оно што Светислав Басара скоро свакодневно пише о Србима и српском друштву. Страшније је то што смо се на то навикли и огуглали. Слике о непоправљиво крвожедном и патолошком народу, које сервирају Басара и плејада његових мање или више пристојних истомишљеника, постали су нешто нормално и очекива­ но, говор мржње с којим смо се саживели. Ауторасистички и аутошовинистички ставови су у Србији одавно постали и важан вектор друштвене мобилности. Оно што је поражавајуће јесте да легитимитет оваквој дехуманизацији већине не дају само елоквентни евроатлантски лобисти и професионални грађани. Дозволу је у „Политици” дала и

Радикални исламисти љетос су се, готово свакодневно, обучавали у гађању из пиштоља на планинском подручју Зеленгоре, које територијално највећим дијелом припада општини Гацко. То се, такође, наводи у повјерљивој документацији бх. безбједносних служби, чије дијелове су „Независне“ објављивале протеклих седмица, а наставак слиједи у наредном периоду. „Уочено је да бошњачке радикалне групе на Зеленгору долазе најсавременијим теренским возилима, односно џиповима, правцем Сарајево – Трново – Рогој – Миљевина – Тјентиште – Чемерно, одакле скрећу на Зеленгору“, наводи се у документацији. Полицијске агенције информације добијају од извора који често обилази номаде на Зеленгори, а који им је открио да су на ту планину прошле године, и то од половине јуна, свакодневно

Већинско становништво у овој републици, према попису из 1991, чинило је само 78 одсто укупног броја житеља, да би после етничког чишћења тај проценат 2011. био повећан на 91 одсто Бранислав Радивојша Утихнуле су расправе о квотама миграната у земљама ЕУ, али док су биле актуелне, остало је забележе­ но да су се бивше социјалистичке земље тим квотама највише противиле. У томе су предњачиле Пољска, Чешка, Словачка, али слично су се понашале и друге чланице које су одскора у ЕУ, што је објашњавано чињеницом да оне ни раније нису биле имигрантске и да би ове блискоисточне квоте за њих представљале велику демографску новину. Тада је уочено да су неке од

Бошњачки члан Председништва обишао место где су сарајевски Срби после ликвидације 1993. бачени у јаму Полагање венца на Казанима Од нашег дописника Сарајево – Председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић је данас, како је и најавио, дошао на Казане, место које је било стратиште сарајевских Срба 1993, положио цвеће и одао почаст и даље неутврђеном броју српских цивила који су, након што су их убили припадници Армије РБиХ, бачени у ту јаму. Изетбеговићу су се на Казанима, како је речено, самоиницијативно придружили и председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић, премијери Федерације БиХ и Кантона Сарајево Фадил Новалић и Елмедин Конаковић, те још неки високопозиционирани чланови СДА, међу којима и Шефик Џаферовић.