Hrvatska evropski rekorder u nacionalnoj homogenizaciji

Datum objave: utorak, 14 juna, 2016
Veličina slova: A- A+

Većinsko stanovništvo u ovoj republici, prema popisu iz 1991, činilo je samo 78 odsto ukupnog broja žitelja, da bi posle etničkog čišćenja taj procenat 2011. bio povećan na 91 odsto

Sve više Hrvata, sve manje onih drugih (Foto Rojters)
Sve više Hrvata, sve manje onih drugih
(Foto Rojters)

Branislav Radivojša

Utihnule su rasprave o kvotama migranata u zemljama EU, ali dok su bile aktuelne, ostalo je zabeleže­ no da su se bivše socijalističke zemlje tim kvotama najviše protivile. U tome su prednjačile Poljska, Češka, Slovačka, ali slično su se ponašale i druge članice koje su odskora u EU, što je objašnjavano činjenicom da one ni ranije nisu bile imigrantske i da bi ove bliskoistočne kvote za njih predstavljale veliku demografsku novinu.

Tada je uočeno da su neke od ovih zemalja tokom tranzicionog perioda čak vidno smanjile udeo manjinskog stanovništva na svojoj teritoriji, postajući tako nacionalno homogenije, što je jedan od evropskih paradoksa. Dok su „stare” kapitalističke zemlje krajem prošlog i početkom ovog veka, pod uticajem migrantskih talasa (ali i svoje kolonijalne istorije), bivale etnički, verski, pa i rasno sve heterogenije, države u tranziciji su se nacionalno homogenizovale u procesu „razgradnje” (nasilnih ili sporazumnih) dotadašnjih socijalističkih federacija (SSSR, SFRJ, Čehoslovačka) i naginjanja stanovništva prema državama maticama.

Apsolutni rekorder u toj nacionalnoj homogenizaciji jeste Hrvatska. Prema popisu iz 1991, većinsko stanovništvo u ovoj republici činilo je samo 78 odsto ukupnog broja žitelja, da bi na popisu 2011. taj procenat bio povećan na 91 odsto.

Ovako veliki porast udela većinskog stanovništva nije zabeležen ni u jednoj od evropskih zemalja, čak ni u Letoniji, Estoniji i Litvaniji, bivšim republikama SSSR­a poznatim po masovnom iseljavanju Rusa u Rusku Federaciju.

U Letoniji su, naime, 1991. godine Letonci činili jedva natpolovičnu veći­ nu stanovništva ove zemlje (52 odsto), da bi dvadeset godina kasnije to učešće bilo povećano na 61 odsto. U Estoniji je takođe udeo Estonaca uvećan za oko osam procenata, dok sve ostale zemlje, bilo da su članice EU ili ne, beleže skromnije promene nacionalnog sastava. Litvanci su recimo za dve decenije uvećali svoj udeo u ukupnom stanovništvu za samo četiri procenta (sa 80 na 84 odsto), u Ukrajini je udeo Ukrajinaca sa 73 povećan na 78 odsto, u Belorusiji je 2009. godine Belorusa bilo 84, a dve decenije pre toga 78 procenata.

Ovako veliki porast udela većinskog stanovništva nije zabeležen čak ni u Letoniji, Estoniji i Litvaniji, poznatim po masovnom iseljavanju Rusa

Srbija je, ne računajući teritoriju Kosova, u periodu 1991–2011. takođe uvećala procentualno učešće srpskog stanovništva sa 81 na 84 odsto, ali je u istom periodu apsolutni broj Srba na ovom prostoru smanjen sa 6,25 na 5,98 miliona, dok je, npr, broj Hrvata u Hrvatskoj povećan i u apsolutnom iznosu,sa 3,7 na 3,87 miliona.

Rusija, Bugarska, Crna Gora, Makedonija i Moldavija spadaju u grupu zemalja koje u tranziciji beleže, manje ili veće, i procentualno i apsolutno, smanjenje broja stanovnika dominantne nacije, a uzroci su različiti. U slučaju Rusije, Makedonije, delimično i Bugarske, to je pad nataliteta većinske nacije, uz porast nataliteta  pojedinih manjinskih grupacija, dok je u slučaju Crne Gore reč o drugom nacionalnom opredeljivanju onih koji su se na ranijim popisima izjašnjavali kao Crnogorci. I u Moldaviji na najnovijem popisu cmanjen je procenat onih koji su se izjasnili kao Moldavci, ali je povećan udeo Rumuna, iako je Moldavija u protekle dve i po decenije vidno smanjila ukupan broj stanovnika.

U Bugarskoj, ali i još nekim tranzicionim zemljama (Češka, Mađarska, Slovenija, Slovačka…) u vidnom porastu je i udeo nacionalno neizjašnjenih, uz istovremeno smanjenje broja pripadnika većinskog naroda, na osnovu čega se zaključuje da je reč o novom trendu u popisnom izjašnjavanju koji utiče i na stvaranje drukčije etničke slike među zemljama nekadašnjeg socijalizma.

Hrvatska je, međutim, u odnosu na ove države ne samo izuzetak kao rekorder po porastu udela većinske nacionalne grupacije nego i po tome što je hrvatska ,,stopa rasta”, tj. iseljavanje srpskog stanovništva, najvećim delom ostvareno nasilnim ratnim sredstvima (maj i av­ gust 1995).

Udeo većinskog stanovništva u zemljama u tranziciji prema rezultatima popisa

Rezultati popisa stanovništva, Evrostat

* Zemlje u kojima je na popisu 2011. registrovan mnogo veći procenat nacionalno neizjašnjenih nego na prethodnom popisu: Albanija 14%; Bugarska 10%; Crna Gora 5%; Češka 26%; Mađarska 15%; Rumunija 6%; Slovačka %; Slovenija 9%.

Izvor: Rezultati popisa stanovništva, Evrostat

Te činjenice su poznate i u briselskim institucijama, pa zato zvuči cinično nedavno – baš hrvatsko – blokiranje pregovaračkog procesa Srbije na putu ka EU ,,zbog neispunjenih obaveza u zaštiti manjinskih prava“ (poglavlje 23). Mada su u EU već navikli na to da nevelike balkanske zemlje svoje trenutne unutrašnje tenzije i nezadovoljstva nastoje da ublaže izazivanjem veštačkih sukoba sa susedima. Pa makar taj sukob, kao u ovom hrvatskom pokušaju, izazvao neko ko je evropski rekorder po iseljavanju manjina sa svoje teritorije.

U svakom slučaju, ova poređenja popisa pokazuju da je urušavanje socijalističkih federacija u Evropi dovelo do procesa suprotnih onim u razvijenom kapitalističkom svetu – do grupisanja nacija i približavanja nacionalnim maticama.

Izvor: POLITIKA, utorak 14 jun 2016., str. 1 i 8

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top