БАЊАЛУКА – Бањалучки бискуп Фрањо Комарица упоредио је страдање на Блајбургу са догађајима у Бањалуци током протеклог рата у Босни и Херцеговини. „Ми смо овђе Блајбург. То је мука и то сам желео у Блајбургу да поручим”, казао је бискуп Комарица након састанка са председником Хрватског сабора Жељком Рајнером одговарајући на питање новинара из Републике Српске зашто је 14. маја ишао у Блајбург где је, како је пренела Хина, предводио мису. „Људи шта ви говорите овде. Дођите у Бањалуку па видите, тамо је Блајбург. Где су Бањалучани, зашто су они побијени, зашто је њима одузето право на идентитет? Немају право на своје родно место. То је Блајбург за мене”, рекао је

Група матураната у Ријеци обиљежила је завршетак средње школе нацистичким поздравом, јављају хрватски медији. Матуранти су се сликали код антифашистичког Споменика ослобођења, са рукама подигнутим у нацистички поздрав, а један од њих је на мајици имао нацртан усташки симбол „У“. Фотографија је постављена на „Фејсбук“, а у кратком року скупила је више десетина лајкова. Према незваничним информацијама, ријеч је о матурантима Саобраћајне школе из Ријеке. Фашистички испади у Хрватској, како се наводи, полако постају дио ширег друштвеног фолклора – од стадиона, преко тргова, до средњошколских окупљања. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Усташки поздрав коштаће Шимунића 25.000 куна | Јадовно 1941. У Сплиту затражили озакоњење усташког поздрава |

Предсједник хрватског Сабора Жељко Рајнер, након данашњег састанка са представницима Народне скупштине Републике Српске у Бањалуци, није желио дати изјаву за новинаре, јер у скупштинском холу није била истакнута хрватска застава. Објашњавајући новинарима неуобичајену ситуацију, Рајнер је у пролазу кратко рекао да „није уобичајено протоколарно говорити на службеним састанцима на којима постоји само застава домаћина, а не застава госта“. Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Жељка Стојичић у изјави новинарима изразила је жаљење што је дошло до овакве ситуације, односно што Рајнер није могао или хтио дати изјаву за медије након састанка. Стојичићева је рекла да као потпредсједник парламента Српске нема коментар на ову ситуацију, јер сматра да је ово што

Студија “Српска књижевна Крајина” Славице Гароње Радованац изучава духовну ризницу народа који је већим делом био приморан да напусти завичај ДАЈУЋИ свој допринос изучавању “утуљене баштине” српског народа из Хрватске, усмене и писане, у прошлости и садашњости, Славица Гароња Радованац (1957), фолклориста, књижевна историчарка и критичарка, исписала је вишеструко занимљиву и значајну студију “Српска књижевна Крајина” (издавач „Прометеј“). Са поднасловом “Од баштине до егзодуса” књига обухвата и тумачи духовну ризницу народа чији је огроман део био принуђен да напусти родно тло. Многи од њих тешко су се сналазили у новим крајевима, али на срећу, како уочава ауторка, савремени српски писци рођени у СР Хрватској, наставили су свој плодни књижевни рад

У Блајбургу је, уз присуство званичника хрватске владе, државе чланице, одата почаст невино страдалим невиним усташама. Церемонију је увеличао и наоружани одред хрватске војске. Пошто то није било у складу са прописима државе Аустрије, локална полиција је разоружала почасну хрватску чету, војну силу државе скоро првог суседа. Том приликом је утврђено да се из пушака оружаних снага Хрватске не може ни пуцати, па према томе, ни убијати. Тако се посредно дошло до решења енигме због чега су невине усташе у „радном логору“ Јасеновац, радну снагу лишавале живота маљевима и специјалним ножевима „србосецима“. Борци за ревизију историје су на ово откриће остали неми. Као да су немци. Насупрот њима, у Бањалуци,