Католичка црква не жури да прогласи хрватског кардинала за свеца, каже за „Новости“ извор из Ватикана. Папа остаје упоран у тражењу да се са СПЦ аргументовано расправља о Степинцу ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА ЦРКВИ и папи Фрањи нигде се не жури, чекаће да мешовита комисија уради свој посао и тек тада ће на дневни ред доћи могуће проглашење кардинала Алојзија Степинца светим. То значи да годину и по или две беатификације сигурно неће бити – рекао је „Новостима“ високопозиционирани свештеник у Ватикану, добро упућен у рад садашње „администрације“. – Истовремено, комисија која ће расправљати о животу и делу Степинца неће утицати на већ усаглашен став о беатификацији. Папа Фрања

На стратишту злогласног комплекса усташког концентрационог логора Јасеновац јуче је у организацији хрватске државе одржана комеморација јасеновачким жртвама којој је присуствовао државни врх предвођен премијером Тихомиром Орешковићем и члановима владе у Загребу. За разлику од претходних година, овога пута државну комеморацију су бојкотовали представници Срба, Јевреја и антифашистичких организација у знак протеста што се у Хрватској „релативизује и ревитализује усташтво“, уз прећутну сагласност или чак подстицај појединих државних званичника. Један од таквих је и министар културе Златко Хасанбеговић, историчар који оспорава злочиначки карактер Независне државе Хрватске (НДХ), а који је у младости присуствовао проусташким скуповима и фотографисао се са њиховим ознакама. Контраверзни министар је такође присуствовао јучерашњој комеморацији, а новинарима

Највеćи концентрациони логор у тзв. Независној Држави Хрватској је систематски скрнављен, рађено је много на томе да се жртве заташкају тако што је дозвољена њихова политизација, констатује историчар Чедомир Антиć. Да нису ту страдали и Јевреји, који имају озбиљну државу и заштиту великих сила, уверен је Антић, Јасеновац не би био ни спомињан. У Европи постоји латентни антирусизам, а из њега произилази антисрбизам, каже даље Антиć, па неке жртве не могу бити равноправне са другим жртвама, а неки злочини не могу бити равноправни са другим злочинима. – Нико, никада није употребљавао јасеновачке жртве да оспори хрватском народу право на државу. Сребреница је сваке године повод да се тражи комадање и укидање Републике Српске, а од Хрватске нико ништа не тражи – рекао је

Посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац положио је данас на платоу Спомен-подручја Доња Градина поводом обиљежавања Дана сјећања на пробој јасеновачких логораша, који се догодио на данашњи дан 1945. године. „Само у Јасеновцу убијено је више од 700.000 људи, међу којима је велики број дјеце. Због тога би требало да пошаљемо поруку да ће се о Доњој Градини причати јер могу слободно да кажем да се о Доњој Градини и Јасеновцу ћутало, односно да се о њима знало само у оквиру граница бивше СФРЈ“, рекао је Бањац новинарима у Доњој Градини. Он је нагласио да би 8. маја са централне манифестације обиљежавања 71. године од страдања жртава усташког

Српска православна црква одржала је данас, на годишњицу пробоја јасеновачких логораша, литургију и помен за страдале у Јасеновцу и Млаки. У цркви Светог пророка Илије у селу Млака, код Јасеновца, литургију су служили митрополит загребачки Порфирије, владика славонски Јован и умировљени владика Атанасије. Литургији су присуствовали министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин, министар културе и просвјете Републике Српске Дане Малешевић, представници Српског народног вијећа предвођени Милирадом Пуповцем, представници Срба у жупанији сисачко-мословачкој. Митрополит Порфирије рекао је да неће сабирати и одузимати жртве, као и да је релативизација било чега, а нарочито зла, већи гријех од гријеха оних који су животе узимали. „Свака врста релативизације зла

Од службене комеморације обележавања 75 година од оснивања логора Јасеновац одустала је и Пава Молнар, једина преживела логорашица. – Да, повукла сам говор и не желим да га читају у петак на службеној комеморацији у Јасеновцу. Учинила сам то зато што нису сви тамо заједно. Јако сам тужна што се деле и што је све тако испало – наводи 95-годишња Пава Молнар за загребачки портал. Она је преживела усташки логор Градишку који је био део јасеновачког логора. Према плану директорке Спомен подручја Јасеновац и организаторке комеморације, Наташе Јовичић, њен говор требало је да буде и једини. Пава Молнар каже да је учествовање у комеморацији договорила са Наташом Јовичић, као и да