Хрватски историчар Хрвоjе Класић упозорава да jе поздрав „За дом спремни“ искључиво усташки поздрав и оцjењуjе да jе рат у Хрватскоj дведесетих година био „комбинациjа грађанског рата и агресиjе“. Класић наводи да jе поздрав „За дом спремни“ употребљаван у усташкоj НДХ и да ниjе нашао такав облик поздрава ни у jедном другом периоду. Он сматра да jе сукоб 90-тих година у Хрватскоj био и грађански рат, а не само, како jе навео, „агресиjа ЈНА“. Већински српски краjеви били су у саставу Хрватске, па су, самим тим, и мjештани били грађани Хрватске. Нисам чуо ни jедан противаргумент томе, сем приjетње да ћу ићи у затвор – рекао jе Класић гостуjући на

У трећем диjелу наставка сериjала Ускрс хрватске мржње, у коjем представљамо шокантан извjештаj Српског народног виjећа о нациљу и несношљивости према Србима у Хрватскоj кроз 2014. годину, доносимо диjелове извjештаjа коjи се тичу ширења мржње и нетрпељивости приликом jавних окупљања и уличних акциjа. У опширном извjешћу наведен jе низ примjера промовирање нетрпељивости, а наjшокантниjи jе свакако летак коjи jе прошле године диjељен у Белом Манистиру, гдjе се Хрвате позива да се не миjешаjу са Србима, а Србе се пак гура у ситуациjу у каквоj су се приjе II свjетског рата налазили Жидови у Њемачкоj. Броj протеста и протупротеста на готово сваком jавном догађаjу коjи има антифашистички предзнак или коjим се

15 година jедног писма Вилиjа Вимера канцелару Герхарду Шредеру. Овог месеца навршило се 15 година од jедног пророчанског писма значаjног за разумевање политике САД према Србиjи, али и према Русиjи, Европи и свету уопште. Пролазиле су године, низали се ратови вољних и невољних, расправљано о теориjама завера и краjа историjе, мењане су владе и лидери, отварале се и кризе и перспективе а текст од непуне две странице jе остао и сведочанство и актуелно предсказање. Реч jе о писму познатог немачког политичара, посланика Бундестага (ЦДУ), државног подсекретара за одбрану, потпредседника Парламентарне скупштине ОЕБС-а Вилиjа Вимера, упућеног немачком канцелару Герхарду Шредеру 2. маjа 2000. године. Вољом аутора, писмо jе постало jавни докуменат

БЕОГРАД – Дана, 23.маjа 2015.године Београд ће бити град игре, песме и традициjских вредности нематериjалне културне баштине и обичаjа Срба са западне стране Дрине. Наиме, овогодишњи Шести Фестивал фолклора „ Шири ми се моjе коло мало „ у организациjи Културно уметничког друштва „Краjина“ окупиће 16 ( шеснаест ) фолклорних ансамбала и певачких група из бивших jугословенских република у циљу заjедничке промоциjе нематериjалног културног наслеђа Срба из Краjине. Фестивал jе резултат дугогодишњег рада на очувању традициjе а исти jе покренут 2010. године захваљуjући финансиjскоj подршци Секретариjата за културу Града Београда и Туристичке организациjе Србиjе коjа jе оваj фестивал уврстила у календар значаjниjих културних догађаjа у Београду. У претходне четири године КУД

Академик Љубодраг Димић Академик Љубодраг Димић оциjенио jе да се над Србиjом опет надвила опасност и да се идеjа „велике Албаниjе“ уклапа у неке друге проjекте великих сила, а може да буде уклопљена и у проjекат „Исламске државе“. „Ако гледате одлуке `Призренске лиге`, jедна од основних jе супротстављање балканским хришћанским државама и вођење светог рата против њих. Проjекат `велике Албаниjе` може да буде уклопљен и у проjекат `Исламске државе` коjа се рађа на истоку и чиjе `инжењере` и улогу у будућности само назиремо“, рекао jе Димић за „Вечерње новости“. Димић истиче да jе у новоj подjели мапа на Балкану евидентно да jе Албаниjа изабрана као стратешки партнер, исто као и

На скупу у малом аустриjском месту, под покровитељством хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић истицани симболи НДХ. Кардинал Бозанић ниjе поменуо усташке злочине Томислав Карамарко на скупу у Блаjбургу ОКО 25.000 људи, међу коjима су многи истицали усташке симболе, окупило се у суботу уjутро у Блаjбургу, малом аустриjском месту на граници према Хрватскоj и Словениjи, обележивши 70. годишњицу од догађаjа са краjа рата када су британске снаге предале партизанима усташке воjнике и цивиле. Никада тачно ниjе установљен броj убиjених на блаjбуршком пољу, а процене иду од 10.000 до 45.000. Догађаjи на Блаjбургу данас се приказуjу само у светлу партизанске одмазде, без сагледавања историjских околности, пре свега пораза усташке идеологиjе и слома крвавог Павелићевог режима у

Хрватски медиjи jављаjу да се данас на Блаjбуршком пољу окупило 25.000 људи Посланик у Сабору Хрватске Пеђа Грбин изjавио jе данас да окупљени у Блаjбургу не жале за жртвама, већ за пропалом државном творевином НДХ. „Они коjи иду у Блаjбург желе искористити данашњи дан како би добили jефтине политичке поене, а у основи не размишљаjу о томе да релативизуjу злочине коjе су почињене управо у име те НДХ“, рекао jе Грбин, прецизираjући да мисли на предсjедника ХДЗ-а Томислава Карамарка. Грбин, коjи jе и предсjедник саборског Одбора за Устав, Пословник и политички систем, каже да злочини немаjу „име и презиме, немаjу идеологиjу“. „Да ли су почињени у име jедне или друге

„Новости“ у озлоглашеном логору Маутхаузен, у пратњи његових преживелих заточеника. Носио сам броj 107.032, присећа се Душан Стоjиљковић (92). Преживео сам голготу. Како? Не знам Душан Стоjиљковић (92) ЗЛОЧИН jе непримерена реч иза гвожђем оковане капиjе злогласног логора Маутхаузен. Иза крвљу окупаних зидина, изнад злогласног подлогора Гузена, у идиличноj природи обронака Алпа, простире се место наjстравичниjих страдања више од 200.000 људи. Између узвишених кула повезаних бодљикавом жицом, у знак победе над фашизмом данас се виjори скоро 50 застава нациjа чиjи су сународници, чланови породица… пали у Маутхаузену, коjи jе 80 месеци био у служби – смрти. Само двадесетак километара од Линца, налази се идилична варошица Маутхаузен. Питомо село на десноj