arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Kapela_kod_Pridvoricke_jame.jpg

ПРИДВОРЦИ – МЈЕСТО ГОРДОСТИ И ПРАШТАЊА

Капела код Придворачке jаме У Придворцима код Требиња jуче jе служен парастос за 13 Срба коjе су усташе бациле у Придворачку jаму у ноћи између 23. и 24. jуна 1941. године. Злочин су успjела да избjегну три мjештанина коjа су побjегла са мjеста злочина, те сприjечила да остале њихове комшиjе буду ликвидиране. Начелник Одjељења за борачко-инвалидску заштиту у градскоj управи Раjко Ћапин истакао jе да jе оваj злочин опомена будућим нараштаjима на оно што се догодило 1941. године. “Придворачка jама jе мjесто гордости и праштања, jер не смиjемо никада заборавити страдања нашег народа. На нама, коjи се окупљамо на овим светим мjестима, jе да пренесемо онима коjи ће доћи из

Milica_Dimitrijevic.jpg

ШТА ЈЕ СА ЗЛОЧИНОМ НАД СРБИМА У СКЕЛАНИМА?

Милица Димитриjевић Милица Димитриjевић, коjоj су 16. jануара 1993. године муслимани под командом Насера Орића убили два сина од четири и по и jеданаест година, поручила jе да jе и она маjка из Сребренице и да су и Скелани, гдjе су њени дjечаци убиjени, Сребреница. Она за “Вечерње новости” каже да злочин коjи jе почињен над њеном дjецом не може да преболи, нити да опрости и тражи да jоj неко одговори шта се десило у Скеланима, уколико jе, према резолуциjи коjу припрема Велика Британиjа, у Сребреници био “геноцид”. “А шта jе било овдjе? Када су нас напали у Скеланима jе било нас стотинак… Нас коjи смо остали у своjим кућама.

Pag__uvala_Slana_dan_sjecanja_na_Jadovno_2015_1.jpg

СЛУЖЕН ПОМЕН ЗА 8.000 ЖРТАВА И ПОДИГНУТ СПОМЕН-КРСТ

Паг – увала Слана, дан сjећања на Јадовно 2015. ПАГ, 20. ЈУНА – На платоу изнад увале Слана на острву Паг данас jе подигнут дрвени спомен-крст и служен помен за више од 8.000 жртава, већином Срба, побиjених у камењару и утопљених у мору Пашких врата. Спомен-крст су поставили чланови Удружења “Јадовно 1941.”, коjи jе jуче освештан у храму Ваведења Пресвете Богородице у Плашком у Хрватскоj. Помен су служили свештеници Епархиjе горњокарловачке. Предсjедник Удружења грађана “Јадовно 1941.” Душан Басташић рекао jе да су у ували Слана постоjала два логора – по jедан за Србе и за Јевреjе, док jе пет километара од Пага у мjесту Метаjина формиран и први логор за

Parastos_jadovnickim_zrtvama_2015.jpg

СРПСКИ НАРОД НЕ СМИЈЕ ЗАБОРАВИТИ ЈАДОВНО

Парастос над Шарановом jамом Изасланик предсjедника Републике Српске Миладин Драгичевић поручио jе jуче поводом Дана сjећања на Јадовно 1941. године да српски народ никада не треба да заборави шта се догодило у Јадовну. “У jамама Јадовна на наjсвирепиjи и људском уму несхватљив начин убиjено jе више од 40.000 невиних људских душа, посjечених и угашених због свог имена, идентитета и вjере”, рекао jе Драгићевић Срни у Јадовну. Драгичевић jе навео да jе хиљаде дjечиjих безбрижних гласова утихнуло заувиjек и да jе остала болна тишина коjу данас сви овдjе чуjемо, коjа мора да заболи свако људско биће. “Тишина, коjа jе гласниjа и jача од крика прекинутог дjетињства, гласниjа од маjчиних вапаjа за

Polaganje_vijenaca_u_srebrenickom_selu_Ratkovici_1.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 24-ОРО УБИЈЕНИХ СРБА ИЗ РАТКОВИЋА

Полагање виjенаца у сребреничком селу Ратковићи У сребреничком селу Ратковићи служен jе парастос за двадесет четворо Срба, већином цивила, међу коjима шест старих и болесних жена, коjе су муслиманске снаге из Сребренице и околине масакрирале и побиле на данашњи дан 1992. године. Парастос jе служен код споменика коjи су своjим страдалим сродницима и комшиjама подигли преживjели мjештани. Они су се данас, као и сваке године на данашњи дан, окупили и одали пошту сродницима и комшиjама и прислужили свиjеће за покоj душа настрадалих. Цвиjеће су положиле делегациjа Борачке организациjе, као и делегациjа Срба запослених у Скупштини општине. Обиљежавање 23 године од страдања овог села и његових становника прилика jе да се

Milorad_Dodik.jpg

АКЦИЈА “КОРИДОР” ОМОГУЋИЛА ТЕРИТОРИЈАЛНО ОБЈЕДИЊЕЊЕ СРПСКЕ

Предсjедник Републике Српске Милорад Додик Предсjедник Републике Српске Милорад Додик изjавио jе данас на Дугоj Њиви код Модриче, гдjе се данас обиљежаваjу 23 године од акциjе пробоjа “Коридора живота”, наjзначаjниjе и jедне од наjвећих операциjа Воjске Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату, да се не смиjе изгубити однос према оваквим догађаjима jер jе то гаранциjа будућности. “Ако изгубимо однос према оваквим догађаjима, изгубићемо и будућност”, нагласио jе Додик у обраћању, изразивши задовољство што обиљежавању 23 године од ове операциjе присуствуjе већи броj људи него раниjих година. Он jе напоменуо да су муслиманско-хрватске снаге намjеравале да изолуjу Краjину због чега jе jош већи значаj одлуке Воjске Републике Српске да се операциjом “Коридор”

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 21. јун.1992. Годишњица страдања Срба у Подрињу

У сребреничком селу Ратковићи 21. jуна 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице убиле су на свиреп начин 24-оро Срба, већином цивила. Упали су у Ратковиће и убиjали, пљачкали и палили све што су затекли у, углавном, старачким домаћинствима…     Везане виjести: ПАРАСТОС СТРАДАЛИМ СРБИМА ИЗ РАТКОВИЋА – Jadovno … СУТРА ПОМЕН ЗА 24-ОРО УБИЈЕНИХ СРБА ИЗ РАТКОВИЋА …  

Obiljezavanje_proboja_Koridora.jpg

Сутра обиљежавање 23 године од пробоја “Коридора живота”

На Дугоj Њиви код Модриче сутра ће бити обиљежене 23 године од пробоjа “Коридора живота”, наjвеће побjеде Воjске Републике Српске у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Oбиљежавање пробоjа коридор         Фото: Глас Српске Преживjели учесници битке, становници општина кроз коjе jе пробиjен коридор и званичници поново ће, 23 године након операциjе, на Дугоj Њиви код Модриче, традиционално у недjељу приjе Видовдана евоцирати успомене на наjзначаjниjу акциjу Воjске Српске и одати помен погинулим за стварање и одбрану Републике Српске и слободу српског народа. Програмом обиљежавања, коjи jе утврдио Пододбор Владе Републике Српске за обиљежавање значаjних историjских догађаjа, предвиђено jе да манифестациjа почне у 9.00 часова у манастиру Светог великомученика Цара Лазара на Дугоj Њиви,

Promovisana_knjiga_Momcila_Diklica.jpg

ДИКЛИЋ: ЕВРОПА ЋЕ ПРЕПОЗНАТИ ПРАВО ЛИЦЕ ХРВАТСКЕ

Промовисана књига Момчила Диклића, ”Народ без шансе” Аутор књиге “Народ без шансе” Момчило Диклић изjавио jе вечерас у Београду да ће Европа тек упознати право лице Хрватске коjа се никада ниjе раскрстила са нацистичком и усташком прошлошћу, што за посљедицу има да Срба на том простору више нема, односно да jе оно мало преосталих изложено асимилациjи и покатоличавању. Диклић jе оциjенио да то што сада хрватски предсjедник Колинда Грабар Китаровић осуђуjе исписивање “свастика” по српскоj имовини и богомољама и што то чини и репрезентативац Хрватске Давор Шукер, не значи ништа друго него да jе “Хрватска завршила посао са Србима”, а сад хоће да се другачиjе представи Европи. “Европа ће њих

Nedeljko_Mitrovic.jpg

НЕМА ОДГОВОРА ЗАШТО СУ ФОРМИРАНЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА ПОДРИЊЕ И КРАЈИНУ

Недељко Митровић Породице погинулих и несталих из Републике Српске jош увиjек нису добиле одговор од Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ и Међународне комисиjе за нестала лица (ИЦМП) због чега су формиране посебне канцелариjе Института за Подриње и Краjину, изjавио jе предсjедник Републичке организациjе коjа окупља ове категориjе Недељко Митровић. “Од наведених институциjа очекуjемо да нам поjасне оснивање двиjе посебне канцелариjе, што ми доживљавамо као дискриминациjу и мање уважавање несталих из реда српског народа. То jе супротно свим конвенциjама, уредбама, законима, па и хуманитарном и кривично-правном приступу у рjешавању ових питања”, рекао jе Митровић Срни. Митровић каже да jе за породице погинулих и несталих из Републике Српске неприхватљиво да

Jelena_Guskova.jpg

НЕОПХОДНО СТОПИРАТИ РЕЗОЛУЦИЈУ ИЛИ ЈЕ ИЗМИЈЕНИТИ

Руски академик и историчар Јелена Гускова упозорава да jе главни удар британске резолуциjе на Републику Српску, али, у случаjу да буде изгласана, био би осуђен циjели српски народ. Јелена Гускова Разговарала: Весна ШУРБАТ Русиjа треба да гласа против британске резолуциjе о Сребреници или да потпуно промиjени текст, посебно двиjе тачке о осуди и порицању геноцида, истиче руски академик и историчар Јелена Гускова. Гускова у интервjуу Срни истиче да британска резолуциjа не смиjе да прође Савjет безбjедности УН, jер се њом осуђуjе циjели српски народ. “Не смиjемо дозволити да та резолуциjа прође у том облику и да буде изгласана”, наводи Гускова, коjа jе руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института

Manastir_i_spomenik_na_Dugoj_Njivi.jpg

ОБЕЗБИЈЕЂЕН БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ ДО ДУГЕ ЊИВЕ

Манастир и споменик на Дугоj Њиви Град Бањалука обезбиjедио jе бесплатан превоз до Дуге Њиве код Модриче гдjе ће у недjељу, 21. jуна, бити обиљежене 23 године од пробоjа “Коридора живота” кроз Посавину. Три аутобуса ће кренути са старе аутобуске станице у Видовданскоj улици у недjељу у 6.30 часова, а повратак jе планиран по завршетку манифестациjе у поподневним часовима, саопштено jе из Градске управе града Бањалука. Обиљежавање пробоjа “Коридора живота” организуjе Одбор Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова. Програмом обиљежавања на Дугоj Њиви код Модриче предвиђено jе служење помена и полагање цвиjећа на спомен-обиљежjе погинулим у рату, затим обраћање званичника, а након тога и богат културно-умjетнички програм. У

Radojka_Filipovic.jpg

ФИЛИПОВИЋ: БРАНЕ ОРИЋА, А НЕ ПОМИЊУ СРПСКЕ ЖРТВЕ

Радоjка Филиповић Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац Радоjка Филиповић сматра да jе срамотно што бошњачки политички врх оркестрирано брани Насера Орића и врши политичке притиске на представнике међународних институциjа да буде ослобођен. Она jе у изjави Срни оциjенила да jе неприхватљиво да се потпуно игнорише више стотина цивилних српских жртава и тражи Орићево пуштање из притвора у Шваjцарскоj без икаквих доказа о његовоj неумиjешаности у броjне злочине почињене над Србима. “Не нуде доказе да Орић ниjе умиjешан у злочин на Залазjу на Петровдан 1992. године када jе убиjено 69 и заробљено 20 Срба од коjих jе седморо било живих и jош се не зна

Lisice_1.jpg

У ХРВАТСКОЈ СВАКИ СРБИН МОЖЕ БИТИ ХАПШЕН

Директор Документационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац изjавио jе да се Србин Миле Паспаљ – Баћа, коjи jе jуче ухапшен у Јасноj Пољани код Глине, ниjе налазио на званичном списку осумњичених за ратне злочине што указуjе на то да хрватско тужилаштво сада на површину извлачи случаjеве коjи се никако не могу оквалификовати као ратни злочини. Он jе за Срну указао да се Паспаљ не налази на списку коjи имаjу, а он се односи на период закључно до 31. марта 2013. године. Штрбац jе оциjенио да Хрвати преко покретања нових кривичних процеса плаше Србе да се не враћаjу у Хрватску већ, напротив, да се од ње удаље миљама далеко. “Ја ово

Parastos_u_Mostaru.jpg

Буна код Мостара- Сјећање на српске жртве (ВИДЕО)

На данашњи дан 1992. године, на Буни код Мостара, након заробљавања и одвођења из кућа, звjерски jе убиjено 29 српских цивила и бораца. На данашњи дан 1992. године, на Буни код Мостара, након заробљавања и одвођења из кућа, звjерски jе убиjено 29 српских цивила и бораца. Парастос у Мостару Фото: РТРС Оваj злочин никада ниjе расвиjетљен. На мосту, на риjеци Буни, запаљене су свиjеће и спуштено цвиjеће, у знак сjећања на страдале Србе из долине Неретве.  Као нестали води се 97 Срба, а у спомен-костурници у Невесињу налазе се посмртни остаци 52 жртве коjе би требало да буду идентификовани, неке чак из размjена током ратних деjстава. 15. jун се обиљежава и као дан

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.