У току су последње припреме за наступаjући Свеправославни сабор 2016. Српска патриjаршиjа у средишту неслагања Москве и Цариграда. САСТАНАК делегациjа православних цркава, пети по реду, у оквиру припрема за Свеправославни сабор 2016. почео jе jуче у шваjцарском граду Шамбезиjу. Оваj скуп вероватно ће бити последња прилика да се цркве усагласе о детаљима дневног реда великог сабора и реше неслагања коjа међу њима постоjе. На испиту ће бити и Српска патриjаршиjа, коjа се бори за своjу позициjу у православљу, али и за неутралну позициjу између два „блока“ – Руске и Васељенске патриjаршиjе. Српску православну цркву на овоj конференциjи представљаjу митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе и епископ бачки Иринеj. Ова двоjица архиjереjа са патриjархом

Судбина ћирилице у 21. веку jе прилично неизвjесна jер већина људи има навику да користи латиницу. Иако не постоjе никакве препреке да се ћирилица користи чак и у модерном, информатичком свиjету, она полако губи битку. Готово да би се могло рећи да у разговорима о ћирилици постоjи консензус око двиjе ствари. Треба jоj скинути баласт политизациjе и, друго, не може се говорити о очувању, односно спасавању ћирилице при садашњем односу према писмености и култури као таквима. Да бисмо спасавали ћирилицу, морамо се побринути за спас културе, слажу се Матиjа Бећковић и Душан Ковачевић. На питање како увести ћирилицу у 21. виjек, Матиjа Бећковић каже: – Већи jе проблем како увести

Чувени новинар, реаниматор Велике масонске ложе у Југославиjи, из тестамента открива циjену коjу jе српски Ганди платио за своjу – неподобност Тек кад му jе стари приjатељ, Зоран Ђинђић, по доласку на власт омогућио да прочита своj досиjе на 400 страна, Драган Танасић постао jе свjестан моћи ДБ под чиjим надзором jе био од 1981. Данас, осим уништеног здравља, наjвише жали за вриjедним материjалима коjе су му изузели, интервjуима коjе jе као угледни новинар радио са значаjним личностима. Тако jе нестао и онаj са Арсом Милатовићем, Титовим пратиоцем из првог сусрета с папом. Танасић се, као Велики маjстор, нашао на мети и због обнављања масонске лозе у СФРЈ, одакле jе

Интерпарламентарна скупштина православља организуjе међународни фото-конкурс на тему „Уништавање споменика хришћанског Истока“. Конкурс jе отворен до 5. децембра, а посланик Скупштине Србиjе Александар Чотрић коjи jе на челу Комисиjе Интерпарламентарне скупштине православља за културу саопштио да могу учествовати и професионални фотографи и аматери из Србиjе и региона. Чотрић истиче да jе посебно важно да на овом међународном фото-конкурсу буду изложене фотографиjе о уништавању и оштећењу српских православних храмова на Косову и Метохиjи, БиХ и Хрватскоj, како би међународна jавност била обавиjештена о деструкциjи српског православног културног и духовног насљеђа. Побjедничка фотографиjа пониjеће признање Гран-при и биће награђена са 1.500 евра. Друга награда износи хиљаду евра, а трећа 500 евра, саопштено

Кључна Хосеинова порука, коjу обjашњава већ неколико децениjа jе: ислам и православље мораjу заjеднички да се заштите од агресивног западног имеприjализма Пажњу новинара и jавности у Србиjи више привлаче „шеици“ коjи обећаваjу кредите и инвестициjе. Због jедног обећања отвара се сав медиjски простор. Посете Београду оних других, коjи нам доносе важне поруке, за ширу публику обично прођу незапажено. Штета! Јер, претходних дана jе гост Београда био шеих Имран Хосеин, угледни и много пута цитиран исламски теолог и филозоф. Између осталог, одржао jе предавања у Српскоj академиjи наука и уметности и на београдском Правном факултету. Прво предавање jе било на тему „Ислам и будућност новца“. Кључна Хосеинова порука, коjу обjашњава већ

Да ли ће организованим уласком наших истраживача у турске архиве многе странице бурне историjе бити другачиjе писане. Српски етнички простори били знатно шири него што се претпоставља. Кроз векове смо имали важну улогу у животу Османског царства НАШЕ прве асоциjациjе на живот Срба у Османском царству су исламизациjа становништва, зулуми и устанци. Улазак истраживача из Србиjе у турске архиве, коjи су нам после потписивања протокола о међуархивскоj сарадњи потпуно отворени, можда ће разбити неке предрасуде, па и ону да jе српски народ 500 година живео тешко под турском влашћу. У националноj свести, како указуjу историчари, остало jе сећање на посрнуло и заостало Османско царство из 18. и 19. века, коjе