arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
General_Aksentijevic.jpg

Генерал Аксентијевић: Словенија ме опет избрисала зато што сам Србин

Исповест Милана Аксентиjевића, генерала ЈНА, коjи годинама живи као непостоjећи грађанин „дежеле“. Љубљана ме третира као личност без права на име и презиме, лична документа и пензиjу Генерал са сликом своjе породице из 1968. ОТКАД су ми отац и мајка страдали 1941. и 1942. године одрастао сам као ратно сироче. Данас сам са 80 година живота, такође, сироче, али државе Словеније. Она ме не признаје као човека, иако шест деценија са породицом живим у њој. Да бих постао човек, морам да тужим дежелу Европској Унији. Ово у ексклузивној исповести за „Новости“ говори генерал некадашње ЈНА Милан Аксентијевић, житељ малог села Горњика код Крања, који најављује тужбу против државе Словеније за,

Episkop_Jovan_Culibrk_006.jpg

Реаговање Међународне Комисије за истину о Јасеновцу

Епископ Јован Ћулибрк Епископ Јован Ћулибрк jе провео преко 10 година у Израелу, али никоме ниjе jасно шта jе тамо радио и чиме се бавио У организациjи епархиjе Пакрачко-Јасеновачке СПЦ, Епископ Пакрачко-Славонски г. Јован Ћулибрк jе организовао некакву назови међународну конференциjу коjа jе почела са радом 12. септембра, па одложена за 14. септембар 2015. год. Ниjедан стручњак из света, коjи се налази на листи Републике Хрватске као непожељан, ниjе могао да учествуjе у раду ове конференциjе. Организатор ниjе позвао ни Међународну комисиjу за истину о Јасеновцу, ни Удружење Јасеновац-Доња Градина из Бања Луке итд. На саjту Одбора за Јасеновац СПЦ jе обjављено да ће на конференциjи говорити следећи стручњци из

Zoran_Cvorovic.jpg

Шта ми имамо са јеретичким “свецима”? – разговор са др Зораном Чворовићем

Зоран Чворовић Стручњак за црквено-правну историjу Зоран Чворовић упозорава да православни Срби не смеjу да прихвате релативизовање улоге Алоjзиjа Степинца у НДХ, када jе на наjмонструозниjи начин страдало неколико стотина хиљада њихових сународника. Професор Чворовић за „Вести“ упозорава да се на то не сме пристати ни када слични ставови долазе из СПЦ, као што jе то недавно учинио владика славонски Јован поруком да ћемо „сви ми морати добрано одвагати сваку реч, прошлу и будућу, у погледу Степинца“. – Како гледате на изjаву владике славонског да „ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку реч, прошлу и будућу, у погледу Степинца“? На ваше питање одговорићу питањем: шта ми, православни Срби, не

Mars_Stazama_egzodusa_2015.jpg

КРЕНУО МАРШ „СТАЗАМА ЕГЗОДУСА 1995-2015“

Из села Брезици код Завидовића у Федерациjи БиХ данас jе први пут кренуо марш „Стазама егзодуса 1995-2015“ поводом обиљежавања 20 година од прогона српског становништва из девет озренских села са подручjа општина Завидовићи и Маглаj. Послиjе пада Возуће 10. септембра 1995. године припадници такозване Армиjе БиХ напали су преостала српска села на Озрену. Српско становништво тада jе протjерано из села Долац, Бочиња, Бакотић, Крсно Поље, Јошавац, Близна, Горња Бочиња, Биjелог Поља и Смрдиња. Члан Организационог одбора Весо Илић рекао jе Срни да ће ове године марш бити одржан први пут и да ће настоjати да постане традициjа. Илић jе рекао да jе рута, коjом ће се кретати учесници марша, дуга

Povelja_Kulina_Bana.jpg

ПОВЕЉА КУЛИНА БАНА ДИО ЈЕ СРПСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ

Повеља Кулина Бана У Србиjи се мора повести рачуне о томе да се у школама jезички споменици попут Повеље Кулина Бана, Мирослављевог jеванђеља, стваралашта Иве Андрића, Меше Селимовића, Скендера Куленовића проучаваjу као дио српске културне баштине, сматра Рада Стиjовић из Института за српски jезик Српске академиjе наука и уметности (САНУ). „Овакви ставови нису оспоравње права другима на културни идентитет, већ чување сопственог културног наслеђа и сопственог идентитета“, навела jе Стиjовићева у тексту за „Политику“ поводом оштрог реаговања диjела бошњачке jавности на саопштење овог институа да се jезик Бошњака може звати само „бошњачки“, а не „босански“. Она сматра да jе термин „босански jезик“ неприхватљив не само из лингвистичког разлога, већ и

Hodocasce_Sokola.jpg

СОКОЛСКО УЧЕШЋЕ У ОБЕЛЕЖАВАЊУ КОСОВСКЕ БИТКЕ

Од 5 до 9 септембра 1928. одржан jе у Скопљу VI покраjински слет Југословенског Соколског Савеза. Слету jе присуствовало мноштво чланова  ЈСС, чехословачки соколи, делегати Лужичких Срба, пољског и руског соколства. (1) Том приликом извршен jе поход Соколства  на  Косово поље 7 септембра 1928, где jе извршена заклетва Соколства и прочитана декларациjа  Соколства у коjоj се истицало : „ … Свих тих дугих, тешких, бурних пет столећа тече у историjи нашег народа jасна и моћна беспрекидна струjа идеализма и пожртвованости, коjи су нам дали Младу Босну, коjи су нам родили силне jунаке и доприносили огромне жртве, коjи су проживели трагедиjу  Албанских Гора, коjи су пре десет година продрли и сломили

Konferencija_20_godina_Dejtonskog_mirovnog_sporazuma.jpg

ПОЧЕО СКУП ПОВОДОМ 20 ГОДИНА ОД ПОТПИСИВАЊА ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА

Конференциjа поводом 20 година од потписивања Деjтонског мировног споразума У Културном центру Бански двор у Бањалуци данас jе почела конференциjи поводом 20 година од потписивања Деjтонског мировног споразума. Конференциjи присуствуjу предсjедници Републике Српске и Федерациjе БиХ (ФБиХ) Милорад Додик и Маринко Чавара, предсjедаваjући Предсjедништва БиХ Драган Човић и члан Предсjедништва Бакир Изетбеговић, предсjедаваjући Савjета министара БиХ Денис Звиздић, министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак, као и предсjедник Црне Горе Филип Вуjановић. Скупу присуствуjу предсjедник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић и посланици, министри у Влади Српске, директор Канцелариjе Владе Србиjе за Косово и Метохиjу Марко Ђурић, градоначелници Мостара Љубо Бешлић, Сараjева Иво Комшић и Бањалуке Слободан Гаврановић, изасланик градоначелника Деjтона

Parastos_kod_spomenika_na_Papratnoj_njivi.jpg

СУТРА ПОМЕН-ПАРАСТОС ЗА СРБЕ УБИЈЕНЕ НА ПАПРАТНОЈ ЊИВИ

Парастос код споменика на Папратноj Њиви Код споменика на Папратноj њиви код Фоче сутра ће бити служен помен-парастос за 42 српска борца и цивила коjе су на том мjесту из засjеде побили припадници такозване Армиjе БиХ приjе 23 године. На старом макадамском путу Миљевина-Калиновик, 20. септембра 1992. године, припадници муслиманске воjске засули су „осама“ и „зољама“ камион Воjске Републике Српске у коjем jе, осим бораца, био и велики броj цивила из Калиновика, Трнова и Миљевине. Нико ниjе преживио напад, а међу жртвама jе било и шест жена, коjе су претходно из Трнова избjегле у Калиновик. Помен-парастос почеће у 12.00 часова. Извор: Везане виjести: Бранислав Р. Вучетић – Jadovno 1941. Болно

Izlozba_Zenska_strana_slobode.jpg

ЗА ДАН ГРАДА ИЗЛОЖБА „ЖЕНСКА СТРАНА СЛОБОДЕ“

Изложба  „Женска страна слободе“ Музеj Сембериjе у Биjељини припремио jе изложбу под називом „Женска страна слободе“ поводом седамдесет година од завршетка Другог свjетског рата и 24. септембра – Дана града. Изложба ће бити отворена у уторак, 22. септембра, а посjетиоци ће имати прилику да кроз фото-документациjу Музеjа Сембериjе сагледаjу труд генерациjа жена коjе су своjим залагањем унаприjедиле вриjеме у коме су живjеле и властити положаj, али и будућност своjих женских потомака. Организатори указуjу да су учешћем у антифашистичком и ослободилачком покрету 1941-1945. године жене Југославиjе избориле равноправан статус у друштву, а у поратном периоду наставиле да максимално доприносе обнови и изградњи земље. Уз помоћ фото-документациjе, публикациjа и текстова раниjих и

Sud_BiH.jpg

ПОДИГНУТА ОПТУЖНИЦА ПРОТИВ ДЕВЕТ ЛИЦА

Тужилаштво БиХ Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против девет лица држављана БиХ због почињеног ратног злочина на подручjу општина Цазин, Велика Кладуша и Бужим и убиства 12 лица. Из Тужилаштва БиХ саопштено jе да су оптужени Зиjад Нанић звани Зиjо (52), Есад Куделић (49), Вахид Баjрактаревић (45), Сенад Салкић (48), Хасан Мустафић (61), Мехмед Алешевић звани Медо (42), Неџад Бапић звани Џане (40), Самир Исаковић (44) и Хусеин Исаковић звани Жиле (46). Оптужене терете да су за вриjеме оружаног сукоба у БиХ у импровизованом затвору формираном у команди 505. бужимске бригаде, 5. корпуса Армиjе РБиХ коjа jе била смjештена у бившем хотелу „Радоч“ у Бужиму од новембра 1994. године до

Ratko_Dmitrovic.jpg

Европа угља, челика и крви

Изгледа да су Сириjци и Ирачани били неопходни да би просечан Европљанин видео где живи Ратко Дмитровић СУЗАВЦЕМ и воденим топовима Европа се брани од жена и деце. Све што jе децениjама представљано као колосални успех човечанства, срушено jе на границама Европске униjе. Европа jе ових недеља све друго само не оно због чега jе створена. Цео Стари континент плакао jе пред jезивом фотографиjом мртвог Сириjца, петогодишњег Аjлана Курдиjа, снимљеноj на турскоj плажи недалеко од Бодрума, а само десетак дана касниjе иста та Европа пендречила jе његове наjближе рођаке, на граници Мађарске, не дозвољаваjући им да уђу у изабрану, богомдану област звану Европска униjа. Британски политичар, Питер Баклич, вели да

Polaganje_vijenaca_kod_Spomen_krsta_u_Kozarskoj_Dubici.jpg

ЦИЉ АГРЕСИЈЕ БИО ЕТНИЧKО ЧИШЋЕЊЕ СРБА

Полагање виjенаца код Спомен-крста у Козарскоj Дубици Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе данас да jе циљ хрватских агресора 18. септембра 1995. године био исти као 1941. године, а то jе етничко чишћење Срба.   „Улога жртве и улога џелата била jе иста као и 1941. године, сjетите се Kозаре, Јасеновца, Доње Градине и Градишке, а државни воjни врх Хрватске био jе испуњен истом идеологиjом и охрабрен операциjом `Олуjа“, рекао jе Савановић у Kозарскоj Дубици и додао да jе циљ операциjа из септембра 1995. године био етничко чишћење Срба из БиХ.   Он jе нагласио да jе териториjа западног диjела Српске одбрањена захваљуjући наjхрабриjим коjи

Sluzena_liturgija_u_hramu_Svete_Petke_u_Kozarskoj_Dubici.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС И ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ KОД СПОМЕН-KРСТА

Служена литургиjа у спомен храму Свете Петке у Козарскоj Дубици Kод Спомен-крста на обали риjеке Уне у Kозарскоj Дубици служен jе парастос за воjнике и цивиле погинуле у агресиjи Хрватске воjске 18. и 19. септембра 1995. године, а затим су званичници Републике Српске и њихови изасланици положили виjенце.   Виjенце су положили изасланик предсjедника Српске Миладин Драгичевић, делегациjа Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, изасланик српског члана Предсjедништва БиХ Велимир Сакан, замjеник воjног аташеа руске Амбасаде у БиХ.   На Спомен-крст виjенце су положиле делегациjа Борачке организациjе Републике Српске, Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Савеза организациjа и удружења ратних воjних

Недељко Митровић

МИТРОВИЋ: НЕМА ОДУСТАЈАЊА ОД РЕФЕРЕНДУМА

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да власти Републике Српске не смиjу одустати од одржавања референдума о Суду и Тужилашту БиХ, jер структурални диjалог о реформи правосуђа у БиХ не даjе никакве резултате.   „Има оправдања за референдум, jер сматрамо да jе предсjедник Републике Српске ослушкивао `вапаjе` и приговоре жртава рата из Српске на дискриминаторски однос Суда и Тужилаштва БиХ у погледу процесуирања српских жртава рата“, рекао jе Митровић Срни.   Он наглашава да jедино референдум може постићи неке циљеве у погледу реформе правосуђа у БиХ, jер структурални диjалог тренутно ништа не обећава, изузев могућности одуговлачења ове реформе.   „Федерална страна, потпомогнута

Београд - "Српски зид плача

ГЕЈ ПАРАДА ДА НЕ ШЕТА ДО „ЗИДА ПЛАЧА“

Зид плача испред Народне скупштине у Београду Удружење киднапованих и убиjених на Kосову и Метохиjи саопштило jе да се не смиjе дозволити да учесници геj параде, заказане за недjељу, 20. септембра, прошетаjу до Скупштине Србиjе jер се испред ње налази „Српски зид плача“, односно фотографиjе киднапованих и убиjених Срба са Kосова.    Удружење jе позвало премjера Србиjе, руског амбасадора, представнике министарстава унутрашњих послова и одбране, градоначелника Београда, борачке организациjе и породице жртава да у недjељу у 12.44 дођу испред Скупштне на прес-конференциjу и обиђу „зид плача“.   Удружење jе истакло у саопштењу да су породице жртава наjобесправљениjи грађани и упитали представнике ЛГБТ заjеднице коjа су то њихова права угрожена.  

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.