SOKOLSKO UČEŠĆE U OBELEŽAVANjU KOSOVSKE BITKE

Datum objave: subota, 19 septembra, 2015
Veličina slova: A- A+

tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2015/Hodocasce_Sokola.jpg

Od 5 do 9 septembra 1928. održan je u Skoplju VI pokrajinski slet Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. Sletu je prisustvovalo mnoštvo članova  JSS, čehoslovački sokoli, delegati Lužičkih Srba, poljskog i ruskog sokolstva. (1) Tom prilikom izvršen je pohod Sokolstva  na  Kosovo polje 7 septembra 1928, gde je izvršena zakletva Sokolstva i pročitana deklaracija  Sokolstva u kojoj se isticalo : „ … Svih tih dugih, teških, burnih pet stoleća teče u istoriji našeg naroda jasna i moćna besprekidna struja idealizma i požrtvovanosti, koji su nam dali Mladu Bosnu, koji su nam rodili silne junake i doprinosili ogromne žrtve, koji su proživeli tragediju  Albanskih Gora, koji su pre deset godina prodrli i slomili solunski front …”. Sve te sokolske svečanosti i priredbe pratilo je stanovništvo u velikom broju. (2) Povodom održavanja sokolskog sleta u Skoplju 5 i 6. septembra 1928. redakcija časopisa „Srpsko Kosovo” iz  Skoplja istakla je da su sokoli bili lepo dočekani i srdačno pozdravljeni, kako u  Skoplju, tako i na Kosovu, i da su odande poneli najlepše utiske. U časopisu je istaknuto : „Nama je drago da sve korporacije, koje dolaze do  Skoplja, odlaze na Kosovo, gde odaju poštovanje našim palim junacima na polju Kosovu, a međutim ima nekih izroda, koji vele : „More, kako Kosovo, ono mi je život upropastilo. Neću više da ga čujem”. Dok svest ovih drugih ide tako daleko, da ih vuče do Kosova, na kome istina ništa nema, ali je tu Istorija, koja neda ništa da se zaboravi.” (

Sokolske župe Skoplje i Cetinje organizovale su 1939. sokolsko hodočašće na Kosovo Polje. Prema programu učesnici hodočašća su trebali da se sakupe 27 juna 1939. u Skoplju. Rano ujutro na Vidovdan trebali su da specijalnim vozom otputuju do stanice Obilić odakle bi do spomenika išli peške. Sokolska društva Priština i Vučitrn rešila su da organizuju štafetnu trku od Samodreže i Gračanice do spomenika. Sokolska četa društva Priština i Samodreža trebala su da izvedu svoje vežbe, i bile bi prikazane narodne igre seoskih četa Pobužje, Stepanovo i Smokvica – Rusalije. (4)

Predlog o organizovanju proslave 550-godišnjice Kosovske bitke 1939. dali su sokoli iz župa Skoplje i Cetinje. Proslava bi ostala samo sokolska, da nije, u poslednji čas, Udruženje Kosovaca u Beogradu stvorilo plan o proslavi na široj osnovi, i time omogućili i širim slojevima naroda da učestvuju. Stizali su predstavnici i članovi četnika, dobrovoljaca, Narodne odbrane, Kola Srpskih Sestara, … . U najvećem broju stizali su sokoli, u sokolskim odorama iz varoških društava i u narodnim nošnjama iz seoskih četa. Sokoli iz župe Skoplje, u velikoj povorci sa muzikama, došli su s  voza u stanici Kosovo Polje, dok su iz župe Cetinje stigli peške sa juga. Iz Crne Gore došlo je 2.000 članova svih kategorija, sa deset društvenih zastava a iz skopske župe oko 3.000 članova. Pridružili su im se sokoli iz ostalih župa. Iz župe Beograd bilo je oko 60 sokola. Mnogobrojna izaslanstva stigla su iz župa Split, Novi Sad, Petrovgrad, Tuzla, Kranj, Maribor, Kragujevac, Ljubljana, Zagreb, Niš, Sarajevo, itd.

Svečanost je počela liturgijom u Gračanici, na kojoj je činodejstvovao patrijarh Gavrilo. Proslava je održana pred spomenikom. Pošto su predstavnici vlasti i udruženja stigli na Gazi Mestan, dotrčale su sokolske štafete, lučonoše, iz skopske i cetinjske župe, koji su doneli plamen iz Gračanice i Samodreže. Plamen su predali starešinama župa Branovačkom i Miloševiću, a ovi su ga predali izaslaniku Saveza Sokola Smiljaniću, da ga uruči patrijarhu. Patrijarh Gavrilo je na tom plamenu upalio voštanicu, ističući značaj kosovske vatre za srpski narod. Na proslavi su govorili predstavnici crkve, vlade i vojske, Udruženja Kosovaca, sreza vučitrnskog i Saveza Sokola.  U ime crkve prvi se obratio episkop Emilijan kao rođeni Kosovac. Posle njega govorio je predstavnik Katoličke crkve. Zatim ministar vojske i mornarice Nedić. U ime Udruženja Kosovaca govorio je predsednik udruženja Mihajlo Kijametović. Svi govornici isticali su značaj Kosovske bitke za razvijanje nacionalne svesti u narodu i odali poštu palim herojima.

Ministarstvo pošta i telegrafa izdalo je posebnu dozvolu da se izvuče specijalna telefonska linija na Kosovo polje, tako da je proslava prenošena preko radija. Položeno je 100 venaca iz cele Jugoslavije.  Posle govora izveden je defile vojske i sokola. Učestvovali su sokoli iz svih župa, sa starešinstvom Saveza na čelu, i sa svim sokolskim zastavama, i tri  sokolske muzike. U defileu su učestvovali i četnici, Narodna odbrana, ratnici, itd. Kad su završene glavne svečanosti, članovi sokolskih četa iz župe Skoplje, pod vođstvom Mirka Jovanovića, prikazali su narodu južno-srbijanske narodne igre, Rusalije itd. U blizini Muratovog turbeta održana je slava pešadijskog puka „Miloš Obilić”. Priređen je svečani banket, trke, vatromet, bakljada … . Konjičko društvo „Knez Mihailo” iz Beograda priredilo je konjske trke, vojna muzika je svirala, na Gazi Mestanu bile su upaljene buktinje, u Prištini je uveče organizovan vatromet. Uveče je Sokolsko društvo Priština priredilo svečanu sokolsku akademiju. Na Kosovu Polju narod se zadržao duboko u noć oko muzika, narodnih kola, vašarskih šatora i u razgledanju istoriskih mesta i spomenika. Uveče je u Kosovskoj Mitrovici održana bakljada sa vatrometom i sokolskom akademijom. (5) U nezavršenom dugometražnom filmu „Kosovski boj” Mihajlo A. Popović (Kosta Novaković film) snimio je dolazak sokolske štafete koja je nosila plamen upaljen za vreme jutarnje liturgije u manastiru Gračanici, da bi se njime zapalile sveće na Gazimestanu i defile sokola u paradi viteških organizacija. (6)  Ministarstvo finansija je za Vidovdansku proslavu 1939. odobrilo 250.000 dinara. Kosti Novakoviću je za snimanje filma dato 25.000 dinara. Uz predsednika Udruženja Kosovaca učitelja Mihajla Kijametovića iz Prištine, bili su sekretar društva Budimir Orlović iz Vučitrna i blagajnik dr Aleksandar Nikić. (7) 

Sokolska župa Cetinje vezala je 1940. dva istorijska datuma, Kosovo i Grahovo, u svojim naporima za moralno uzdignuće naroda. Izdala je knjigu „Duhom  kosovskog sokolstva”, u kojoj su pisali članke starešina Milošević, đeneral Varjačić i prosvetar Uskoković. (8) 

Sokoli su učestvovali u obeležavanjima događaja značajnih za srpski narod, od kojih je najznačajniji bilo obeležavanje 550-godišnjice Kosovske bitke 1939. Prilikom VI pokrajinskog sleta 1928. u Skoplju izvršen je pohod Sokolstva  na  Kosovo polje 7 septembra 1928. Sokolske župe Skoplje i Cetinje Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije organizovale su 1939. sokolsko hodočašće na Kosovo Polje. Sokolska župa Cetinje izdala je knjigu „Duhom  kosovskog sokolstva” 1940. Za sokole je kosovski zavet bio i ostao osnova srpske duhovnosti.

 

Piše: Saša Nedeljković član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

 

Napomene  :

  1. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1930”, u Ljubljani 1929, str. 80;
  2. „Deklaracija Jugoslovenskog Sokolstva na Kosovu Polju 7 septembra 1928”,„Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 septembra 1928, br. 18, str. 1;
  3. „Slet sokola u Skoplju i na Kosovu”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15. septembra 1928, br. 18, str. 15;
  4. Vl.P.S, „Vidovdanski pohod sokolstva na Kosovu”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 9 juna 1939, br. 23, str. 4;
  5. 5.      „Sokolske svečanosti u Jugoslaviji”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 juna 1939, br. 24, str. 4; D.M. „Proslava 550-godišnjice Kosovske bitke”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8, str. 105; „Svečanosti na Kosovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 30 juna 1939. br. 26, str. 1,2; Branibor Debeljković, „Sa Dvora, tako rekuć, niko nije bio”, „Vidovdanski glasnik”, Gračanica, Vidovdan 2014, br. 22, str. 77;
  6. 6.      Dejan Kosanović, „Filmska snimanja na Kosovu do 1945 godine“,  Novi Filmograf”, Beograd,  2009/2009, br. 5/6, god.3/4,str. 61;
  7. Branibor Debeljković, „Sa Dvora, tako rekuć, niko nije bio”, „Vidovdanski glasnik”, Gračanica, Vidovdan 2014, br. 22, str. 76;
  8. Soko, „Godišnja skupština Sokolske župe Cetinje”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 14 juni 1940, br. 24, str. 2;

 

Vezane vijesti:

NAPADI NA SOKOLSKA DRUŠTVA U BANOVINI HRVATSKOJ …

SOKOLI ŽUPE MOSTAR NA POČETKU DRUGOG SVETSKOG RATA …

Sokoli u borbi protiv klerikalizma u Zapadnoj Hercegovini …

SOKOLI U JASENOVCU – Jadovno 1941.

SOKOLSKA ČETA U BRATIŠKOVCIMA – Jadovno 1941.

nedeljković: nacionalni rad sokola od obnove 1992. do 2012.

Nedeljković: Pripreme i učešće Saveza Sokola kraljevine …

SUDBINA SOKOLA U HRVATSKOJ – Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top