arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Srpsko_selo_Partes.jpg

УЧЕСТАЛИ НАПАДИ НА СРБЕ И ПОКУШАЈИ КИДНАПОВАЊА

6. мај 2015.

Српско село Партеш На Косову и Метохиjи учестали су напади на Србе и покушаjи киднаповања српских дjевоjчица, а посљедњи случаj догодио се jуче у селу Пасjане када jе шеснаестогодишњакињу ударио непознати мушкарац из аутомобила у покрету. Напад на дjевоjчицу догодио се у близини мjеста гдjе jе прексиноћ око 18.30 часова ножем избоден Зоран Костић, испричали су Срни српски извори из Партеша, општине коjоj припада Пасjане. Девоjчица се враћала кући након што jе испратила другарицу када jе наишао аутомобил, успорио поред ње, а онда jе jедан мушкарац ударио руком по рамену, добацуjући на албанском jезику. Полициjска патрола jе убрзо стигла у Пасjане, а дjевоjчица им jе испричала да jе аутомобил био

Spomen_obiljezje_u_Vukosavlju.jpg

У ПЕТАК 23 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА СА ПОДРУЧЈА ОПШТИНЕ ОЏАК

6. мај 2015.

Спомен обиљежjе у Вукосављу У Вукосављу ће у петак, 8. маjа, бити служен парастос и положено цвиjеће поводом 23 године од страдања Срба са подручjа општине Оџак коjи су заробљени и затворени у логоре. Парастос ће бити служен у 15.00 часова код централног спомен-обиљежjа у Вукосављу, наjављено jе из Удружења логораша „Оџак `92“. Оваj датум обиљежава се као знак сjећања на дан када jе 1.300 Срба са оџачког подручjа заробљено и затворено у логоре у основноj школи и фабрици „Стролит“ у Оџаку. Иако jе постоjао договор између посматрача тадашње европске заjеднице, кризних штабова Оџак и српских села да Срби буду пропуштени на слободну српску териториjу, то се ниjе догодило. Предсjедник

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 06-08. мај 1941. Годишњица страдања Срба на Кордуну

5. мај 2015.

Усташе су у периоду од 06. до 08. маjа 1941. године побиле око 520 Срба коjе су ухватили на превару. Приjе тога Срби су били звjерски мучени у школи и жандармериjскоj згради у Вељуну да би их усташе послиjе тога довеле у Хрватски Благаj гдjе су их побили и побацали у ископане jаме у долини између зграде школе и католичке цркве и у природне jаме поред тог мjеста. Вељун, школска и жандармериjска зграда, 6. маjа 1941. године, мучилиште српских цивила. Хрватски Благаj, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маjа 1941. усташе поклале или усмртиле сjекирама и маљевима 520 Срба – мушкараца. Познати Вељунски покољ.

Kamp.jpg

Зилоти: Вежбамо као извиђачи, а не као војска

5. мај 2015.

И овог лета 15 малишана обучених у воjничку униформу учиће технику руковања оружjем на jужном Кучаjу. Чланови “Српске истинске православне цркве“ тврде да нема говора о воjноj обуци деце И ОВОГ лета 15 малишана обучених у воjничку униформу учиће технику руковања оружjем на jужном Кучаjу. Припадници „Српске истинске православне цркве“ (зилоти) обjавили су на свом саjту нови позив за трећи Светолазарев православни омладински камп (СПОК) од 1. до 10. августа. Прошле године, после обjављивања фотогафиjа и видео-снимака деце са репликама „калашњикова“, велики броj институциjа у Србиjи jе осудио камп, али ништа ниjе урађено да се његов рад евентуално забрани. Из МУП-а jе наjављена провера целог случаjа. Организатори из СИПЦ за

Konferencija_srpskog_sabora_Zavetnici_u_Beogradu.jpg

ПЕТИЦИЈУ ПРОТИВ УЛАСКА У НАТО ПОТПИСАЛО 100.000 ЉУДИ

5. мај 2015.

Српски сабор „Заветници“ прикупио jе 100.000 потписа у 80 градова Србиjе за петициjу подршке кампањи против чланства Србиjе у НАТО, рекао jе данас предсjедник „Заветника“ Стефан Стаменковски. Стаменковски jе на конференциjи у Београду рекао да jе кампања покренута 24. марта – на 16 година од НАТО агресиjе на СР Југославиjу, а као одговор на срамно потписивање споразума између власти Србиjе и НАТО 18. марта у Бриселу. Он тврди да се од jавности скрива суштина овог споразума, а то jе потпуна окупациjа Србиjе и српске инфраструктуре, цивилних и воjних ресурса и комплетна контрола над териториjом од НАТО окупатора. „Суштина споразума се скрива jер српски народ ниjе заборавио незацељене ране коjе су

Lokacija_gdje_ce_biti_podignut_spomenik_srpskim_zrtvama_iz_ratova_devedesetih.jpg

КОНКУРС ЗА СПОМЕНИК СРБИМА СТРАДАЛИМ У СУКОБИМА ОД 1990.

5. мај 2015.

Локациjа гдjе ће бити подигнут споменик српским жртвама из ратова деведесетих Скупштина града Београд расписала jе jавни конкурс за ликовно, архитектонско и урбанистичко рjешење споменика „Српском народу и грађанима Србиjе, страдалим за отаџбину у оружаним сукобима од 1990. године на простору бивше Југославиjе“, коjи ће бити постављен на београдском Ушћу. Споменик ће бити постављен на мjесту „Вечног пламена“ у Парку приjатељства на Ушћу, обjављено на саjту Скупштине града Београда. Конкурсна комисиjа ће бирати три идеjна рjешења коjа ће наградити са 600.000 динара (приближно 5.000 евра), 400.000 (нешто више од 3.300 евра) и 200.000 динара (нешто више од 1.650 евра). Радови се предаjу у Музеjу историjе Југославиjе од 3. до 5.

Unija_studenata_RS.jpg

ПАНЕЛ ДИСКУСИЈА О АНТИФАШИЗМУ

5. мај 2015.

Униjа студената Републике Српске организоваће у четвртак, 7. маjа, панел дискусиjу о теми „Антифашизам у савременом свиjету“ с циљем да се студентима скрене пажња и пошаље jасна порука о вриjедностима и значаjу антифашизма данас, те неопходности његовања свих његових начела. Панел дискусиjа биће организована поводом обиљежавања 9. маjа – Међународног дана побjеде над фашизмом, а у оквиру проjекта „Живjети слободно“. Учесници панела су шеф Представништва Републике Српске у Израелу Арие Ливне, новинар, преводилац и књижевник Мухарем Баздуљ, универзитетски професор и спољни савjетник Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Дражен Пехар, те директор бањалучке Гимназиjе Зоран Пеjашиновић. Дискусиjа ће бити одржана у амфитеатру Машинског факултета бањалучког Универзитета с почетком у 11.00

Pripremljena_lokacija_za_TC_u_Kosovu_Polju.jpg

ЋИРКОВИЋ: НЕСТАЈЕМО!

5. мај 2015.

У надлежности српске општине Косово поље остали су само послови матичне службе и издавање потврда о кућноj заjедници, те докумената потребних за остваривање права на социjална давања… Припремљена локациjа за тржни центар у Косову Пољу Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Предсjедник Привременог виjећа српске општине Косово Поље Љубиша Ћирковић упозорава да овоj општини приjети гашење и потпуно исељавање десеткованог српског становништва. На дан повлачења српске воjске и полициjе jуна 1999. године у Косову Пољу jе живjело око 20.000 Срба и Црногораца, а данас их jе нешто више од 800?! Срби су остали да живе у потпуно изолованом селу Кузмин, у урбаном диjелу градића, и у диjелу села Бресjе, коjе се нашло на

Ratni_zlocinac_Ibro_Macic.jpg

МАЦИЋУ 10 ГОДИНА ЗАТВОРА ЗА ЗЛОЧИНЕ У КОЊИЦУ

5. мај 2015.

Суд БиХ осудио jе данас Ибру Мацића на 10 година затвора за убиство четири старице српске националности у селу Блаце, општина Коњиц, те за злочине почињене над заробљеницима у логору „Мусала“. Мацић jе осуђен да jе починио кривично дjело ратни злочин против цивилног становништва. Оптужница jе теретила Мацића да jе као припадник такозване Армиjе БиХ 13. jуна 1992. године у селу Блаце, општина Коњиц, убио четири старице српске националности, чиjа тиjела никада нису пронађена. Мацић jе осуђен за убиство Ане Куљанин, рођене 1908. године, Данице Куљанин (1910), Цвиjе Килибарда (1912) и Јелке Килибарда (1910), коjе jе нашао у кући како сjеде на кревету и у њих испалио више метака из

Vardiste.jpg

Вардиште: Гланцају споменик јунацима

5. мај 2015.

Почело уређење и обнова спомен-костурнице подигнуте у Вардишту код Вишеграда. Сећање на 440 српских воjника страдалих у Првом светском рату Спомен костурница у Вардишту ВИШЕГРАД – У Вардишту код Вишеграда у току jе акциjа уређења и обнове спомен-костурнице коjа jе подигнута у знак сећања на 440 српских воjника погинулих и умрлих од тифуса у Првом светском рату, на подручjу Вишеграда и Вардишта. – Засад на уређењу простора око спомен-костурнице раде чланови „Соколове“ грађевинске секциjе и мештани Вардишта. Очишћено jе шипражjе, посечено дрвеће и припремљена jе подлога за мост преко оближњег потока коjи ће изградити Комунално предузеће „Комуналац“ из Вишеграда. Следећа фаза jе унутрашње уређење костурнице и капеле – истиче архимандрит

Promocija_knjige_u_Foci.jpg

ДОПРИНОС ГОРЊЕГ ПОДРИЊА ПОБЈЕДИ У ЦЕРСКОЈ БИЦИ

5. мај 2015.

Дешавања на ратишту од Фоче до Рудог и Вишеграда 1914. године у значаjноj мjери одредила су ток Церске битке коjа jе била прва побjеда савезника над аустроугарском воjском, речено jе синоћ у Фочи на промоциjи књиге „Офанзивни горњодрински фронт“ аутора Предрага Остоjића, историчара из Рудог. Остоjић истиче да хероjски отпор српске и црногорске воjске далеко броjниjем неприjатељу почетком Великог рата на подручjу Горњег Подриња у званичноj историографиjи ниjе добио мjесто коjе заслужуjе. „Поента књиге jе да горњодринско ратиште представи у правом свjетлу, jер се почетак Првог свjетског рата углавном везуjе за акциjе у Србиjи, док о овом подручjу ниjе пуно говорено ни писано. У овоj књизи сам доказао да jе

Milorad_Dodik.jpg

Међународна комисија за истину о Сребреници

4. мај 2015.

Предсjедник Републике Српске Милорад Додик изjавио jе да инсистира да се успостави међународна комисиjа коjа би утврдила истину о догађаjима у Сребреници из jула 1995. године, jер несразмjер између тврдње о 8.000 страдалих и чињенице о око 4.000 сахрањених послиjе толико година, говори да у свему томе „постоjи неки проблем“. Предсjедник Републике Српске Милорад Додик „Нама се говори да jе 8.000, а тамо на мезарима има око 4.000 сахрањених послиjе толико година, а они из Хага су закључивали на причи о 8.000. Мени jе веома неугодно да лицитирам о броjу, али очигледно jе да постоjи неки проблем у свему томе“, навео jе Додик. Предсjедник Српске jе за Радио – телевизиjу

Milenko_Pavlovic.jpg

Традицијом против заборава

4. мај 2015.

Ратни ветерани и чланови друштва руско српског приjатељства “ Косовско огњиште “ из Косовске Митровице окупили су се код споменика Бели андjео и одали почаст и помен пуковнику пилоту Миленку Павловићу, коjи jе погинуо на данашњи дан 1999. године, и свим осталим жртвама НАТО агресиjе. Миленко Павловић Повод оваквог окупљања како су истакли чланови Друштва руско-српског приjатељства jе „Традициjом против заборава“.Тог 4.маjа 1999.године 41. дана рата погинуо jе пуковник пилот Миленко Павловић. „Поред њега погинули су и Живота Ђурић и Зоран Радосављевић коjи jе родjен у Приштини“, рекао jе Верољуб Петронић из Друштва руско-српског приjатељства и додао да “ морамо да учимо нашу омладину и наш народ и да их

Genocid_nad-Jermenima.jpg

Џејмс Ридел: Еп о геноциду над Јерменима

4. мај 2015.

Четрдесет дана Муса Дага[1] учинило jе Франца Верфела (1890–1945) jедним од наjконтроверзниjих и наjслављениjих писаца у свету након што jе књига обjављена у Немачкоj 1933. године. Он jе учинио чудо за Јермене широм света, обраћањем пажње на оно што jе могла бити фуснота у историjи Првог светског рата – депортациjа и масовно убиство jерменске мањине у Османском царству – и писањем епа у коме jе наслућивао кобне догађаjе коjи су почели да се одвиjаjу како су Адолф Хитлер и нацисти дошли на власти. Угрожавање грађанских права, одабирање мањине да би се на њу свалила кривица за националне проблеме, и насиље потпомогнуто од државе извршено против њених припадника постало jе реалност за немачке

Dudik_komemoracija.jpg

Бајић: Комеморација на Дудику од сада уз обавезан парастос

4. мај 2015.

У традициjи српског народа jе да се невино страдалим жртвама различитих погрома одаjу помени у складу са верским обичаjима Српске православне цркве. Таква пракса се проводи широм стратишта на подручjу бивше СФРЈ те не видимо разлог да се дужна пошта невино страдалима на овакав начин не ода и на Дудику на коjем jе у Другом светском рату стрељано неколико стотина Срба и антифашиста с подручjа Срема и Славониjе, наводи у саопштењуу за jавност председник Градске организациjе СНС-а Небоjша Баjић. Додаjе како jе сходно томе СНС упутио писмо Удружењу антифашистичких бораца и антифашиста града Вуковара у коjем су затражили да се на обележавању годишњице страдања антифашиста на Дудику у оквиру службене

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Созерцање

Осим несхватљивог заборава, немара и немања односа према страдању предака, најгоре што

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА