мај 2015 - Страница 11 од 14 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за мај 2015 » Страна 11

Засјењена комеморација у Вељуну

7. мај 2015.

Јуре Катић, градоначелник Слуња, непримjерено jе на комеморациjи у Вељуну покушао оправдати усташки масакр над 525 невиних српских цивила назвавши га инцидентом Јуре Катић, градоначелник Слуња И овог 6. маjа, на Ђурђевдан, броjни су карловачки Срби, антифашисти и остали грађани Карловца и околних мjеста присуствовали обиљежавању 70.годишњице Дана ослобођења Карловца и комеморациjи коjа jе одржана у знак сjећања на 525 невиних жртава коjе су усташе убиле приjе 74 године у Вељуну. Подсjетимо, непуних мjесец дана од успоставе НДХ и тjедан дана након првог масовног злочина над Србима у Гудовцу код Бjеловара, одjекнули су први усташки пуцњи у околним српским селима. Био jе то увод у масовно хапшење и организирање приjеког

ХВАЛА ВАМ ЗА СЛОБОДУ

7. мај 2015.

Јоаким Гаук Њемачки предсjедник Јоаким Гаук захвалио се Совjетском Савезу за ослобађање од фашизма, што jе Ниjемцима дало могућност за достоjанствен и слободан живот. Гаук jе подсjетио и на злодjела нациста над совjетским заробљеницима, подсjетивши да су, за разлику од заробљених Британаца и Американаца, совjетски воjници били изгладњивани, мучени и убиjани. Њемачки предсjедник наводи да jе у заробљеништву погинуло око три одсто воjника западних земаља, док jе у њемачким логорима живот изгубило неколико стотина хиљада Руса, Украjинаца, Киргиза, Грузиjаца, Узбекистанаца, Туркмена и других народа бившег СССР-а. „Судбина совjетских воjних заробљеника у Њемачкоj jе из непознатих разлога била занемарена. Сjећања на ове догађаjе до данас су остали у сjенци“, наводи њемачки

KNIFE FOR SLAUGHTERING SERB CHILDREN FROM KOZARA

7. мај 2015.

Ћирилица More than 11,000 children from 219 Kozara small towns and villages were killed. Average age of 11,194 killed boys and girls was 6.5 By Ana Bencun The Ustasha knife designed for mass slaughter of Serb children in the Second World War incites extremely strong emotions in all visitors of the exhibition “Anatomy of Oblivion” displayed at the National and University Library (NUB) of Republika Srpska. “Only when you take the knife in your hand and ask yourself: What is this? How does this work? you realise the dread of the events that the exhibition talks about,” one of the exhibition authors, Vanja Smulja, has told Srna. The knife was

Аустрија жртва нацистичке Немачке?

7. мај 2015.

Беч — Аустриjанци су и 70 година после завршетка Другог светског рата, несигурни и подељени у вези улоге њихове земље у злочинима из прошлости. Истраживање бечког дневника „Хоjте“ показуjе да jедна трећина грађана, то jест 30 одсто, сматра да jе Аустриjа била прва жртва нацистичке Немачке, а сличан броj jе супротног мишљења. Када jе реч о 8.маjу, дану када jе Вермахт капитулирао, 53 одсто га сматра даном ослобађања. Међутим и даље има 14 одсто оних коjи таj дан не виде као дан ослобађања од нацизма. Што се холокауста тиче 52 одсто грађана Аустриjе не би волела више ништа о томе да чуjе, док 30 одсто истиче да оваj злочин треба

УЧЕНИЦИ СРЕДЊИХ ШКОЛА ПОМАЖУ СРБИМА НА КОСОВУ

7. мај 2015.

Средње школе са подручjа Бањалуке, у оквиру добротворне акциjе „Опстанак“ и на бази добровољних прилога – конвертибилна марка по ученику, прикупљаjу помоћ за српске породице коjе су одлучиле да остану да живе у jужном диjелу Косова и Метохиjе, саопштено jе данас из Удружења Србско сабрање „Баштионик“. Министарство просвjете и културе Републике Српске одобрило jе и подржало добротворну акциjу коjа траjе до краjа маjа, наводи се у саопштењу. У саопштењу се истиче да су се акциjи одазвали и Друштво приjатеља манастира Хиландар, те броjни поjединци и предузећа. Прилози за акциjу могу се уплатити на жиро-рачун „Баштионика“ – 571-010-00002178-29 у Комерциjалноj банци или у сjедишту овог удружења. Добротворну акциjу за помоћ Србима

МИТРОВИЋ: НАРЕДНЕ СЕДМИЦЕ УЗИМАЊЕ УЗОРАКА КРВИ

7. мај 2015.

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић наjавио jе да ће наредне седмице бити узети узорци крви од 41 српске породице ради идентификациjе шест скелетних остатака коjи су ексхумирани на Озрену. Митровић jе рекао Срни да ће породице из Добоjа, Прњавора, Српца и Бањалуке дати узорке крви у амбулантама породичне медицине, док ће истовремено патолог Завода за судску медицину Републике Српске узети коштане узорке са скелета коjи се налазе у спомен-костурници у Бањалуци. Он jе подсjетио да су током рата муџахедини заробили 51 српског борца и цивила у кампу Гостовић код Завидовића, док jе 2007. године ексхумирано 12 српских бораца на сасвим

ЕМИЛ ЧИЋ: Пад и уништење Независне Државе Хрватске најтрагичнији је догађај у хрватској повијести!

7. мај 2015.

Анте Павелић и Јоаким фон Рибентроп Аутор: Емил Чић Најбестијалнији приговор бољшевика јест да је НДХ била фашистичка држава, као да се не може увидјети контекст настанка и као да је комунизам под чијом су заставом клали Хрватску био идеологија која се доказала као боља и најисправнија на свијету: срамна прошлост комунистичких убојица већ се „прославила“ у цијелом свијету и до 1939. Академик и интелектуалац Емил Чић, умјетник је с три факултета и објављених више од десет властитих књига и више од 1000 чланака, амбициозан глазбеник и знанственик. Први је хрватски бечки лаурет за композицију, с три највеће награде коју Беч даје за складање: Наградна стипендија Албан Берг Стифтунга за клавирски концерт,

У Вељуну одана почаст жртвама усташког покоља 1941. године

7. мај 2015.

Парастос у Вељуну (Фото: ФАХ) У ПОВОДУ 74. обљетнице масовног покоља српског становништва Кордуна у Независноj Држави Хрватскоj, у сриjеду су у Благаjу и у Вељуну антифашистичке удруге Загреба, Риjеке, Карловца и других градова, у организациjи Српског народног виjећа (СНВ), на спомен обиљежjа положиле цвиjеће и запалиле свиjеће. Комеморативноj свечаности за убиjених 525 Срба и хрватску обитељ Мравунац први пут jе присуствовао и представник градске власти Града Слуња, градоначелник Јуре Катић. Потпредсjедник Српског народнога виjећа Саша Милошевић у свом jе говору рекао да су и данас знакови фашизациjе око нас, поjаснивши да су то напади на слободу људи и на саме темеље демокрациjе, затим бездушни увjети економског система коjи само

ГРАДИЋЕ СЕ ЦРКВА ПОСВЕЋЕНА ЖРТВАМА „ОЛУЈЕ“

7. мај 2015.

Чланови „Клуба свих генерациjа“ из насеља Банстола, претежно настањеног Србима прогнаним из Хрватске послиjе акциjе „Олуjа“, чине све да у том живописном фрушкогрорском насељу на тромеђи воjвођанских општина Сремски Карловци – Инђиjа – Ириг, подигну цркву посвећену жртвама те по злу познате операциjе хрватске воjске. Предсjедник Клуба Бранко Симоновић каже да jе драгоцjена, а неочекивано брза подршка градњи храма стигла од Његовог преосвештенства епископа сремског Василиjа. „Обратили смо му се само да нас прими и да нам благослов за куповину плаца где ћемо подићи црквицу жртвама `Олуjе`, а он се створио у Банстолу, чини нам се и пре него му jе наше питање дошло. Дошао jе у насеље и jедноставно

ИЗАБРАНИ НАЈБОЉИ РУСКИ И АМЕРИЧКИ РАТНИ ФИЛМОВИ

7. мај 2015.

Сцена из руског филма Иди и гледаj Филмски критичари изабрали су по пет руских и америчких ратних филмова, као наjбоља остварења у том жанру, пред годишњицу савезничке побjеде над нацистима. Како преносе друштвене мреже, издвоjен jе руски филм „Ждралови лете“ из 1957. године, аутора Михаила Калатозова, коjи су руске филмаџиjе прогласиле наjбољим филмом у првих 50 година руске кинематографиjе. У средишту jе Вероника, дjевоjка коjа jе испратила момка Бориса у рат и коjа се бави тешкоћама коjе ратно доба узрокуjе код куће. Други руски филм на листи вjечних jесте „Контрола на путу“, коjи jе снимљен 1971. и „бункерисан“, а премиjеру jе имао тек 1986. Аутор филма jе Алексеj Герман. Филм

Шовинизам Руже Томашић: Пуна ми је капа хрватских Срба

6. мај 2015.

Европска посланица и председница минорне Хрватске конзервативне странке Ружа Томашић поново своjим невероватним шовинизмом и екстремизмом крши све законе Хрватске ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Европска посланица и председница минорне Хрватске конзервативне странке Ружа Томашић поново своjим невероватним шовинизмом и екстремизмом крши све законе Хрватске, али и након низа њених националистичких испада ниjедно од званичних тела ниjе реаговало. Ни jавни тужилац коjи би то морао по службеноj дужности, али ни броjна удружења и институциjе коjе штите људска права. – Пуна ми jе капа поjединих хрватских Срба коjи су рођени у Хрватскоj, а до Хрватске им уопште ниjе стало. Живе на рачун хрватских грађана, пропутовали су цели свет на рачун Хрватске, а

У БАЊАЛУЦИ 9. МАЈА ОБИЉЕЖАВАЊЕ 70 ГОДИНА ОД ПОБЈЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

6. мај 2015.

Споменик на Тргу палих бораца у Бањоj Луци У Бањалуци ће у суботу, 9. маjа, бити обиљежено 70 година од побjеде над фашизмом, потврђено jе Срни у Одбору Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова, коjи jе организатор. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Велимир Дуњић рекао jе да jе предвиђен богат програм, коjи ће бити одржан на отвореном на Тргу палих бораца. Он jе нагласио да jе Дан побjеде над фашизмом важан историjски догађаj за српски народ, коjи jе у БиХ поднио наjвеће жртве у тоj борби. Дуњић jе позвао грађане да дођу на обиљежавање, а позиви су упућени и амбасадама, високом представнику у БиХ, канцелариjи ОХР-а

НАЈВИШИ ЗВАНИЧНИЦИ ДА ПРИСУСТВУЈУ ПОСТАВЉАЊУ КАМЕНА ТЕМЕЉЦА

6. мај 2015.

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта очекуjе да ће у августу бити постављен камен темељац за споменик у Београду српским жртавама у сукобима 90-их година прошлог виjека и да ће том чину присуствовати наjвиши званичници Србиjе. Линта jе поздравио одлуку скупштине града Београда да распише конкурс за ликовно, архитектонско и урбанистичко рjешење споменика „Српском народу и грађанима Србиjе страдалим за отаџбину у оружаним сукобима од 1990. године на простору бивше Југославиjе“ и споменичког простора. Споменик би требало да буде постављен на мjесту постоjећег „Вjечног пламена“ на Ушћу у Београду, подсjећа Линта у саопштењу. Линта очекуjе да 4. августа, поводом обиљежавања 20 година од страдања и прогона Срба у

Служен парастос за 525 убијених Срба из Вељуна

6. мај 2015.

У Вељуну, код Воjнића, данас jе служен парастос за 525 Срба из овог мjеста коjе су побиле усташе у периоду од 6. до 8. маjа 1941. године. „Ту jе мученички страдало 525 наших вjерника, православаца, са простора Вељуна“, рекао jе за Срну jереj Жељко Видаковић, парох Коларићко-воjнићке и вељунске парохиjе, коjи jе служио парастос. Он jе нагласио да су кости побиjених Срба након масакра скупљене и сахрањене код споменика на Вељуну. „Сваке године на Ђурђевдан служимо парастос и обиљежавамо успомену на њихово страдање и, ако Бог да, то ће тако бити и убудуће. Нажалост, на овим нашим просторима има много оваквих стратишта“, рекао jе jереj Видаковић. Синиша Љубоjевић Замjеник жупана

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ЗЛОЧИНА НАД ВОЈНИЦИМА ЈНА У ТУЗЛИ И У БИЈЕЉИНИ

6. мај 2015.

Уништена колона возиjа ЈНА-а на Брчанскоj Малти у Тузли Страдање припадника ЈНА у Тузли, коjе се десило приjе 23 године, биће обиљежено 15. маjа на Брчанскоj малти у овом граду, те у Биjељини на градском гробљу у Пучилама, потврдио jе данас предсjедник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Велимир Дуњић. Дуњић се у Биjељини састао са представницима градске Борачке организациjе, преживjелим учесницима „Тузланске колоне“ и представницима града Биjељина, са коjима jе разговарао о плану обиљежавања овог страдања воjника ЈНА, коjа jе на основу претходно постигнутог договора требало да напусти БиХ и пређе у Србиjу. „Након окупљања грађана испред Градске управе у Биjељини у 8.00 часова, у 8.30

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ако заборавим тебе Јадовно, нека ме заборави десница моја.

Не постоји овоземаљска заповијест, нити закон који може да нас одвоји од

Дођите до Шаранове јаме у суботу 21. јуна 2025, јер нисмо заборавили

Са благословом Његовог Преосвештенства, Eпископа горњокарловачког г. Герасима, поводом осамдесет и четврте

Саопштење за јавност УГ Јадовно 1941. Бања Лука и Београд

ПОВОДОМ САСТАНКА ПРЕДСТАВНИКА ИЗВРШНОГ ОДБОРА ЈЕВРЕЈСКЕ ОПШТИНЕ ЗЕМУН И УДРУЖЕЊА “ЈАДОВНО 1941.“

Житије Свештеномученика Саве, Епископа горњокарловачког

Надбискуп Алојзије Степинац отворено је рекао владици да мора да напусти „хрватски“

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.