arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Pripadnici_XOS-a_pored_spomenika_u_Splitu.jpg

У СПЛИТУ ПОВИЦИ „ЗА ДОМ СПРЕМНИ!“

Припадници ХОС-а  поред споменика у Сплиту У Сплиту су данас, уз усташку иконографиjу и повике „За дом спремни!“, некадашњи припадници ХОС-а прославили дан оснивања злочиначке Независне Државе Хрватске (НДХ), као и 24 године од формирања своjе jединице „Рафаел витез Бобан“. Окупљенима се обратио и католички свештеник Мате Мунитић, а говор jе завршио, како jе сам рекао, „стољетним поздравом уз коjи су Хрвати од давнина бранили своjе, не желећи никоме зло: Бог и Хрвати – За дом, а окупљени су му „отпоздравили“ са: „Спремни!“. „Дошли смо се поклонити своjим припадницима коjи су дали животе за независну државу Хрватску и слободу хрватског народа“, рекао jе командир jединице пуковник Марко Скеjо пред неколико

Gdje_su_nestali_Srbi_sa_Kosmeta.jpg

ЕУЛЕКСУ УПУЋЕН СПИСАК ОСУМЊИЧЕНИХ ЗА ЗЛОЧИНЕ И НЕСТАЛИХ СРБА

Удружење породица страдалих на Косову и Метохиjи од 1998. до 2000. године упутило jе шефу Еулекса Габриjелу Меучиjу списак са именима 318 Албанаца осумњичених за злочине над Србима и другим неалбанцима, као и именима киднапованих цивила. Списак киднапера jе на основу изjава свjедока саставило Удружења породица страдалих током и непосредно након ратних дешавања на Косову, пишу франкфуртске „Вести“. Они се надаjу да би таj документ могао да послужи Еулексу као полазиште за упоређивање са недавно обjављеним именима припадника ОВК и да би могао бити добар траг за расвjетљавање злочина. На том списку се налазе многа jавности мање позната имена, али и Рамуш Харадинаj, Фатмир Љимаj, Јакуп Краснићи и Насер Кељменди.

Ante_Pavelic_i_Alojzije_Stepinac_1.jpg

ХРВАТСКА СЕ НИКАДА НИЈЕ СУОЧИЛА СА ЗЛОЧИНАЧКОМ ПРОШЛОШЋУ

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе поводом 74 године од оснивања Независне Државе Хрватске (НДХ) да хрватско друштво никада ниjе успjело да се суочи са своjом прошлошћу и никада ниjе признало да jе над Србима извршен монструозан геноцид. Линта jе указао да броjне чињенице показуjу да су величање усташког покрета и говор мржње постале општеприсутне поjаве у данашњоj Хрватскоj, саопштено jе из Коалициjе. „Према анкети загребачког `Јутарњег листа`, око 40 одсто Хрвата мисли позитивно о усташама и оправдава њихове масовне злочине према Србима, Јевреjима и Ромима. Његовање усташког насљеђа може се често видjети на спортским утакмицама, концертима а о томе свjедоче и зидови хрватских градова и мjеста на

Velimir_Popovic.jpg

Имена чувана као породична тајна

У Албаниjи, са скадарским Србима, о страдању и борби за идентитет. Срби овде нису диjаспора, већ аутохтони народ. Осуђивани и одвођени у затвор jер су наводно слушали Радио Москву. Име се може променити, али jе цена висока Велимир Поповић СКАДАРСКИ Срби су данас остаци остатака становништва средњовековне српске области, плодне котлине испресецане рекама, омеђене с jедне стране луком високих сурових планина а с друге Скадарским jезером. – Наша судбина су вековне сеобе и мучно чување идентитета – говори Павле Јакоjа Браjовић, председник Удружења српско-црногорске национане мањине „Морача-Розафа“. – Срби овде нису диjаспора, већ аутохтони народ. Пред прогонима смо се вековима кретали у кругу Скадар, Косово и Метохиjа, Црна Гора, па

Kultura.jpg

О култури и њеним радницима

Пут коjи су наша држава и нациjа превалили у последњих седамдесет година подразумевао jе да нам неретко „све“ буде или идеологиjа или економиjа (новац), веома често комбинуjући ова два поjма. Оно што jе остало по страни, ускраћено да буде „све“, jе – култура. У тренуцима кризе националног идентитета, чиjе jасниjе обрасце добиjамо након завршетка Другог светског рата, а особито у последњих двадесет година, култура постаjе сувишни чинилац. Чини се да овакав развоj ситуациjе одговара историjском ритму коjи култури даjе позитивне импулсе тек на местима националног буђења и учвршћивања. Јер, националне државе настале након револуциjа своj идентитет не проналазе ни у биолошким ни у социjалним, већ у културним релациjама. „Поседовање културе“ значило jе своjеврсно

Srpski_Patrijarh_Irinej_Vaskrs_2015.jpg

Васкршња посланица 2015. године СПЦ

Патриjарх Иринеj Српска Православна Црква своjоj духовноj деци о ВАСКРСУ 2015. године ИРИНЕЈ по милости Божjоj православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патриjарх српски, са свим Архиjереjима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но разорио си силу пакла и васкрсао си као победитељ, Христе Боже, женама мироносицама говорећи: Радуjте се! и Своjим апостолима мир даруjући, Ти коjи палим смртницима даjеш Васкрсење! Ову песму бесмртности, драга наша децо духовна, певамо неућутно у ове дане у

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 10. април 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

Усташе су 10. априла 1942. године извршиле страховите злочине над српским цивилима у селима Катиновац и Снос на Кордуну. Село Катиновац, заселак Дебела Коса, код врела (извора) Разбоjац, усташе 10. априла 1942. масакрирале 21 Српкињу с дjецом. Избодена ножем извукла се испод мртвих Пава Малобабић. У селу Катиновац, код Топуског. 21. марта и 10. априла 1942. усташе побиле 375 Срба, а у кући Петра Жигица, Илиjе Обрадовића, Мане Орлића и Стоjана Орешчанина побили и спалили 111 мушкараца, жена и дjеце. Приjе злочина маjке и њихове кћери мучене и силоване. Долина испод куће Михаjла Банде, у селу Снос. Из села Снос и Дуњака 10. априла 1942. убиле усташе 100 Срба.  

Barska_gimnazija_nemi_svedok_krvoprolica.jpg

Братско крваво коло

По коjима су то критериjумима партизани у Бару ликвидирали осамдесет људи. Ристо Кнежевић jе узвикнуо: “Ја за мене гроб копати нећу”, а онда се дао у биjег Барска гимназиjа неми сведок крвопролића Наредба о измjени пута, коjа jе подразумиjевала повратак “скадарске групе” у коjоj jе било око 800 људи само са Приморjа, изазвала jе праву пометњу. – Тада jе пукло зло међу нама – сjећа се Стево Борета. – Неки су били за то да се ипак настави пут према Грчкоj, дио jе био одлучан да се вратимо кућама, било jе и оних коjи су хтjели да испоштуjу наредбу и врате се на зборно мjесто око Подгорице. Сазнали смо да

Srebrenica_projekt.jpg

У СУСРЕТ ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦИ СРЕБРЕНИЦЕ

Тематски броj часописа „Аргументи“ о Сребреници У сарадњи са бањалучким часописом „Аргументи“ (април 2015, броj 24), уочи обележавања двадесетогодишњице догађаjа у jулу 1995, холандска невладина организациjа „Историjски проjекат Сребреница“ обjавила jе три аналитичка текста на тему Сребренице.  Тематски прилози су из пера Андиjа Вилкоксона („Сребреница: Ружна истина“), пук. Ратка Шкрбића („Сребреница: Неумољивост математике“) и Стефана Каргановића („У сусрет двадесетогодишњици: Статус сребреничког питања, политички и правни аспекти“). По нашем уверењу, наведени прилози значаjно помераjу границе разматрања сребреничког питања и представљаjу снажан подстицаj критичком промишљању ове контроверзне теме. Да ли ће до неопходног диjалога заиста доћи зависи од поборника службеног наратива. Они су се током дводецениjског периода од спорних догађаjа у Сребреници прославили

Ubijeni_pripadnik_JNA_nakon_predaje_u_Bjelovarskoj_kasarni1991.jpg

ОДРЖАНО ПРИПРЕМНО РОЧИШТЕ ЗА ЗЛОЧИН У БЈЕЛОВАРСКОЈ КАСАРНИ

Пред Жупаниjским судом у Риjеци данас jе одржано припремно рочиште за суђење Јури Шимићу, оптуженом за ратни злочин над заробљеним официрима ЈНА у бjеловарскоj касарни 29. септембра 1991. године. Шимић, коjи jе у то вриjеме био предсjедик регионалног Кризног штаба за Билогорско-подравску региjу, стриjељање jе наредио након уласка хрватских воjно-полициjских снага у касарну „Божидар Аџиjа“ у коjоj се предало око 60 официра и 150 редовних воjника ЈНА, саопштено jе из Документационо – инормационог центра „Веритас“. Воjници ЈНА били су разоружани и построjени на полигону унутар касарне и натjерани да се скину у поткошуље и панталоне. Према оптужници, Шимић jе издвоjио из групе троjицу заробљеника – команданта касарне пуковника Раjка Ковачевића

Ministar_prosvjete_i_kulture_RS_Dane_Malesevic_i_dekan_univerziteta_u_Banjaluci_Kecman.jpg

ДРЖАВНИ ВРХ СРБИЈЕ, ПАТРИЈАРХ И ПРЕДСТАВНИЦИ ИЗРАЕЛА НА ПОМЕНУ

Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић и члан Извршног одбора за обиљежавање 70 година од страдања жртава усташког злочина геноцида у Доњоj Градини,и декан Академиjе умjетности Универзитета у Бањалуци Лука Кецман У Доњоj Градини 19. априла биће обиљежено 70 година од страдања жртава усташког злочина геноцида, а комеморативном скупу, како jе наjављено, присуствоваће званичници Републике Српске, државни врх Србиjе, Његова светост патриjарх српски Иринеj и делегациjа из Израела. Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић рекао jе да су премиjер и предсjедник Србиjе Александар Вучић и Томислав Николић наjавили да ће присуствовати овом скупу, те да се очекуjе и долазак патриjарха Иринеjа. „Наjављен jе и долазак делегациjе

Polaganje_vijenaca_i_palenje_svijeca_kod_spomenika_poginulim_brocima_u_Zvorniku.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ГРАДА

Полагање виjенаца и паљење свиjећа код споменика погинулим борцима из одбрамбено-отаџбинског рата у Зворнику Полагањем виjенаца и паљењем свиjећа на централном споменику за 1.080 погинулих бораца у одбрамбено-отаџбинском рату, у Зворнику jе данас обиљежен 9. април – Дан ослобођења града. Предсjедник Предсjедништва Борачке организациjе Зворник Владан Матић рекао jе да jе ослобађање Зворника 9. априла 1992. године значаjан дан за српски народ и да оваj датум треба да буде jедан од наjзначаjниjих датума у историjи српског народа у Зворнику. „Не требамо да говоримо шта би било да ниjе ослобођен Зворник. Довољно jе само да погледамо своjу ближу околину и да видимо како Срби живе у Калесиjи, Тузли, Зеници, Сараjеву, па

Cipras_i_Putin.jpg

ПУТИН ДАО ЦИПРАСУ ГРЧКУ ИКОНУ СВЕТОГ НИКОЛЕ И СПИРИДОНА

Ципрас и Путин Руски предсjедник Владимир Путин предао jе грчком премиjеру Алексису Ципрасу икону Светог Николе и Светог Спиридона, коjу су опљачкали нацисти током Другог свjетског рата, рекао jе данас портпарол Кремља Димитриj Песков. „Икону су украли нацисти из jедне грчке цркве и одниjели jе у Њемачку“, рекао jе Песков, додаjући да су лопова касниjе заробили воjници Црвене армиjе и предали га грчким властима, коjи су наредили његово погубљење 1947. године. Песков jе додао да су икону купили филантрописти од породице и вратили jе гдjе припада. Ципрас jе тренутно у дводневноj посjети Русиjи, подсjећа ТАСС. Извор:  Везане виjести: Русиjа ће тражити од Немачке одштету од 4.000… – Jadovno 1941. министар

Jovan_Miric.jpg

Професор који је предвидио политичке промјене у Југославији

Ин мемориам Јован Мирић (1935. – 2015.): У Мирићевоj књизи ‘Систем и криза’ антиципиране су, пише његов колега Ненад Закошек, теме на коjима ће касниjе доћи до отвореног расцjепа унутар jугославенске политичке елите Јован Мирић Умировљени професор Факултета политичких знаности у Загребу Јован Мирић умро jе у недjељу, 5. травња, у 81. години, а посљедњи испраћаj бит ће у петак, 10. травња у 14 и 30 сати на Крематориjу загребачког Мирогоjа. Овог професора, интелектуалца и публициста одредиле су, између осталога, двиjе књиге чиjи jе аутор и коjе, на неки начин, омеђуjу његову професорску кариjеру. Године 1984., кад се криза jугославенског система тек наговjештавала, али се у то вриjеме о њоj

Nema_ali.jpg

Александар Трифуновић: Тешко се дише на путу за Казане

У уторак, 7. априла, у Сараjеву jе одржана промоциjа филма “Нема али”, у режиjи Фарука Соколовића. Повод за филм jе текст коjи jе Харис Јусуфовић обjавио на порталу Бука приjе шест мjесеци. Аутор: Александар Трифуновић Текст под насловом “Хоћу да знам шта се десило са моjим комшиjама Србима у рату” прочитало jе 50 000 људи. То jе jедан од наjчитаниjих текстова на нашем порталу. На премиjери филма било нас jе педесетак. Међу нама jе била и Слободанка Мацановић, жена коjа трага са посмртним остацима своjих родитеља, Марине и Радослава Комљенца, коjи су одведени 26. jуна 1993. године из свог стана у Сараjеву и убиjени на Казанима. На почетку филма, Слободанка

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Усташко љето 1941.

25.8.1987. | Пише: Рајко Лукач Усташко љето 1941. (1) Кад је Велебит био гробница

Созерцање

Осим несхватљивог заборава, немара и немања односа према страдању предака, најгоре што

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.