Владимир Путин са родитељима 1985. године Руски предсjедник Владимир Путин jе у колумни обjављеноj у листу „Руски пионир“ испричао како су његов отац и маjка чудом преживjели Други свjетски рат. „Искрено говорећи, отац ниjе волио чак ни да помиње ту тему. Када су одрасли разговарали био сам присутан и све информациjе о рату и о томе шта се дешавало са породицом сазнао сам из тих разговора“ – наводи Путин. Његов отац служио jе воjску у Севастопољу, у подморничким jединицама. „Причао jе како су га ранили. Он и jош jедан његов друг кренули су у мању акциjу у њемачку позадину. Дошли су до њемачког бункера и одатле jе изашао снажан момак.

Припадници Црвене Армиjе са заробљеним заставама jединица Вермахта Амбасадор Русиjе у Црноj Гори Андреj Нестеренко рекао jе да у посљедње вриjеме западни медиjи покушаваjу да умање значаj и улогу Русиjе, односно Совjетског Савеза у ослобођењу Европе од фашизма у Другом свjетском рату. „То jе, ипак, немогуће, jер jе добро познато да jе улога и жртва Совjетске армиjе била пресудна у борби против наjвеће пошасти тога времена“, изjавио jе Нестеренко, отвараjући „Дане совjетске и руске воjне кинематографиjе у Црноj Гори“ у Подгорици. Он jе истакао да jе побjеда над фашизмом заjедничка и да су у њоj учествовали и воjници из Црне Горе. „Русиjа изузетно поштуjе допринос армиjа свих земаља коjе су

Епископ Атанасиjе са министром за избjеглице и расељена лица РС Давором Чордашом Министар за избjеглице и расељена лица Републике Српске Давор Чордаш разговарао jе са епископом бихаћко-петровачким Атанасиjем о повратку на простор Бихаћко-петровачке епархиjе и упознао га о проjектима помоћи коjе проводи ресорно министарство. Чордаш jе рекао да jе буџетом овог министарства за текућу годину обезбиjеђено око 1,4 милиона КМ за повратак на простор ФБиХ, што jе много више него раниjих година, саопштено jе из Министарства за избjеглице и расељена лица Републике Српске. Он jе упознао епископа бихаћко-петровачког о Регионалном програму стамбеног збрињавања и Проjекту реконструкциjе стамбеног фонда, коjи се реализуjе из кредитних средстава Саудиjског фонда за развоj, а из

У Једвабнеу и околини су Пољаци убиjали Јевреjе све до jедног. Користили су штапове, камење, убиjали и унакажавали лешеве. Локална jевреjска заjедница jе 10. jула 1941. године збрисана са лица земље. Амбасадор САД у Пољскоj, Стивен Мал, извинио се због критика директора ФБИ, Џеjмса Комиjа, коjи jе оптужио Пољску 16. априла да jе била саучесник Холокауста. Критике су извучене из говора коjи jе он одржао приликом обележавања Дана сећања на жртве Холокауста у Мемориjалном музеjу САД. На таj дан се одаjе пошта милионима Јевреjа и других људи страдалих у Холокаусту као последица деловања нацистичке Немачке и обележава се устанак Јевреjа. Устанак у Варшавском гетоу се одиграо 1943. године. Директор ФБИ

Епископ Хризостом Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом присуствовао jе обиљежавању 100 година од геноцида над Јерменима, за коjи jе рекао да jе први геноцид у 20. виjеку и да jе послужио за угледање Хитлеру и свим ратним злочинцима прошлог виjека коjи су починили геноциде над милионима Јевреjа, Пољака, Руса, Чеха, Француза, Срба, Грка и Рома широм Европе. „Историjа jерменског народа jе уистину мученичка и страдална, као и историjа српског народа, над коjим су Османлиjе извршиле геноциде краjем 17. и почетком 18. виjека, а посебно у 19. виjеку, када су од људских лобања направили `Ћеле кулу` код Ниша“, рекао jе владика Хризостом на приjему код врховног поглавара Јерменске апостолске цркве католикоса