Vladika Danilo I Petrović Njegoš Poslednju poharu Cetinja i Cetinjskog manastira počinio je Mahmut-paša Bušatlija, silnik i goropadnik kojem ni sultan nije mogao doći glave.  Te 1697. go­di­ne na vla­di­čan­ski tron na Ce­ti­nju stu­pa mla­di je­ro­mo­nah Da­ni­lo Pe­tro­vić. Ne zna se si­gur­no ko­li­ko je go­di­na imao, ali je sva­ka­ko bio ve­o­ma mlad i zna se da mu je kr­šte­no ime bi­lo Ni­ko­la – Ni­ko­la Šćep­čev Era­ko­vić, po ocu Šćep­cu i za­se­o­ku Era­ko­vi­ći na Njegušima u ko­jem su ži­vje­li Pe­tro­vi­ći: – Da­ni­lo je ubr­zo oti­šao u Pe­čuj u Ma­đar­sku – ka­zu­je isto­ri­čar Pre­drag Vu­kić – gdje se u izgnan­stvu na­la­zio iz­bje­gli peć­ki pa­tri­jarh Ar­se­ni­je Tre­ći Čar­no­je­vić, ina­če i sam ro­dom sa

Predsjednik Koalicije udruženja izbjeglica u Srbiji Miodrag Linta najoštrije je osudio izjavu potpredsjednika Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Ivana Ćurkovića da ga je „baš briga šta predsjednik Hrvatskog fudbalskog saveza Davor Šuker radi privatno“. „Šuker je javna ličnost i mora da preuzme punu odgovornost za sve što je rekao i uradio u prethodnom periodu. On još nije osudio ustaški režim i nije se javno izvinio žrtvama zločinačke Nezavisne Države Hrvatske, odnosno Srbima, Jevrejima i Romima koje je svojim izjavama i postupcima u više navrata uvredio“, saopštio je Linta. On je upitao Ćurkovića da li smatra privatnom stvari i postupak hrvatskog reprezentativca Josipa Šimunića, koga je Evropska fudbalska unija (UEFA) suspendovala poslije

Spomenik stradalim avijatičarima Kraljevine Jugoslavije u Kumboru. Rastavljeno memorijalno obeležje sa imenima 28 pripadnika Treće hidroplanske komande Pomorskog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije u Kumboru, koji su stradali u službi NAJSTARIJI vazduhoplovni spomenik podignut na prostoru nekadašnje Jugoslavije u krugu bivše kasarne „Orjenski bataljon“ u Kumboru, u kojem sada kompanija „Azmont investments“ podiže turističko-rezidencijalni kompleks Portonovi, demontiran je. Ovo nekada izuzetno lepo memorijalno obeležje, na kojem su se nalazila imena 28 hidropilota, izviđača i mehaničara Treće hidroplanske komande Pomorskog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije u Kumboru, koji su stradali u službi, rastavljeno je, a kamen i delovi spomenika su izmešteni na lokaciju buduće botaničke bašte.   Izvor: NOVOSTI   Vezane vijesti: U BUDVI POLAGANjE

Neonacisti marširaju u Litvaniji U Baltičkim zemljama postoji tradicija nacističkih marševa i slavljenja vojnika koji su poginuli boreći se na strani Hitlerovih trupa protiv Crvene armije, a najnoviji skup zakazan je u Litvaniji. U Rigi se, kao i svake godine, održava marš veterana – legionara SS-a.  Iako se takvi marševi smatraju uvredom za milione ljudi koji su se borili i poginuli u bitkama protiv nacista, letonske vlasti dozvoljavaju ovakve manifestacije. Slični marševi organizuju se i u Estoniji i Letoniji, i to svake godine. Istovremeno, oni koji žele da pobune protiv takvih marševa, po pravilu, ne dobiju dozvolu da izađu na ulice u to vrijeme. Prethodnih godina bili su zadržani i

Cetinjski manastir Skadarski vezir Sulejman-paša Bušatlija, potomak poturčenog sina Ivana Crnojevića, dva puta je palio i razarao Cetinje i Cetinjski manastir. Sken­der-beg Bu­ša­tli­ja ni­je osta­vio li­je­pe uspo­me­ne u Cr­noj Go­ri. Upra­vljao je kru­to i su­ro­vo. Pot­pi­si­vao se kao „Go­spo­dar Čer­noj Go­ri i di­o­kli­ti­jan­skoj ze­mlji go­spo­din”. On je, ina­če, Crno­gor­skim san­dža­ka­tom upra­vljao če­tr­na­est go­di­na. Po­sled­nji put se spo­mi­nje 1528. Po­tom o nje­mu vi­še ne­ma po­me­na i ne zna se da li je ubi­jen ili se upo­ko­jio pri­rod­nom smr­ću, a ne zna se čak ni gdje mu je grob – jed­no­stav­no za­me­lo ga je vri­je­me – ka­že isto­ri­čar Pre­drag Vu­kić. Na­kon 1528. go­di­ne, ko­ja se uzi­ma kao da­tum smr­ti Sken­der-be­ga, od­no­sno Stan­ka

Piše: Nada Ljubić Uveče 12. marta 2015. godine, na Jutika koledžu u Jutiki (država Njujork), pod pokroviteljstvom Društva za političke nauke, održan je forum o krizi u Ukrajini pod nazivom: „Dvostruki standardi u spoljnoj politici Sjedinjenih Država: Slučaj Ukrajine.“ Forum je deo serije javnih političkih događaja  koje organizuje koledž. Događaj planiran za 12. mart bio je kontroverzan i zamalo nije otkazan kada je otkriveno da je gostujući predavač – Bari Lituči, profesor istorije na  Medgar Evers koledžu u Bruklinu, poznat kao kritičar spoljne politike SAD i branilac bivšeg predsednika Jugoslavije – Slobodana Miloševića. Posle ozbiljne rasprave dozvoljeno je da se predavanje održi, uprkos protivljenju nekih profesora koledža. Na kraju je forum održan pred

SRBIJA i Hrvatska ponovo bi mogle da se nađu pred sudijama Međunarodnog suda pravde u Hagu, ali ovoga puta zbog – međe na Dunavu, gde Hrvatska hoće da se proširi na bačku obalu reke. Kako je u intervjuu za „Novosti“ nagovestila hrvatska šefica diplomatije Vesna Pusić, Zagreb će tražiti da se spor oko granica, koji traje već 13 godina, reši međunarodnom arbitražom, jer „ne treba više imati iluzija da je moguće postići dogovor“. Međutim, da bi ovo pitanje „presekao“ Hag, zahtev treba da upute obe strane, a u srpskom državnom vrhu, kako saznajemo, još nije razmatrana ovakva mogućnost za raspetljavanje graničnog čvora sa Hrvatskom. Razgraničenje sa susedom biće jedna od

Pogled na Podgoricu i Lješkopolje gdje se navodno, odigrala bitka između braće Crnojevića Čim se poturčio i sultan ga postavio za upravitelja Skadarskog sandžakata, Skender-beg je zaumio da osvoji Crnu Goru i preotme vlast bratu Đurađu. Đu­ra­đa Cr­no­je­vi­ća je na pre­sto­lu na­sli­je­dio Ste­fan Cr­no­je­vić, mla­đi brat, od­no­sno najmlađi sin Iva­na Cr­no­je­vi­ća. On je sa­mo for­mal­no upra­vljao Gor­njom Ze­tom sve do 1499. go­di­ne ka­da ga je ska­dar­ski san­džak-beg Fe­riz pa­ša, za­ro­bio i utam­ni­čio, pa je ta­ko Gor­nja Zeta, od­no­sno Cr­na Go­ra i for­mal­no iz­gu­bi­la sa­mo­stal­nost i pri­po­je­na Ska­dar­skom sandžakatu. – Po pri­li­ci – sma­tra isto­ri­čar pro­fe­sor Pre­drag Vu­kić – Ste­fan Cr­no­je­vić je ipak ubr­zo oslo­bo­đen, za­mo­na­šio se i iz­gle­da ne­du­go po­tom