У продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС) почело jе снимање документарног филма „Дjеца“ о трагедиjи четворо родитеља коjи су у рату за слободу Српске изгубили по троjе дjеце. Актери филма су Јока Миловановић из Лопара, Милева Лазаревић из Власенице и Милева Жупић из Мркоњић Града, коjе су изгубиле по три сина, те Маринко Бjелица из Трнова, коjи jе остао без два сина и jедне кћерке. Сви су били воjници Воjске Републике Српске. „Циљ овог проjекта jе документовати догађаjе коjи су у вези са овим трагедиjама и подсjетити jавности на чињенице о страдању српског народа у рату у БиХ“, наводи се у саопштењу. Из РТРС-а истичу да jе оваj проjекат од изузетне

Породица Бабић из Козарске Дубице Деложациjа породице Бабић из Козарске Дубице данас jе привремено одгођена, након jедночасовних преговора са судским извршиоцима. Након одлагања деложациjе, Горан Бабић (43) поново jе апеловао на институциjе и организациjе у Републици Српскоj, коjе се баве заштитом људских права, права породице и дjеце, да им помогну да риjеше проблем одузимања имовине коjу су у ратном периоду замиjенили са породицом Сукнаjић. Бабић jе своjу имовину у Пакрачкоj Пољани у Хрватскоj, из коjе jе избjегао, 1992. миjењао за имовину Петра и Славице Сукнаjић у Козарскоj Дубици, на адреси Парнице бб. Према одлуци Окружног суда, Бабићи мораjу да напусте имање, а деложациjа jе према налогу надлежног Суда била заказана

Удружење жена жртава рата Републике Српске упутило jе у Народну скупштину Српске инициjативу за доношење закона о положаjу жена коjе су преживjеле разне облике тротуре и силовања у затворима, логорима, сабирним центрима у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. „Република Српска за 20 година мира ниjе никад дониjела конкретне правне акте по коjима би ова популациjа, ова потпуно маргинализована група мученица, могла да оствари своjа права“, изjавила jе Срни предсjедник овог удружења Божица Живковић-Раjилић. Она jе напоменула да jе мали броj чланова Удружења био у некоj могућности да оствари бар дjелимично признање од Републике Српске док jе функционисао Закон о цивилним жртвама рата, али jе и та могућност укинута 31. децембра 2007. године.

Опело мом оцу држано jе у његовом стану у Скадарскоj улици. Те вечери у Скадарлиjи су замукле музика и песма. Ако у оптужници сплитског тужилаштва буде доказа мога зла, па чак и мржње, jа ћу се поjавити на суду, говорио jе… Јован Рашковић ОДГОВАРАЈУЋИ на оптужницу коjу jе против њега подигло Воjно тужилаштво у Сплиту за ратни злочин, Јован Рашковић jе на страницама НИН-а рекао да се хрватска национална политичка мисао ниjе мењала за последњих 150 година. Та политика, по речима Рашковића, траjе од када jе стари кроатистички политичар Старчевић, кога су називали и називаjу “оцем домовине”, успоставио мисао да су Срби у Хрватскоj, а и Срби уопште, реметилачки фактор

Да ли ће Црна Гора пристати да плати ратну одштету Хрватскоj за „Морињ“ (2). Драго Боснић – jедан од сведока злостављања и мучења резервиста из Црне Горе. Седам заточеника убиjено и бачено у Кевину jаму на Козjаку Комеморациjа и испраћаj резервиста у Никшићу У „ЛОРИ“ смо свакодневно злостављани и тучени. Храну смо добиjали уз батине и то сваки четврти дан. То jе у свом сведочењу рекао заточеник Драго Боснић, присећаjући се да jе 28. априла 1992, око 17 часова, дошао Иван Кришто, звани Дугоњче, и одвео Црногорце у Груде на размену. Од тада им се губи сваки траг. Касниjе сам пребачен у Љубушки, где сам срео и упознао затворенике из

Да ли ће Црна Гора пристати да плати ратну одштету Хрватскоj за „Морињ“(1): По злу познати логор у Сплиту био наjмонструозниjе мучилиште Лора ДА ли ће Црна Гора да плати одштету убицама своjих држављана у ратовима деведесетих на простору Хрватске и БиХ? Хрватска jе ових дана у Бриселу, преко своjих посланика у Европском парламенту, прозвала Црну Гору захтеваjући да се покрене питање одштете у случаjу „Морињ“, иако у том приморском месту никада ниjе постоjао „црногорски логор“, већ само воjни затвор бивше СФРЈ, у коjи су почетком деведесетих привођене, саслушаване и задржаване особе хрватске националности због учешћа у оружаноj побуни. Реч jе о онима коjи су претходно напали jединице ЈНА и