arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Prijedor.jpg

Борис Радаковић: Гугл и хронологија злочина у Приједору

Ако у Google претраживачу укуцате „zločini Srba u Prijedoru“, изаће вам 139,000 резултата, а неки од понуђених наслова гласе овако „Pokolj u Prijedoru“, „Cetnicki zlocini u Prijedoru i Kozarcu“, „Prijedor, zabranjena riječ“, „Naši dragi ratni zločin(c)i“, „ETNIČKO ČIŠĆENJE U PRIJEDORU“, „Savršeni lanac srpskih zločina“, „Prijedor je ‘bosansko-krajiška Srebrenica’ “, итд. Ако у претраживач укуцате „Zločini Muslimana nad Srbima u Prijedoru“, изаћиће вам 35,900 резлтата, од коjих су прва три наслова „Suđenje Karadžiću: Stakić potvrdio teške zločine nad muslimanima i Hrvatima u Prijedoru“, „Prijedor, zabranjena riječ“, „Cetnicki zlocini u Prijedoru i Kozarcu“. Нађе се потом и по неки наслов коjи упућуjе да се у Приjедору страдали и Срби, да jе дошло

Предраг Цупаћ

Предраг Цупаћ: И амблеми показују да ВРС није била агресор

Да се Предраг Цупаћ у рату као и други клинци задржао на сакупљању чаура и метака, можда би остали без књиге о ратним ознакама српске воjске у Отаџбинском рату.   Предраг Цупаћ   За његов подухват смо чули приjе издавања, послали питања, и од тада смо чекали. Прво промоциjа, па активности у удружењу Јадовно… Сjећамо се да jе Предраг помjерио слање одговора због помагања поплављенимa широм Српске током маjа. Сигурно да би се одавно престали интересовати за питања коjа толико дуго стоjе неодговорена, да ниjе у питању Воjска Републике Српске. Та велика тема била jе обавезуjућа околност и за Цупаћа, коjи каже да jе приликом обjављивања књиге у коjоj jе

Владо Драгојловић Фото: СРНА

ЛОГОРАШИ ЗАДОВОЉНИ ОПТУЖНИЦОМ ПРОТИВ ИЛИЈЕ ЈУРИЋА

Предсjедник Удружења логораша Модрича Владо Драгоjловић изjавио jе Срни да су Срби из Оџака задовољни оптужницом против Илиjе Јурића, коjу jе подигао тужилац Посебног одjељење за ратне злочине Тужилаштва БиХ, и изразио очекивање да ће бити процесуирани сви починиоци тортуре над Србима у Оџаку 1992. године. Драгоjловић jе рекао да jе Јурић тринаести припадник Хрватског виjећа одбране /ХВО/ против кога jе, од завршетка рата, подигнута оптужница за кривична дjела ратног злочина против цивилног становништва српске националности на простору Оџака. „Према сазнањима Удружења логораша Модрича, Окружно тужилаштво Добоj, Кантонално тужилаштво у Орашjу и Тужилаштво БиХ за кривична дjела ратног злочина над цивилима у Оџаку сумњиче око 200 лица“, рекао jе Драгоjловић

Grafiti_na_pravoslavnoj_crkvi_u_Visokom.jpg

Високо: Графити увредљивог садржаја на православној цркви

Православна црква у Високом била jе мета вандалских напада – на спољним зидовима помоћних обjеката цркве осванули су графити увредљивог садржаjа САРАЈЕВО – Православна црква у Високом, коjа jе проглашена националним спомеником Босне и Херцеговине, била jе мета вандалских напада – на спољним зидовима помоћних обjеката цркве осванули су графити увредљивог садржаjа. Парох и старешина цркве светог Прокопиjа Марко Јаковљевић потврдио jе данас Фени да jе полициjа урадила увиђаj, а да прве информациjе показуjу да су у цркву пре два дана провалила деца, судећи по отисцима стопала. „Међутим, сигурно деца нису могла писати графите, то су урадиле стариjе особе“, сматра парох и додаjе да jе, вероватно, било више група с

Najstrasniji_film_o_Holokaustu.jpg

Најстрашнији филм о Холокаусту – премијера после 70 година

Екипа британских филмаџиjа, коjе jе надгледао Алфред Хичкок, 1945. године отишла jе у Немачку да сними ужасе концентрационих логора. Иако jе филм у своjе време називан ремек-делом, никада ниjе приказан. Након неколико децениjа у бункеру, документарац “Нигхт Wилл Фалл” коначно ће доживети премиjеру. “У пролеће ’45…” чуjемо глас наратора испод слике идиличног немачког краjолика у пролеће “…савезници су напредовали у Немачкоj све до Барген-Балзена. Уредни воћњаци и сређене фарме моментално су оставили позитиван утисак на британске воjнике. Све док нису осетили смрад…” Тако почиње британски филм о Холокаусту коjи jе чамио на полици целих 70 година, пре свега из политичких разлога. Смрад jе долазио од изгорелих лешева и од логораша

Patrijarh_Pavle.jpg

ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ ЗАОСТАВШТИНЕ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА 26. ЈАНУАРА

У Галериjи Академиjе наука и умjетности Републике Српске у Бањалуци од понедjељка, 26. jануара, до 31. марта биће отворена изложба заоставштине блаженопочившег патриjарха Павла „Сведочим, само…“. Изложба jе подиjељена у три цjелине, коjе патриjарха Павла приказуjу кроз свjетовни, монашки и период док jе био први међу jеднакима, наводи се се у саопштењу Републичког секретариjата за вjере. Названа по патриjарховоj књизи „Сведочим, само…“, изложба кроз фотографиjе и предмете коjе jе патриjарх Павле свакодневно користио наjбоље свjедочи и приказуjе његову личност. Поред осталог, биће изложени шиваћа машина на коjоj jе себи шио одjећу, алат коjим jе поправљао своjе ципеле, његова обућа, радни сто, предмети и књиге, одежде, ордење, прибор за писање, панагиjе

Гдје су наши најмилији

СРПСКИ МЕДИЈИ ИГНОРИШУ СРПСКЕ ЖРТВЕ НА КОСМЕТУ

Удружење породица киднапованих и убиjених Срба на Косову и Метохиjи саопштило jе да наjвећи броj српских медиjа игнорише њихово постоjање и борбу за истину, док су се своjевремено, када jе то било актуелно, сви без изузетка бавили Сребреницом, „опсадом Сараjева“, „опсадом Вуковара“ и Рачком. „Православци, зар jе могуће да готово већи дио медиjа како електронских тако и штампаних нису обjавили нашу наjаву протеста у Подгорици и пратили протест на коjем смо доказаног злочинца Хашима Тачиjа дочекали са паролом `злочинац Тачи завио Метохиjу у црно`“, питаjу из овог удружења. У саопштењу се додаjе да су само листови „Политика“ и „Наше новине“ у Србиjи, Новинска агенциjа Републике Српске – Срна и Телевизиjа

Neustrasivo_srce.jpg

СРПСКА ИСТОРИЈА: Неустрашиво личко срце

Можда наш чувени композитор Станислав Бинички не би таквом снагом писао знамените корачнице да одмалена ниjе био сведок славном воjевању свог оца. Мање позната сведочанства о храбрости Стевана Биничког (1840-1903), детета краjишког официра из Мушалука код Госпића, чуваjу се у архиви Легата оца и сина Биничког у Народном музеjу у Крушевцу. Јер, управо jе у Јасици код Лазаревог града отпочело потоње неустрашиво воjевање Стевана Биничког, али и родитељство када jе добио сина Станислава. Све до марта 1874. године био jе командир Треће понтонске чете и то након што jе и поред исказане способности у аустроугарскоj воjсци, отпуштен на лични захтев и прешао у подаништво Кнежевине Србиjе. – Почетком Првог српско–туског

Zlocin_nad_ubijenim_Srbima_u_Novom_Sadu.jpg

„ЛЕДЕНА ТИШИНА ГОВОРИ“ О ЗЛОГЛАСНОЈ НОВОСАДСКОЈ РАЦИЈИ

У Културном центру Новог Сада данас почиње седмодневни програм „Ледена тишина говори“, коjи jе посвећен сjећању на више хиљада жртава „Новосадске рациjе“, углавном Срба, Јевреjа и Рома. Риjеч jе о воjноj акциjи мађарске окупаторске воjске изведене у jануару 1942. године у Новом Саду у коjоj jе сурово и брутално убиjено и бачено у ледени Дунав више хиљада недужних људи. Програм почиње данас у 12.00 часова отварањем изложбе „Праведници међу народима“ у новосадском Малом ликовном салону. У 17.00 часова биће одржана радионица „Мапирање града“, аутора Гордане Тодорић, на коjоj ће бити риjечи о мjестима страдања недужних жртава током „Рациjе“. Послиjе радионице, у Великоj сали Културног центра Новог Сада у 19.00 часова

Бомбардовање зграде РТС-а

НИЈЕ БИЛО ПРОТЕСТА КАДА ЈЕ НАТО БОМБАРДОВАО РТС

Амерички професор и антиглобалиста Ноам Чомски упоредио jе терористички напад на француски сатирични недjељник „Шарли ебдо“ са бомбардовањем зграде Радио-телевизиjе Србиjе /РТС/ 1999. године, истичући да таj НАТО напад ниjе изазвао масовне протесте у свиjету, нити згражање jавности. У коментару за телевизиjу Си-Ен-Ен, Чомски jе навео да поводом ваздушног удара на РТС ниjе било парола „Ми смо РТС“, нити истраге о кориjенима напада у хришћанскоj култури и историjи. Напоменувши да jе напад на српске новинаре поздрављен, Чомски jе додао да jе истакнути амерички дипломата Ричард Холбрук, тадашњи изасланик за Југославиjу, описао напад на РТС као „изузетно значаjан и позитиван развоj“, са чиме су се и други сагласили. „Њихови злочини против

Srpske_vojskovode_iz_Prvog_svjetskog_rata.jpg

ОДАТА ПОЧАСТ СЛАВНИМ СРПСКИМ ВОЈСКОВОЂАМА

На Новом гробљу у Београду jуче су полагањем виjенаца и уз наjвише државне и воjне почасти обиљежене годишњице смрти воjвода Живоjина Мишића и Петра Боjовића, као и армиjског генерала Павла Јуришића Штурма. Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Драган Поповић, коjи jе предводио традиционално комеморативно окупљање, изjавио jе да Србиjа идавањем почасти великанима Великог рата показуjе да „не заборавља, да памти и да се сjећа“. Церемониjи су присуствовали представници Министарства одбране и Воjске Србиjе, потомци истакнутих воjсковођа, као и представници великог броjа удружења грађана. Воjвода Живоjин Мишић умро jе 20. jануара 1921. године у Београду, воjвода Петар Боjовић 19. jануара 1945. године у Београду, а Павле

Tezina_lanaca_2.jpg

„ТЕЖИНА ЛАНАЦА ДВА“ 22. И 23. ЈАНУАРА У БАЊАЛУЦИ

Униjа студената Републике Српске организоваће у четвртак и петак, 22. и 23. jануара, три бесплатне проjекциjе документарног филма „Тежина ланаца два“ Бориса Малагурског. Проjекциjа 22. jануара одржаће се у Културном центру Бански двор са почетком у 18.00 часова, а 23. jануара одржаће се двиjе проjекциjе у Дому омладине са почетком у 17.00 и 19.30 часова, наjављено jе из Униjе студената. У Униjи студената наводе да се организовањем прве премиjере филма у региону, студенти Републике Српске придружуjу многим младим људима широм планете коjи су показали интересовање да чуjу и другу причу осим оне коjа jе пласирана последњих децениjа и истовремено шаљу поруку да jе у Републици Српскоj то могуће, без обзира

Devastirane_kuce_u_Lici.jpg

ЛИКА

Пише: Богдан Пантић Никада нисам био у Карловцу. Никада нисам био на Коранском мосту и никада се нисам купао у истоименоj реци… Лажем, био сам у Карловцу док ме jе маjка носила у стомаку. Ишла jе да препозна леш мртвог ми оца. Тетка jе била у шоку, она то ниjе могла да уради, не би поднела таj бол. Довољно jе било што jе гледала рођеног брата како се дави у реци, како млатара рукама док бесупешно покушава да исплива на површину и како се та борба завршава поразом. Покушавали су да га оживе на обали где су га спасиоци извукли, а затим га jе хитна помоћ одвезла у градску болницу на

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 21. јануар 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

У два села поред Вргинмоста усташе су 21. jануара 1941. године звjерски убили 56 Срба. Усташе су 21. jануара 1942. године у два села поред Воjнића убили 56 недужних српских становника:   Село Бовић, Вргинмост. Усташе су 28. децембра 1941. и 21. jануара 1942. у властитим кућама масакрирале и спалиле 26 Срба.   Село Батинова Коса, Вргинмост, 21. jануара 1942. усташе убиле 30 српских сељака.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.

Parastos_zrtvama.jpg

Парастос српским жртвама у Равним Котарима и на Малом Алану 1993. године

Парастос ће се служити у цркви Св. Марка, у Београду, 22. jануара 2015. године, с почетком у 11 часова. Ове године као и до сада, породице несталих и poгинулих Краjишника обиљежиће Парастосом 22. годишњицу страдања српског народа у Равним Котарима (Масленица 93.) и на Малом Алану.   Парастос ће се служити у цркви Св Марка, у Београду, 22. jануара 2015. године (четвртак), с почетком у 11 часова.   Након парастоса, у ташмаjданском парку биће положено цвиjеће на спомен плочу страдалим Србима.   Операциjа хрватске воjске „Масленица 93.“ изведена jе 22. jануара 1993. године на подручjу Равних Котара и Велебита, коjе jе било под заштитом УН.   У злочину хрватске воjске, са подручjа Равних Котара протjерано jе више од

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.