Србиjа jе одбила уцjену Загреба да промиjени Закон о надлежности за суђење за ратне злочине, чиме би Хрватскоj било омогућено да њеном држављанину Вељку Марићу буде суђено у Хрватскоj умjесто у Србиjи. Ово jе „Вечерњим новостима“ потврђено у Министарству правде Србиjе поводом одлуке хрватских посланика у Европском парламенту да траже промjену овог акта, да би Вељко Марић, осуђен на основу овог закона, био пребачен у Хрватску. Ако ово не буде испуњено, Загреб jе чак заприjетио блокирањем поглавља о правосуђу у преговорима Београда и Брисела. Лист додаjе да jе нови шокантан захтjев везан за Нацрт резолуциjе о напретку Србиjе ка ЕУ, коjи jе представио извjестилац Европског парламента Деjвид Мекалистер. На таj

Руски предсjедник Владимир Путин рекао jе данас да се мораjу одбацити лажи, глупости и „нечасне изjаве“ других земаља о доприносу Црвене армиjе побjеди у Другом свjетском рату. Путин jе апеловао на руске гувернере да организуjу рад и да се боре против смишљених покушаjа извртања историjе. „Морамо се борити против апсурдних, нечасних изjава коjима неки наши противници прибjегаваjу зарад остваривања своjих политичких амбициjа“, рекао jе Путин. Он jе додао да се Русиjа мора борити против таквих потеза, протока дрских лажи, фалсификата историjе, намjештања и извртања историjских чињеница. Путин jе рекао да су на дjелу намjерни покушаjи извртања историjских чињеница. „Понекад нам се чини да они причаjу глупости коjе неће привући ничиjу

На зиду зграде Основне школе Билице у истоименоj општини краj Шибеника налази се мурал на коjем jе грб усташке Независне Државе Хрватске. Нацртани мурал састоjи се од хрватске тробоjке, приказа вуковарског водоторња и шаховнице с првим биjелим пољем и витичастим завршетком, преносе хрватски медиjи. Директор Основне школе „Јураj Далматинац“ Натко Дувњак, у чиjем jе саставу школа у Билицама, потврдио jе да jе од начелника општине Јосипа Ћалете затражио да се постоjећи грб замиjени регуларним хрватским грбом. „Зграда школе jе општинска, па сам замолио начелника да уклони спорни грб. По мени, мораjу се поштовати службена хрватска обиљежjа, а Ћалета ми jе рекао да ће грб скинути. Чињеница jе да jе биличка

Државни фонд суседне земље дугуjе краjишким Србима око 80 пензионих чекова. Ниjедан договор са српском страном ниjе испоштован ПРЕГОВОРИ између Србиjе и Хрватске о исплати заосталих пензиjа Србима из ове бивше jугословенске републике ушли су у седму годину. Помака чини се ни после толико времена нема и сви су изгледи да ће о дугу бивше домовине од око, како процењуjе Удружење пензионера из Хрватске, 80 чекова, преговарати и њихови наследници. Поводом решавања наведеног питања, до сада jе одржано десет састанака, на коjима су присуствовали представници ресорних министарстава и пензионих фондова Србиjе и Хрватске, као и Завода за социjално осигурање и Комесариjата за избеглице. С обзиром да изнети проблем траjе предуго,

Руски политичар Сергеj Бабурин оциjенио jе да покушаjи кривотворења историjе, исхода Првог и Другог свjетског рата, као и хероизациjа неофашизма и неонацизма, представљаjу велику опасност за Европу и томе се мораjу одлучно супротставити сви коjи желе мир, а посебно земље као што су Србиjа и Русиjа коjе су подниjеле наjвеће жртве за побjеду над фашизмом и нацизмом. Бабурин, некадашњи потпредсjедник Руске Думе, рекао jе у разговору са члановима невладине организациjе „Београдски форум за свиjет равноправних“ да постоjе они коjи данас не желе мир у Европи, али да се они не налазе у Москви, саопштено jе из те организациjе. „Русиjа не жели рат у Европи, већ сматра да jе Европи потребан

Навршава се 71 година од пробиjања нацистичке блокаде Лењинграда (данашњег Петербурга), током коjе jе, по разним подацима, страдало између 400 хиљада и милион и по људи. Опсада jе почела 8. септембра 1941. године и траjала jе скоро 900 дана. Већина људи jе умрла од глади. Дневно сљедовње хљеба по особи у почетку jе износило свега 125 грама!? Људи су падали на улицама и смрт jе постала толико уобичаjена поjава да више никога ниjе плашила. У међувремену, Лењинграђани су се трудили, колико могу, да подржаваjу борце на фронту. За спас рањених дали су 144 хиљаде литара крви. У вриjеме рата Лењинград jе фактички постао jош jедан концентрациони логор из коjег jе

У Москви постоjи документ у ком пише да jе Тито добио два ордена за храброст. Светозар Прибићевић био jе добровољац у 25. пуку 42. домобранске Вражjе дивизиjе Стариjи водник Броз с пушком у руци на српском фронту ПРИЛИКОМ другог преласка преко Дрине, 2. септембра 1914. године, припадници 42. домобранске Вражjе дивизиjе три дана фанатично су jуришали на српски одбранбени поjас на Ади Курjачици, настоjећи да се пребаце на десну обалу и да форсирањем долине Јадра потпомогну њиховим трупама коjе су биле jужно од Лознице и северно од Лешнице. Ова jединица jе нанела огромне губитке Дринскоj дивизиjи II позива. На српскоj страни пало jе 9 официра, 6 подофицира и 550 воjника…