Деда новоизабраног председника Европског савета Доналда Туска Јозеф Туск био jе члан озлоглашене нацистичке воjске Вермахта, коjа jе током Другог светског рата сеjала смрт на боjиштима, а притом jе одговорна за страдање хиљаде Пољака. Иако jе та информациjа обелодањена први пут jош пре девет година, када jе Туск изабран за премиjера Пољске, сада jе поново доспела у жижу jавности, с обзиром на то да су многи на интернету изразили негодовање због тога што ће он бити на лидерскоj позициjи у ЕУ, а има тако мрачну породичну историjу. Туск jе у време избиjања скандала с његовим пореклом истицао да ниjе знао да му jе деда Јозеф био нациста. – Моjа породична

Соколи су тридесетих година 20 века  у Савскоj и Приморскоj бановини били изложени нападима хрватских сепаратиста. У листу „Соколски гласник“ обjављено jе о смрти Николе Љубановића, члана соколске чете Краj : „Одгоjен jе у часним соколским идеалима истине и поштења, … кад jе требао да сведочи о jедном догађаjу, коjему jе случаjно присуствовао, ниjе хтео од тих начела одступити и зато jе данас мртав. Пред самим судом у Биограду…, убоден jе издаjничким ножем, тако да и поред наjвећег заузимања старешине др. Баришића, ниjе могао да се спасе. Био jе пун полета и своjим радом jе уздржавао целу чету у Краjу. Његовом смрћу ми губимо jедног од наjбољих сарадника, “. (1)

У Сараjеву jе обележена годишњица злочина на пиjаци Маркале. Реч jе о другом масакру на овоj локациjи током грађанског рата у БиХ, а 19 година након овог догађаjа, jош увек постоjе велика спорења о томе ко jе испалио гранату коjа jе усмртила 37 особа.   Венце и цвеће су положили броjни грађани Сараjева и високи званичници предвођени хрватским чланом Председништва Жељком Комшићем, а нису изостале сталне добро уходане поруке коjе за кривца, без икаквих ограда, означаваjу српску страну, иако су досад обjављена броjна сведочења коjа тврде супротно. Међутим, као и у већини осталих неjасних догађаjа из рата, и за оваj постоjе наjмање две истине. Оно што jе сигурно jесте да

Православни свештеник, пре неки дан, ниjе допустио да се „хрватски бранитељ православне вjере”, педесетчетворогодишњи Воjислав Беадер, покопа уз воjне почасти на православном гробљу Св. Спаса у Шибенику. Упркос тражењу породице, свештеник ниjе допустио почасном воду Хрватске воjске да се од свог саборца опрости уз воjне почасти, испаљивање почасних плотуна и хрватску заставу на ковчегу те им jе забранио улазак на православно гробље. Пошто се Беадерова породица успротивила томе, бранитељ jе покопан уз присутност почасног вода, али без православног свештеника. Ову вест су пренели скоро сви медиjи у Хрватскоj под бомбастичним насловима: „Инцидент у Шибенику”, „Срамота у Шибенику”, „Министарство бранитеља осудило инцидент у Шибенику”… Завирио сам и у коментаре уз ову