Deda novoizabranog predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska Jozef Tusk bio je član ozloglašene nacističke vojske Vermahta, koja je tokom Drugog svetskog rata sejala smrt na bojištima, a pritom je odgovorna za stradanje hiljade Poljaka. Iako je ta informacija obelodanjena prvi put još pre devet godina, kada je Tusk izabran za premijera Poljske, sada je ponovo dospela u žižu javnosti, s obzirom na to da su mnogi na internetu izrazili negodovanje zbog toga što će on biti na liderskoj poziciji u EU, a ima tako mračnu porodičnu istoriju. Tusk je u vreme izbijanja skandala s njegovim poreklom isticao da nije znao da mu je deda Jozef bio nacista. – Moja porodična

Sokoli su tridesetih godina 20 veka  u Savskoj i Primorskoj banovini bili izloženi napadima hrvatskih separatista. U listu „Sokolski glasnik“ objavljeno je o smrti Nikole Ljubanovića, člana sokolske čete Kraj : „Odgojen je u časnim sokolskim idealima istine i poštenja, … kad je trebao da svedoči o jednom događaju, kojemu je slučajno prisustvovao, nije hteo od tih načela odstupiti i zato je danas mrtav. Pred samim sudom u Biogradu…, uboden je izdajničkim nožem, tako da i pored najvećeg zauzimanja starešine dr. Barišića, nije mogao da se spase. Bio je pun poleta i svojim radom je uzdržavao celu četu u Kraju. Njegovom smrću mi gubimo jednog od najboljih saradnika, “. (1)

U Sarajevu je obeležena godišnjica zločina na pijaci Markale. Reč je o drugom masakru na ovoj lokaciji tokom građanskog rata u BiH, a 19 godina nakon ovog događaja, još uvek postoje velika sporenja o tome ko je ispalio granatu koja je usmrtila 37 osoba.   Vence i cveće su položili brojni građani Sarajeva i visoki zvaničnici predvođeni hrvatskim članom Predsedništva Željkom Komšićem, a nisu izostale stalne dobro uhodane poruke koje za krivca, bez ikakvih ograda, označavaju srpsku stranu, iako su dosad objavljena brojna svedočenja koja tvrde suprotno. Međutim, kao i u većini ostalih nejasnih događaja iz rata, i za ovaj postoje najmanje dve istine. Ono što je sigurno jeste da

Pravoslavni sveštenik, pre neki dan, nije dopustio da se „hrvatski branitelj pravoslavne vjere”, pedesetčetvorogodišnji Vojislav Beader, pokopa uz vojne počasti na pravoslavnom groblju Sv. Spasa u Šibeniku. Uprkos traženju porodice, sveštenik nije dopustio počasnom vodu Hrvatske vojske da se od svog saborca oprosti uz vojne počasti, ispaljivanje počasnih plotuna i hrvatsku zastavu na kovčegu te im je zabranio ulazak na pravoslavno groblje. Pošto se Beaderova porodica usprotivila tome, branitelj je pokopan uz prisutnost počasnog voda, ali bez pravoslavnog sveštenika. Ovu vest su preneli skoro svi mediji u Hrvatskoj pod bombastičnim naslovima: „Incident u Šibeniku”, „Sramota u Šibeniku”, „Ministarstvo branitelja osudilo incident u Šibeniku”… Zavirio sam i u komentare uz ovu