KAD SE SVEDU RAČUNI – Srpska imovina u Hrvatskoj vredi 40.000.000.000 evra

Datum objave: nedelja, 31 avgusta, 2014
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/srbija-hrvatska-zastave-zajedno.jpg

Kada bi se poredila potraživanja Srbije od Hrvatske i obrnuto, tas bi dobrano prevagnuo na – srpsku stranu.

 Jer, srpski građani i firme od Hrvatske očekuju imovinu vrednu između 30 i 40 milijardi evra! Zahteve Hrvatske nemoguće je izraziti brojkama, jer svi koji nešto traže od Srbije iz godine u godinu obračunavaju i kamate. Računa se, ipak, da hrvatska preduzeća, bez kamata, potražuju oko 800 miliona evra. U Srbiji je oko 150 hrvatskih preduzeća imalo imovinu, a dvadesetak je uspelo da nadoknadi imovinu.

Samo vrednost zgrada, stanova i odmarališta naših preduzeća i opština u Hrvatskoj, u trenutku raspada SFRJ, bila je 1,8 milijardi evra. Ovo su pokazale tadašnje procene Republičke direkcije za imovinu. Računa se da je u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici imovinu ostavilo 300-400 srpskih preduzeća, među kojima su „Železnice Srbije“, NIS, „Simpo“…

Dosta toga je prodato. Hrvatska je tek 2004. ratifikovala Aneks G Sporazuma o sukcesiji, koji propisuje da se sva imovinska prava vraćaju na dan 31. devembra 1990. Do tog trenutka, međutim, već je prodala mnoga sindikalna odmarališta, turističke objekte i poslovni prostor. Prema podacima tamošnjeg Fonda za privatizaciju, 158 objekata je prodato, 10 dodeljeno na korišćenje, za 40 zgrada i stanova vode se sporovi, a 91 objekat je slobodan.

Hrvatski sudovi su godinama odbijali tužbe naših preduzeća, u skladu sa uputstvom njihovog pravobranilaštva iz 2004. To su pravdali činjenicom da oštećene firme nisu imale pravo svojine 1990, zanemarivši da u pravnom sistemu bivše Jugoslavije nije postojalo pravo svojine na nepokretnostima, već samo državno ili društveno vlasništvo, dok su konkretna lica imala pravo raspolaganja, upravljanja i korišćenja.

Spisak imovine građana koja je ostala u Hrvatskoj daleko je veći od onoga što traže preduzeća. Nekadašnji Komitet za raseljena lica izvršio je popis 1995, posle akcije „Oluja“.

– Naravno da to nije sva imovina jer se mnogo njih nije javilo iz straha – kaže Borislav Mikelić, nekadašnji premijer Republike Srpske Krajine. – I pored toga, imovina koju smo popisali premašila je 30 milijardi evra!

Prema njegovim rečima, evidencija je pokazala da su Srbi u Hrvatskoj imali najmanje 600.000 hektara zemljišta (320.000 najplodnijih oranica, 120.000 pod šumom, voćnjacima i vinogradima). Imali su i 14 miliona kvadrata građevinskog zemljišta (10 miliona pod stanovima i četiri poslovnog prostora).

– Srbi su ostali bez 90-100 miliona evra deviznih rezervi, tri i po milijarde dinara u poslovnim bankama i 600 miliona dinara hartija od vrednosti – navodi Mikelić. – Započete, a nedovršene investicije procenjene su na 400 miliona evra, a zalihe robe na 15,5 milijardi dinara.

Posebno je računato koliki je udeo Srba za samodoprinose za izgradnju vodovoda i kanalizacije, putne i elektromreže, zdravstvenih ustanova, škola i vrtića, a koliki je njihov deoničarski udeo u društvenim preduzećima koja su privatizovana. Došlo se do brojke od četiri do pet milijardi evra! Tome treba dodati i dug za neisplaćene penzije od milijardu evra, kao i potraživanja građana za vikendice. Od 25.000 žitelja nekadašnje Jugoslavije koji su imali nekretnine, javilo se 14.000, ali procena njihove imovine nije rađena.

– Jedan od sporednih tužbenih zahteva o kom će odlučivati Međunarodni sud u Hagu po tužbama Srbije i Hrvatske za genocid, jeste i zahtev Hrvatske da joj Srbija nadoknadi štetu koju je tokom rata pretrpela njena privreda. Istovremeno, Srbija je podnela zahtev da se svim Srbima nadoknadi šteta koju su pretrpeli tokom rata, naročito za vreme „Oluje“. Ako sud prihvati ove zahteve, posle okončanja postupka po glavnoj tužbi, povešće se postupak za naknadu štete jedne ili druge zemlje – objašnjava Savo Štrbac iz organizacije „Veritas“.

Na listi hrvatskih preduzeća koje potražuju imovinu od Srbije su INA, „Kraš„, „Luka Rijeka“, „Frank“, „Borovo“… S vremena na vreme, u Beograd stižu zahtevi, a do sada ih je više od tridesetak, dok su u međuvremenu neke od kompanija koje potražuju svoju imovinu i propale.

Najvredniju imovinu u Srbiji je imala INA, a odnosi se pre svega na benzinske pumpe. Mnogo je potraživao i varaždinski „Varteks“, a rešeni su mnogi imovinski problemi i neki od prostora su vraćeni. Slično je i sa „Končarom“, a svoja su potraživanja izneli i „Kroacija rekords“, „Atlas“, „Merkantile“. Hrvatska su preduzeća svašta do sada predlagala Srbiji, od priznavanja udela u vlasništvu, koji bi bio pretvoren u deonice, do finansijske odštete.

Bilo je ne tako davno predloga da se promeni i hrvatski Ustav, kako bi se sprečilo da Hrvatska vraća imovinu strancima. Reagovao je i predsednik Ivo Josipović i to se nije dogodilo. Priča o povraćaju je intenzivirana kada je INA tražila 207 miliona evra od Srbije, a sve se zataškalo kada je stigao spisak iz Srbije u kojem srpska preduzeća traže od Hrvatske gotovo dve milijarde evra.
Ovaj problem ni posle 25 godina nije rešen. S vremena na vreme, Zagreb izloži svoje zahteve Srbiji, a prećuti kada isti stignu iz Beograda.

KAD SE SVEDU RAČUNI – Srpska imovina u Hrvatskoj vredi 40.000.000.000 evra

AMBASADE

Hrvati nisu zadovoljni ni kako su podeljene ambasade bivše Jugoslavije širom sveta. Donedavno je Hrvatskoj pripalo sedam zgrada, a stalno se ističe da je Srbija dobila više od deset. Na listi zgrada koje su pripale Hrvatskoj je generalni konzulat bivše SFRJ u Čileu, ambasade u Tunisu i Rimu, deo zgrade u Alžiru, rezidencija i ambasada u Sudanu. Ali, kako taj ceo posao još nije završen, razloga za nezadovoljstvo ipak nema.

DUG SPISAK

Najveću imovinu u Hrvatskoj imali su: „Geneks“ (37 stanova i nekoliko hotela i odmarališta), „Železnice Srbije“, NIS (više od 80 benzinskih pumpi, odmarališta i udeo u Jadranskom naftovodu), „Tigar“, „Putnik“, „Centrotekstil“, EI „Niš„, „Utva“, „Simpo“, „Kristal“, Robne kuće „Beograd“, „Žitopromet“, „Mašinoprojekt“, SIZ za zaštitu dece Apatin, Dečje odmaralište Kragujevac, Dečje oporavilište grada Beograda na Jakljanu, Centar dečjih letovališta Beograda u Mlini, na Braču, zatim grada Beograda u Jelsi, Dečje odmaralište Smederevska Palanka (Gradac), Ferijalni savez Jugoslavije (na Korčuli), Odmaralište grada Niša (u Kaštel Lukšiću), odmarališta na hrvatskom primorju imaju i FAD – Gornji Milanovac, PIK „Bečej“, „Pionir“ iz Subotice, „Prvi maj“ Pirot, „Kekec“ iz Subotice, „Sartid-Jugometal“, kragujevačka „Zastava“, „Kluz“, Beobanka…

UMETNINE I ZLATO

Bežeći da sačuvaju živu glavu Srbi su za sobom ostavili 400.000 poljoprivrednih mašina, 64.000 vozila, 440.000 opremljenih spavaćih i dnevnih soba, kuhinja i trpezarija, 760.000 aparata i tehničkih uređaja, 980.000 grla krupne stoke (200.000 goveda, 20.000 konja, 380.000 ovaca, 260.000 svinja, 100.000 koza…), 14 miliona čokota vinove loze, osam miliona stabala voća, 120.000 košnica, 1,550 miliona umetničkih predmeta, 24 bunara i cisterne, 980.000 grama zlata, 38.000 predmeta od krzna.

Izvor: Intermagazin

 

Vezane vijesti:

UZURPIRANA IMOVINA 41.000 SRBA

Hrvati ne daju “agresorsku imovinu” 

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top