2014 - Страница 41 од 90 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2014 » Страна 41

УСТАШКИ ЗЛОЧИНЦИ ИСКАЉИВАЛИ БИЈЕС НАД ЖЕНАМА И ДЈЕЦОМ

30. август 2014.

БАЊАЛУКА, 30. АВГУСТА /СРНА/ – На данашњи дан 1941. године костаjничке усташе су починиле страшне злочине у селима у општини Козарска Дубица, а наjвише jе страдала породица Јандрић. Мушкарци су већином били у устаницима, те нису страдали, али су усташе зато своj биjес искалиле над женама и малољетном дjецом, подсjећаjу из Удружења “Јадовно 1941”. “У селу Читлук живjела jе велика породица Јандрића. Тог jутра када су усташе упале у кућу Микана Јандрића, jедан зликовац jе сjекиром одсjекао његовом синчићу обjе руке. Тада су усташе убиле дjецу Љубу, Вукашина и Ружу Јандрић”, наводи се у књизи Драгоjа Лукића “Рат и дjеца Козаре”. Мика Јандрић ниjе била у кући кад се десио

Нушић и Џеј

30. август 2014.

То jе деловало невероватно, тужно, застрашуjуће; свршени средњошколац, студент прве године, човек у зрелоj доби, девоjка на прагу тридесетих… и тако њих двадесетак не знаjу ко jе Нушић. То jе деловало невероватно, тужно, застрашуjуће; свршени средњошколац, студент прве године, човек у зрелоj доби, девоjка на прагу тридесетих… и тако њих двадесетак не знаjу ко jе Нушић. Анкета пред ТВ-камером спроведена jе на улицама Смедерева али ништа боље, убеђен сам, не би било у Краљеву, Вршцу, Неготину, Лозници, богами и Београду. У шта се претвара српско друштво? Каква нам jе будућност с оваквим степеном необразовања код младе популациjе? Куда то води? Знаjу ли они коjи одлучуjу и говоре у име Срба

Календар геноцида: 30. август 1941. Годишњица страдања Срба на Кордуну

29. август 2014.

Дрежник, 30. августа и 3. септембра 1942. године усташе масакрирале неколико десетака Срба из села Грабовац, Липовача. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

Календар геноцида: 30. август 1942. Годишњица страдања Срба у Лици

29. август 2014.

Село Кузмановача, покраj Широке Куле. Под водством злочинца Јурице Фрковића и Стjепана Орешковића усташе су убиле 160 српских цивила, августа 1941. године. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

РЕУСТАШИЗАЦИЈА: ХДЗ прети преосталим Србима

29. август 2014.

Социjалдемократска власт у у Хрватскоj, петнестак месеци пре парламентарних избора, све више тоне, рапидно jоj пада популарност, док се десница, предвођена ХДЗ-ом, већ види као победник. Та изгледна смена власти могла би да врати Хрватску у ране деведесете, кад jе била преплављена национализмом и ксенофобиjом. Такве наjаве већ се чуjу од првог човека ХДЗ-а Томислава Карамарка коjи jе месецима користи сваку прилику да бирачима поручи како замишља “нову” Хрватску. Када ХДЗ поново дође на власт, мањине ће бити мање од маковог зрна, поготово српска, а они коjи би на то имали неке примедбе не само да ће изгубити изборе, већ ће бити и лустрирани. Управо jе то и jуче у

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА СТРАДАЛЕ БОРЦЕ И ЦИВИЛЕ У КРУШКОВОМ ПОЉУ

29. август 2014.

У Крушковом Пољу код Шамца данас служен jе парастос за 14 погинулих бораца Воjске Републике Српске и три цивилне жртве рата из овог мjеста. Након парастоса, положени су виjенци и цвиjеће на споменик палим борцима. Начелник општине Шамац Саво Минић рекао jе да су борци из Крушкогов Поља уградили своjе животе у темље Републике Српске. “Ови jунаци су створили Републику Српски и захваљуjући њима ми овдjе живимо и радимо”, рекао jе Минић. Минић jе захвалио Мjесноj заjедници Крушково Поље, коjа jе била примjер солидарности током маjских поплава. Он jе додао да ће Крушково Поље помоћи тако што ће ученици из Црквине похађати наставу у тоj мjесноj заjедници, док у њиховом

ОСЛОБАЂАЊЕ СМОЛУЋЕ, ПОТПЕЋИ И ТИЊЕ – НАЈХУМАНИЈА АКЦИЈА

29. август 2014.

Ослобађање више од 7.000 становника Смолуће, Потпећи и Тиње, коjи су 1992. године четири мjесеца били у окружењу неприjатељских муслиманских паравоjних формациjа, била jе jедна од наjхуманиjих и наjорганозованиjих операциjа Воjске Републике Српске /ВРС/, кажу у Борачкоj организациjи града Биjељина. Ратни командант одбране ових села маjор Владо Тодоровић рекао jе да jе хероjским подухватом ВРС, уз садеjство припадника МУП-а Српске, као и становника ових насеља, пробиjен неприjатељски обруч, а српски народ, коjи jе четири мjесеца био без хране, воде и струjе, ослобођен jе у тродневноj акциjи краjем августа 1992. године и извучен на слободну териториjу. На конференциjи за новинаре у Биjељини, одржаноj поводом обиљежавања Дана ослобођења становника Тиње, Смолуће и Потпећи, Тодоровић jе рекао да су ова села у то вриjеме

Шта је 1943. био повод за немачку операцију „Јутарњи ваздух“

29. август 2014.

У току операције, која је трајала од 14. до 22. јула, ухваћено је око 440 мушкараца, углавном сељака, 13 њих је убијено, а спаљена је 21 кућа Година 1943, јул,месец жетве и свитаца. Окупатор гарантује србским сељацима безбедност под условом да обрађују земљу и не учествују у покрету отпора. Као и увек кад су Срби у питању, ово обећање не мора да важи. Немачка обавештајна служба јавља да се ђенерал Дража Михаиловић пребацио из Босне на територију испод Сувобора, Маљена, Повлена и Медведника. У среду, 14. јула, два дана по великом црвеном слову, Петровдану, у села Коштунићи, Леушићи, Прањани, Гојна Гора, Дружетићи, Каменица, Богданица, Душковци, Љутице, Мршељи, Мушићи,Мионица, Росићи, Скакавци,

Jadovno is a predecessor of Jasenovac

28. август 2014.

Ћирилица The first inmates of Jasenovac were the surviving prisoners of the complex of NDH death camps Gospić-Jadovno-Pag. 73 years ago, on 23 August, 1941, the Croatian People newspaper published the following: „..in the last couple of days, shacks at the Lonjsko Polje, which will house workers, soon to start with their work, have been completed.“ Amongst the first camp inmates of Jasenovac were prisoners from the Croatian island of Pag, which was a part of Jadovno complex of camps. Zlatko Vajler, a surviving camp inmate from Slana on the island of Pag, describes the road from Slana to Jasenovac camp: “Our camps were closed down in late August when

ОСКРНАВЉЕН ДИО СПОМЕН-КОСТУРНИЦЕ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

28. август 2014.

ОЏАК, 28. АВГУСТА /СРНА/ – Непознато лице или више њих премазали су црном фарбом предњи дио спомен-костурнице саграђен 1950. године у Доњој Дубици код Оџака, на којој су уклесана имена 849 српских жртава из Трњака, Доње Дубице и Струка убијених у Другом свјетском рату. Међу страдалим је 332 дјеце млађе од 15 година које су убиле усташе. Споменик је временом страдао и обновљен је прошле године. Инцидент се догодио јуче, уочи Велике Госпојине, када Срби повратници у Доњу Дубицу обиљежавају свој празник и присуствују литургији у обновљеној цркви Успења Пресвете Богородице. Повратник у Доњу Дубицу Вујадин Милојевић рекао је да је, пролазећи поред спомен-костурнице, примијетио да је на предњој страни

ОТКРИВЕНО ЦЕНТРАЛНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ У ШЕКОВИЋИМА

28. август 2014.

У центру Шековића данас jе, поводом Дана и крсне славе општине – Велике Госпоjине, откривено централно спомен – обиљежjе свим погинулим српским борцима у ратовима од 1914. године до посљедњег одбрамбено – отаџбинског рата. Откриваjући спомен-обиљежjе, начелник општине Шековићи Будимир Нинић подсjетио jе да jе његова изградња почела 1998. године. “На натпису истакнутом на споменику видљиво jе да су обухваћени сви борци коjи су дали животе за одбрану српске земље у протеклим ратовима. Нисмо их диjелили на четнике нити партизане, поштуjући њихову жртву у борби за слободу свог народа”, рекао jе Нинић. Предсjедник Скупштине општинске Борачке организациjе Недељко Радивоjевић рекао jе новинарима да jе централно спомен-обиљежjе изграђено захваљуjући напорима општинских

Џихадисти регрутовали 20 људи који би у Србији требало да поведу “свети рат”

28. август 2014.

Екстремисти из Исламске државе Ирака и Леванта (ИСИС), коjи у свом петогодишњем плану имаjу за циљ покоравање Србиjе, на Косову и Санџаку регрутовали су више од 20 људи коjи су спремни да овде у сваком тренутку поведу “свети рат” тако што би изводили терористичке нападе, а о чему су обавештене српске власти од стране страних обавештаjаца, jавља Телеграф. Овакво упозорење са списковима сумњивих, две западне обавештаjне службе доставиле су српским властима. “Терористи ИСИС-а су у сталном контакту са присталицама у Србиjи, Босни и Црноj Гори, Албаниjи и Македониjи. Сви они добили су налог да буду спремни за акциjу”, наводи се у саопштењу. – Претње смрћу коjе су џихадисти из терористичке

РАТKО ДМИТРОВИЋ: Шта се крије иза одлуке Уставног суда Хрватске о употреби ћирилице у тој земљи и имају ли Срби разлога да буду задовољни

28. август 2014.

Био jе то Милановићев плес на оштрици ножа. И преживео jе. Пре неколико месеци, председмник Владе Хрватске казао jе jавно, пред новинарима, на jедном од брифинга, да референдума о употреби ћирилице у Хрватскоj неће бити све док jе он премиjер. Не интересуjе ме броj прикупљених потписа, да их jе дупло више, основна људска права мораjу се поштовати, казао jе Зоран Милановић. Недуго након тога Сабор jе инициjативу из Вуковара, да се у том граду забрани употреба ћирилице- оснажену са преко шесто хиљада потписа Хрвата, широм државе-упутио Уставном суду на оцену. Та оцена обjављена jе пре неки дан. Укратко, захтев „стожераша“ из Вуковара ниjе прошао на Уставном суду, инициjатива jе означена

Леп и чудан живот Владимира Беаре

28. август 2014.

Наjбољи голман бивше Југославиjе, jедан од наjбољих на свету, Владимир Беара, рођен jе у српскоj, православноj породици, у Далматинскоj Загори, никада се ниjе изjаснио као Србин, иако су га из Хаjдука отерали као Србина, редовно jе обилазио православни манастир Драговић а сахрањен jе уз саслужење три католичка попа Вековима jе на том осунчаном, каменитом, проклетом простору Далматинске Загоре живот гори од робиjе, тамо се хлеб узима као лек а воде jе увек мање него суза. Неко ће да каже, и биће у праву, да jе то исконска казна живота на камену, да jе исто у jедноj и другоj Херцеговини, доле на кршу Црне Горе, у Лици. Ти простори рађаjу људе

Цвијеће на гроб Срђана Алексића

27. август 2014.

Малешевићева jе истакла да су на оваj начин жељели да одаjу почаст Срђану и да подсjете на његово хероjско дjело, као и несебичност младог човjека коjи се жртвовао за приjатеља.”Поносни смо на Срђана, али и на његове родитеље коjи су га васпитали да, првенствено, буде добар човjек што jе и показао, као и да не циjени људе по вjери већ по томе какви су”, истакла jе Малешевићева. Она jе истакла да ће jедна од инициjатива са Сурета младих коjи се одржаваjу у Требињу бити да се Срђану подигне спомен-обиљежjе у овом граду. Предсjедник Омладинског савjета Републике Српске Милош Благоjевић поручио jе младима да дjело Срђана Алексића треба да им буде