arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Spomenik_Kralju_Petru_Karadordevicu.jpg

Обиљежено 90 година од подизања споменика крљу Петру Првом

У Мркоњић Граду данас jе служен парастос и положени су виjенци поводом 90 година од подизања споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу Мркоњићу. Стручни сарадник за културу у спортско-културном центру „Петар Кочић“ Слободан Ћоћкало рекао jе да jе споменик краљу Петру Првом подигао захвални народ мркоњићког краjа као знак сjећања на њега и његово учешће у босанско-херцеговачком устанку из 1875. године. Ћоћкало jе подсjетио да jе споменик подигнут 14. децембра 1924. године, а да га jе открио чувени воjвода сердар Јанко Вукотић. „Споменик jе порушен 1941. године, па поново 1995., да би био 1996. био обновљен и ово jе трећи изглед споменика краља“, каже Ћоћкало. Професор историjе Предраг Кокеза данас jе

Vesna_Pusic.jpg

Линта захтијева од Пусићеве да разријеши дужности Дарка Сабљака

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта упутио jе треће отворено писмо министру спољних послова Хрватске Весни Пусић у коjем захтиjева од ње да разриjеши дужности првог секретара Амбасаде Хрватске у Београду Дарка Сабљака због притиска на избjегле Србе да пониште хрватску личну карту. Упозораваjући да службеници хрватских конзулата у Београду и Суботици континуирано врше притисак на Србе прогнане из Хрватске да пониште хрватску личну карту и одjаве пребивалиште из Хрватске, Линта наводи да jе Сабљак прекршио члан 25 Закона о државним службеницима. Тим чланом прописано jе да се државни службеник мора понашати тако да не умањи углед државне службе и да буде непристрасан, наводи Линта, додаjући да jе Сабљак прекршио

Umjetnicki_prikaz_Osmanlijskih_Turaka_1.jpg

Турци желе Србију за своју прћију

Књига турског премиjера Ахмета Давутоглуа „Стратегиjска дубина“ ових дана обjављена и на српском. Турска, смештена на размеђи два континента, жели да буде „епицентар Балкана, Блиског истока и Кавказа“ Од времена успостављања доминациjе Османског царства на Балкану, па све до данашњег дана, традиционална османско-турска политика према Балкану има два ослонца – Бошњаке и Албанце – дефинисао jе 2001. у геополитичкоj студиjи „Стратегиjска дубина“ професор Ахмет Давутоглу, потоњи турски министар спољних послова и данашњи премиjер. Његова књига сматра се стратегиjском визиjом неоосманизма и бестселер jе Турскоj, где jе штампано 91 издање до августа ове године. Прошле недеље jе обjављена и на нашем jезику. – Основно полазиште књиге jе да jе Турска jединствено

Pukovnik_Milivoje_Stojanovic_Brka.jpg

ЗБОГ ЊЕГА ЈЕ НАСТАО ”МАРШ НА ДРИНУ”: Јуначка погибија на Колубари

Уместо у болницу, пуковник Миливоjе Стоjановић стао jе на чело свог пука и уз поклич „Напред, на неприjатеља!” пао у првим борбеним редовима. Њему jе Бинички посветио „Марш на Дрину”, а Милоjе Поповић и Милосав Јелић стихове. Ових дана, скоро незапажено, прошла jе читуља, коjу су у „Политици” обjавили потомци пуковника Миливоjа Стоjановића, легендарног команданта Другог пешадиjског пука „Књаз Михаило”, названог Гвоздени пук. Читуља подсећа да jе прошло сто година од jуначке погибиjе jедног од наjславниjих команданата овог пука. О jунаштву Миливоjа Стоjановића хроничари су забележили многа сведочења, а њих су сажели и у књиге историчари мр Радоjе Костић („Топлички витезови“) и пуковник Мирко Добричанин („Топлички Гвоздени пук ’Књаз Михаило’“),

Ubijeni_neduzni_srpski_mladici_u_Pandi.jpg

ЗЛОЧИН У „ПАНДИ“ ЈОШ ПЕЧЕ

Средином 2008. године албански екстремисти порушили су надгробне споменике убиjених младића и тако jош jедном оживjели незарасле ране Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Приjе 16 година, двоjица маскираних терориста убила су шест српских младића у Пећи, а њихове породице ни данас не знаjу ко jе тачно испалио хице. Те вечери, нешто послиjе 20.00 часова, у кафићу „Панда“, у близини Гимназиjе, одjекнули су пуцњи из аутоматског оружjа. Двоjица терориста обучена у црно, са „фантомкама“ на главама, убили су Ивана Обрадовића /15/, Драгана Трифовића /17/, Вукосава Гвозденовића /18/, Зорана Станоjевића /17/, Светислава Ристића /17/ и Ивана Радевића /25/. Први метак погодио jе Ивана. Вапаj његовог оца Лазара, коjи се и сам случаjно затекао у

Parastos_za_nastradale_Srbe_iz_Bjelovca.jpg

Парастос за 109 погинулих Срба

У порти цркве Светог пророка Илиjе у Бjеловцу, код Братунца, данас jе служен парастос за 109 страдалих Срба из овог и сусjедних села Сикирић и Лозничка Риjека, од коjих су њих 68 убиле муслиманске снаге из Сребренице на данашњи дан 1992. године. Прислужене су свиjеће за покоj душа и положено цвиjеће уз спомен-плоче на зиду бjеловачког храма са именима свих 109 убиjених, чиме су обиљежене 22 године од њиховог страдања. Цвиjеће jе положио изасланик предсjедника Републике Српске Горан Џаjић, делегациjе Борачке и Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружења логораша региjе Бирач, општина и општинских борачких и организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила

Obiljezavanje_100_godina_od_Kolubarske_bitke.jpg

Литургијом почело обиљежавање јубилеја

Литургиjом и поменом српским воjницима коjи jе у храму Светог Димитриjа у Лазаревцу служио Његова светост патриjарх српски Иринеj почело jе обиљежавање сто година од Колубарске битке. Државноj церемониjи поводом обиљежавања сто година од Колубарске битке присуствуjе предсjедник Србиjе Томислав Николић, предсjедник Републике Српске Милорад Додик, престолонасљедник Александар Карађорђевић и броjни представници дипломатског кора у Србиjи. Након литургиjе, виjенце краj спомен-костурнице jунацима Колубарске битке положили су Николић, Додик и остали званичници. Пред храмом Светог Димитриjа у Лазаревцу окупило се више десетина хиљада грађана коjе очекуjу званично обраћање Николића, jавио jе извjештач Срне. У крипти Спомен-цркве са костурницом Светог Димитриjа у Лазаревцу почива 40.000 страдалих српских и аустроугарских воjника. Колубарска битка

Rados_Ljusic.jpg

Радош Љушић: Ултиматуми Србији и данас су болни као онај из 1914.

Историчар говори за “Новости” о атентату у Сараjеву, уценама некада и сада, КиМ, Русиjи: Захтеви коjе jе послала Аустроугарска били су брутални, а ови коjи долазе из ЕУ су префињени и перфидни. Косово jе наша Палестина После великих успеха Србиjе у балканским ратовима 1912-1913. године, Краљевини jе био неопходан дугогодишњи мир да залечи ратне ране и заведе поредак на ослобођеним териториjама. Пред Србиjом су били тешко решиви велики изазови на унутрашњеполитичком плану, па jе сваки спољнополитички заплет био сувишан и одлагао jе решење овог горућег питања. Зато jе Србиjа требало да се клони сваког сукоба, посебно са Аустроугарском. Историчар Радош Љушић, коjи jе надавно обjавио књигу „Принцип“ у издању „Новости“,

Posmrtni_ostatci_zrtava_iz_voza_u_Strpcima.jpg

Један од хиљаду

Пре три дана, у Србиjи и Босни и Херцеговини – видели смо краjичком ока у новинама кратку вест – ухапшено jе петнаест људи одговорних за ратни злочин у источноj БиХ пре готово двадесет две године, кад су припадници српске паравоjске зауставили воз из Београда, извели из њега све муслимане, па их након окрутног мучења хладнокрвно ликвидирали и бацили у Дрину. Било jе предавно да бисмо памтили, било jе предалеко да бисмо знали. Била jе то, наиме, посве интерна ствар између Срба и Бошњака, као што jе њихова и данас, кад тужилаштва Србиjе и БиХ новинарима даjу изjаве о спектакуларноj заjедничкоj акциjи, суграђани и породице злочинаца у Републици Српскоj протестуjу због

Ratko_Dmitrovic_1.jpg

РАТКО ДМИТРОВИЋ: Због чега су велике силе, у само стотину година, једном народу, Албанцима, направиле две државе

Постоjе у политици, у историjи уопште, ситуациjе и догађаjи коjи се не уклапаjу ни у jедан образац правила понашања. То jе оно кад вам преостане само да слегнете раменима и кажете: Не умем да обjасним. Ко данас, на пример, рационално може да обjасни актуелни однос Немачке према Албанцима на jедноj и према Србима на другоj страни. Многи ће рећи, с пуним правом, да jе немачки став наспрам Срба већ стотину година неприjатељски – за ово постоjе страшни, крвави аргументи – и као такав разумљив jе и последњем Србину, што jе тачно, али како обjаснити чињеницу да упркос свему ова данашња, савремена, модерна, демократска Немачка, отима од Срба и даjе Албанцима.

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 14. децембар 1992. Годишњица злочина над Србима у Подрињу

Јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом злогласног Насера Орића у рану зору 14. децембра 1992. године упале су у села око Братунца. У братуначком селу Бjеловац таj дан злочинци су убили 68 Срба. Укупан броj убиjених Срба тог 14. децембра био jе 109 из села Бjеловац, Сикирић и Лозничка Риjека.   Везане виjести: ПАРАСТОС ЗА 109 НАСТРАДАЛИХ СРБА ИЗ БЈЕЛОВЦА

Spome_ploca_ubijenim_Bjelovcanima.jpg

Сутра парастос за 109 Срба из Бјеловца

У цркви Светог пророка Илиjе у братуначком селу Бjеловац, сутра ће бити служен парастос за 109 погинулих Срба из тог и сусjедних села Сикирић и Лозничка Риjека, од коjих jе њих 68 убиjено трагичног 14. децембра 1992. године. Парастосом, планираним у 13.00 часова, и прислуживањем свиjећа за покоj душа убиjених биће обиљежене 22 године од њиховог страдања. Приjе парастоса делегациjе Борачке организациjе, Удружења логораша региjе Бирач, Општинске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, те општине Братунац положиће цвиjеће на спомен-плочу са именима погинулих коjа се налази на зиду бjеловачког храма, потврђено jе у братуначкоj Борачкоj организациjи коjа jе организатор овог обиљежавања. У рану зору тог кобног 14.

Bozica_Zivkovic_Rajilic.jpg

Силованим Српкињама дати статус цивилне жртве рата

Удружење жена жртава рата из Републике Српске покренуће инициjативу за доношење новог закона, коjи ће Српкињама силованим и мученим у бошњачким и хрватским казаматима у БиХ омогућити да остваре статус цивилне жртве рата, каже предсjедник Удружења Божана Живковић Раjилић. Она jе рекла Срни да су власти Републике Српске исказале пуну спремност да пруже сву помоћ женама коjе су биле жртве наjгорих звjерстава, те наjавила да ће Удружење, одмах по формирању нове владе Српске, покренути инициjативу за доношење новог закона о цивилним жртвама рата. Раjилићева каже да Српкиње коjе су силоване и мучене у бошњачким и хрватским казаматима више нису невидљиве. „Коначно имамо Удружење и власт коjа jе спремна да нас

Parastos_na_groblju_Sv.jpg

Служен парастос погинулим борцима из Борика

Код Спомен-обиљежjа на бањалучком гробљу Свети Пантелиjа служен jе парастос за 160 погинулих и несталих бораца Воjске Републике Српске из мjесне заjеднице Борик. Предсjедник Предсjедништва бањалучке Борачке организациjе Горан Рогић рекао jе Срни да jе у току заjедничка активност са градом да се панои са сликама погинулих бораца из насеља Борик jедан и два премjесте у новоизграђени обjекат мjесне заjеднице. Прислуживањем свиjећа и полагањем виjенаца представници Борачке организациjе града Бањалука, чланови породица, приjатељи, родбина и саборци одали су почаст погинулим борцима из мjесне заjеднице Борик. Извор:  Везане виjести: Бања Лука – Обиљежена годишњица НАТО … – Jadovno 1941. БАЊА ЛУКА СЛУЖЕН ПАРАСТОС СТРАДАЛИМ … – Jadovno 1941. Бања Лука: Пале се свиjеће за 12 беба –

parastos_u_vucilovcu.jpg

Годишњица злочина ХВО-а у Вучиловцу

Парастосом погинулим борцима и цивилним жртвама одбрамбено-отаџбинског рата из Вучиловца код Брчког, као и погинулим борцима из Челинца и Козарске Дубице, чиjе су бригаде браниле оваj дио сjеверне границе Републике Српске, у Крепшићу и Вучиловцу jуче jе обиљежена двадесет друга годишњица окупациjе и разарања овог српског села од стране припадника ХВО-а из Орашjа и сусjедне Хрватске. Након пробоjа линиjа одбране здружених снага ХВО из Орашjа уз подршку из Хрватске приjе тачно 22 године, убиjена су 23 мjештана Вучиловца – наjмлађа жртва био jе 10 -годишњи Боjан Лукић, наjстариjа 86-годишњи Крста Арсенић. Село с 240 домова jе прогнано, опљачкано и разорено: преживjели памте и не прихватаjу чињеницу да се о овом

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.