arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Ekshumacija_Srba_pobijenih_u_Oluji.jpg

Оптужнице

У последњих неколико дана из Тужилаштва за ратне злочине Србиjе стизале су изjаве да jе недавно подигнута оптужница против Раjка Кричковића, од стране Жупаниjског тужилаштва у Риjеци, прва, самим тим и историjска, за ратни злочин над Србима у акциjи „Олуjа”, а резултат jе сарадње тужилаштава Србиjе и Хрватске. Поновио jе то и тужилац Вукчевић на дан хапшења 15 особа осумњичених за отмицу у Штрпцима. У последњих неколико дана из Тужилаштва за ратне злочине Србиjе стизале су изjаве да jе недавно подигнута оптужница против Раjка Кричковића, од стране Жупаниjског тужилаштва у Риjеци, прва, самим тим и историjска, за ратни злочин над Србима у акциjи „Олуjа”, а резултат jе сарадње тужилаштава Србиjе

Ekshumacija_u_Zadru.jpg

У Загребу идентификовано 20 Срба убијених у „Олуји“ и „Бљеску“

У загребачком Заводу за судску медицину данас jе, у присуству чланова породица, идентификовано 20 Срба убиjених на подручjу Хрватске од 1991. до 1995. године у акциjама хрватске воjске и полициjе „Бљесак“ и „Олуjа“. Посмртни остаци српских жртава ексхумирани су у Слуњу, Задру, Шибенику, Новскоj и на другим локациjама, а њихов идентитет утврђен jе ДНК методом, саопштила jе Комисиjа за нестала лица Србиjе. Сахрана идентификованих биће обављена у складу са израженим жељама породица. Из регистрованих гробница на териториjи Хрватске, од 2001. до 2014. године ексхумирани су посмртни остаци 1.053 жртве српске националности страдале у акциjама хрватске воjске и полициjе „Бљесак“ и „Олуjа“. Посмртни остаци 655 идентификованих жртава предати су породицама ради

Spomen_ploca_rakovackim_rudarima.jpg

Освештан споменик раковачким рударима

У бањалучком насељу Раковачке Баре данас jе, на дан Свете Варваре, заштитнице рудара, служен парастос и освештан новопостављени крст и обновљени споменик рударима рудника Раковац убиjеним у усташком покољу 1942. године. Споменик jе обновило Друштво приjатеља манастира Хиландар из Бањалуке, а логистичку подршку пружио jе Републички секретариjат за вjере. Према наjновиjим истраживањима, 7. фебруара 1942. године припадници гарде усташког поглавника Анта Павелића убили су 65 рудара, а у покољу у селима Мотике, Шарговац и Дракулић убиjено jе 2.300 Срба. Предсjедник Друштва приjатеља манастира Хиландар Драгутин Вуjичић jе новинарима рекао да jе споменик обновљен и урађен достоjанствено, онако како ти људи и заслужуjу. „Сада jе већ 100 година од Првог свjетског

Злочини муџахедина

Галијашевић: Злочин под команодом СДА

Документациjа коjу jе потпредсjедник ФБиХ Мирсад Кебо поднио Тужилаштву БиХ односи се на велико построjавање свих команданата корпуса и дивизиjа jединице „Ел муџахедин“ коjу jе извршио Алиjа Изетбеговић, у септембру 1992. на Паљенику, недалеко од мjеста гдjе jе у исто вриjеме брутално убиjен српски цивил, рекао jе Срни експерт за борбу против тероризма Џевад Галиjашевић. „Према моjим сазнањима, тоj смотри присуствовао jе и Бакир, син Алиjе Изетбеговића. Потпредсjедник ФБиХ, наjвjероватниjе, мисли на његову одговорност за оваj злочин, иако jе Кебо приjаву могао подниjети и против Шефика Џаферовића, коjи jе такође био присутан, Шемсудина Мехмедовића, Сакиба Махмуљина, Сеада Делића… Укратко, Кебо jе требало да приjави циjелу злочиначку организациjу СДА и тражи

Ислам Грчки - уништена српска кућа

Хрватској критеријуми за улазак у ЕУ били ублажени

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе да Хрватска нема морално право да диjели лекциjе Србиjи и другим земљама западног Балкана како да испуне критериjуме за чланство у Европску униjу /ЕУ/, jер су Хрватскоj били ублажени критериjуми за затварање поглавља о правосуђу и о људским правима. Линта jе изjавио да би хрватски министар спољних послова Весна Пусић требало да jавно призна да jе ЕУ у случаjу Хрватске драстично смањила критериjуме за затварање поглавља 23 „Правосуђе и људска права“ 30. jуна 2011. године. „Умjесто снижавања критериjума Европска униjа jе морала да помогне Хрватскоj да испуни критериjуме и коначно постане држава у коjоj се поштуjу људска права и коjа jе изградила

Milijana.jpg

Шешељ на ломачи ЕУ-Јасеновца

Хрвати су, за око пола века, од 1939. до 1995. направили Велику Хрватску и то геноцидом на рачун српске територије, уз невиђену пропаганду и заглушујућу хајку која се огледа у борби против, к’о бајаги, стварања Велике Србије(!?) – све под геслом „дрште лопова“, у којем је – Хрватска све већа, а Србија – све мања!? Нема месеца ни недеље, некад ни дана, у којем се над Србијом не надвије само једно – бити, ил’ не бити! Протекли дани толико су задали тема – од поновног васкрсавања Јасеновца, преко скидања магле лажи о предаји и признавању Космета, до убијања својих поданика од стране ЕУ и отимања извора прихода кроз забрану изградње

Алија Изетбеговић са муџахединима

Кебо: Високи званичници прећутали одрубљивање главе Србину

Потпредсjедник Федерациjе БиХ /ФБиХ/ Мирсад Кебо доставио jе Тужилаштву БиХ дио документациjе коjа се односи на сумњу о почињеном кривичном дjелу неприjављивања ратног злочина над цивилом српске националности у Возући у општини Завидовићи, саопштено jе из кабинета потпредсjедника ФБиХ. У саопштењу се наводи да jе Кебо то учинио у складу са уставним и законским овлаштењима и одговорностима. Документациjа коjа jе прослиjеђена Тужилаштву БиХ, како се наводи, односи се на сумњу да су неки високопозиционирани званичници БиХ, иако су били присутни десет метара од мjеста злочина, прећутали бруталну ликвидациjу, односно одрубљивање главе цивилу српске националности коjу су починили припадници одреда „Ел муџахид“ у мjесту Возућа. С обрзиром да jе риjеч о

Pripadnici_policijske_stanice_Brod_pomazu_izgradnju_kuce.jpg

Полицајци у хуманој акцији градње куће

Припадници Полициjске станице Брод помажу изградњу куће Миљи Зечевић из Сиjековца, коjа jе 1992. године у jедном дану изгубила три сина и супруга, а у кући ће бити и спомен-соба сиjековачким жртвама из протеклог рата. Полициjски службеници су за изградњу куће донирали новчана средства, а ангажуjу се и на обављању грађевинских радова, наводе из Центра jавне безбjедности Добоj. Из добоjског ЦЈБ наводе да су полициjски службеници и на оваj начин показали хумани аспект полициjске професиjе коjа, осим обављања редовних послова и задатака на сузбиjању криминалитета и очувању jавног реда и мира, подразумиjева и ангажовање на побољшању услова живота наших суграђана. Инициjативу за изградњу куће подржала jе локална заjедница Сиjековац, привредници

Cedomir_Antic.jpg

Чедомир Антић: Укинимо Стаљиново наслеђе

Као и све остале жртве тоталитарног режима, и последњи jугословенски краљ и први престолонаследник наше републике ушли су у процес рехабилитациjе приватном инициjативом     Чедомир Антић КАО и све остале жртве тоталитарног режима, и последњи jугословенски краљ и први престолонаследник наше републике ушли су у процес рехабилитациjе приватном инициjативом. Република Србиjа jе знала да некако после дуготраjног jугофилног и кроатокомунодичког лутања преузме славу, традициjе, имовину, законе и надања српске монархиjе… Умела jе да затражи континуитете и субjективитете, а када jе потребно и да се позове на партизанске године – заборави стаљинизам, а подвуче антифашизам. Ипак, она никада ниjе била спремна да преузме одговорност. У име демократиjе требало jе да се

Otvaranje_izlozbe_Austrougarski_zlocini.jpg

Отворена изложба „Аустроугарски злочини уочи и после Колубарске битке 1914. године“

Дана 15. децембра 2014. године поводом 100-годишњице од завршетка Колубарске битке и победе српске воjске, на Калемегдану jе испред Павиљона „Цвиjета Зузорић“ отворена изложба Музеjа жртава геноцида „Аустроугарски злочини уочи и после Колубарске битке 1914. године“. Аутори изложбе су проф. др Вељко Ђурић Мишина и Ненад Антониjевић. Аутор ликовно-графичког решења jе Изабела Мартинов-Томовић. Изложба ће бити отворена до краjа године и може се погледати у било коjе доба дана. Изложба jе реализована у сарадњи са Јавном установом „Београдска тврђава“. Поводом изложбе обjављена jе и књига у издању Музеjа жртава геноцида „Извештаjи о Великом злочину 2, Документи о аустроугарским зверствима уочи и после Колубарске битке”, чиjи су приређивачи Слађана Боjковић, Милоjе

Premijera_filma_Srbija_u_Velikom_ratu.jpg

ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА „СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ“

БЕОГРАД/СРНА/ – Документарно-играни филм „Србиjа у Великом рату“ премиjерно jе синоћ приказан у Београду. Премиjери филма у Дому Гарде на Топчидеру присуствовао jе и министар одбране Србиjе Братислав Гашић, коjи jе нагласио да jе то остварење веома значаjано jер подсjећа на слике страдања из четири године Првог свjетског рата, а коjе су и даље веома jаке. „Подсетиће нас на велику жртву, али и подвиге српског воjника, а захваљуjући управо њима Србиjа jе изашла и тада као победник“, рекао jе Гашић. Филм „Србиjа у Великом рату“, аутора Слађане Зарић, урађен jе у копродукциjи Министарства одбране – Воjнофилмског центра „Застава филм“ и Радио телевизиjе Србиjе, подсjећаjу београдски медиjи. Геополитички односи уочи Великог

Cuvari_logora_Ausvic.jpg

Наредне године суђење бившем стражару у Аушвицу

Суђење некадашњем чувару у нацистичком логору Аушвиц, коjи сада има 93 године, почеће наредне године, саопштено jе данас из суда у њемачком граду Лунебург. У саопштењу суда не наводи се име оптуженог коме ће бити суђено за саучесништво у убиству 300.000 људи. Тужилаштво у Хановеру саопштило jе да се вjеруjе да jе оптужени радио као стражар, припадник СС-а у логору Аушвиц у окупираноj Пољскоj између септембра 1942. године и октобра 1944. године, гдjе jе био задужен за броjање и дистрибуциjу новца заплиjењеног од лица депортованих у Аушвиц. Општужница се односи на двомjесечни период – између маjа и jула 1944. године, када jе око 137 возова стигло у логор са 425.000

Spomenik_pobijenim_rudarima_rudnika_Rakovac.jpg

СУТРА ОСВЕШТАЊЕ СПОМЕНИКА РАКОВАЧКИМ РУДАРИМА

У бањалучком насељу Раковачке Баре сутра ће бити служен парастос и освештан новопостављени крст и обновљени споменик рударима рудника Раковац, убиjеним у усташком покољу 1942. године. У Друштву приjатеља манастира Хиландара из Бањалуке, коjе jе организовало обнову споменика, наводе да ће парастос бити служен поводом Свете Варваре, заштитнице рудара. Према наjновиjим истраживањима, 7. фебруара 1942. године припадници гарде усташког поглавника Анта Павелића убили су 65 рудара, а у покољу у селима Мотике, Шарговац и Дракулић убиjено jе 2.300 Срба. У усташким извjештаjима пише да jе 7. фебруара у четири часа уjутро десетак усташа запосjело рудник Раковац и одмах убило неколико Срба коjи су спавали у радничкоj бараци. Око осам часова

Natasa_Kandic.jpg

Наташа Кандић и РЕКОМ за милионске донације покушавају од Срба да начине кривце за све ратове и распад СФРЈ

Фонд за хуманитарно право (ФХП) и Наташа Кандић прикриваjу од очиjу jавности jер показуjу како jе уистину замишљен и колико jе штетан механизам РЕКОМ-а (тзв. „међународне комисиjе за истину“) где активно учествуjе и службени Београд преко судиjе Синише Важића. Проблем на коjи jе своjевремено указао и ванредни професор Правног факултета у Новом Саду, др Бранислав Ристивоjевић („РЕКОМ или да ли историjске чињенице могу постати правоснажне?“) састоjи се и у томе што „РЕКОМ хоће да буде коначни арбитар наше историjе тако што ће забранити историчарима да пишу о историjи последњих ратова вођених на простору бивше Југославиjе, а обичним људима да о томе расправљаjу, размишљаjу, говоре. РЕКОМ ће то чинити тако што

Povratnice.jpg

Од Хрвата ни писма ни разгледнице

Наследници имовине „Српске банке Д.Д. Загреб, 1895“ узалуд се обраћали председнику и премиjеру суседне земље. Ако им имовина не буде враћена, оштећени ће тражити заштиту институциjа Европске униjе Повратнице потврђуjу приjем у Министарству финанасиjа и кабинетима председника и премиjера Хрватске НИСМО очекивали баш муњевиту реакциjу, али се нисмо надали ни леденом ћутању земље коjа jе тек постала чланица ЕУ, дугом готово годину дана. Наша писма су више него уљудна, докази о власништву над имовином Српске банке неприкосновени, и заиста jе непримерен игнорантски однос државног врха Хрватске. Овако, за „Новости“, судбину писама упућених краjем jануара ове године хрватском председнику Иви Јосиповићу, премиjеру Зорану Милановићу и тадашњем министру финансиjа Славку Линићу, коментарише

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.