arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
matija_beckovic.jpg

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Жалосно је што је Србија наставак Титове владавине, а једина историја коју има је историја Комунистичке партије Југославије

Академик Матиjа Бећковић jе jош давно у интервjу за НИН обjаснио зашто jе за краља и монархиjу и зашто сматра да jе краљевина Србиjа круна демократиjе за наш народ Да ли jе монархиjа излаз за Србиjу? – Онаj ко престолонаследника Александра Карађорђевића дочека на сурчинском аеродрому, преда му кључеве његове куће на Дедињу и пред камерама света спали указ коjим га jе Тито исписао из Срба, лишио држављанства и имовине jош док jе био у колевци, ући ће на велика врата у историjу српског народа. Нема jедноставниjег геста коjим би се окончао грађански рат, ставила тачка на неславну прошлост, сишло са странпутице и окренуо нови лист светлиjе будућности Србиjе. Нико

knezevo.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 23 ГОДИНЕ ОД ФОРМИРАЊА КНЕЖЕВСКЕ БРИГАДЕ ВРС

Служењем парастоса, прислуживањем свиjећа и полагањем виjенаца данас су у Кнежеву обиљежене 23 године од формирања 22. Кнежевске пjешадиjске бригаде Воjске Републике Српске /ВРС/.  Обиљежавању jе присуствовао предсjедник Борачке организациjе Републике Српске /БОРС/ Миломир Савчић, начелник општине Кнежево Боре Шкељић, грађани, борци и ратни команданти из ове бригаде. „Прилика jе данас да се подсjетимо на то вриjеме, ратни пут 22. Кнежевске бригаде и наше погинуле саборце и да видимо коjе смо обавезе испунили према њиховим породицима“, рекао jе Савчић за Срну. Он jе рекао да jе наjвећи допринос Бригада дала у очувању Републике Српске на платоу планине Влашић, на коjем jе боравила наjвећи дио рата. Предсjедник Борачке организациjе општине Кнежево

parastos_u_ugljeviku.jpg

Уочи славе служен парастос погинулим колегама

Служењем парастоса и полагањем цвиjећа на спомен- обиљежjе радницима угљевичког Дома здравља, погинулим борцима и цивилним жртвама отаџбинског рата, здравствени радници из овог града одали су данас почаст двоjици погинулих, 14 преминулих колега и двjема цивилним жртвама рата. Парастос jе служен уочи крсне славе ове здравствене установе Светог Архангела Михаила – Аранђеловдана. Директор Дома здравља Југослав Цветковић рекао jе да се здравствени радници са поносом сjећаjу колега коjи су живот дали за Републику Српску, као и свих оних коjи су радни виjек провели лиjечећи људе, а данас више нису са њима. „Уочи крсне славе сjећамо се оних коjи су, осим хуманости у послу коjим су се бавили, уложили и наjвредниjе

Izlozba_prebilovci_22.jpg

Сећање је пут поштовања којим треба да идемо – изложба “Пребиловци” свечано отворена у Новом Саду

Изложба историјских фотографија “Пребиловци”, свечано је отворена на Трибини младих Културног центра Новог Сада. На отварању, посетиоцима су се осим аутора, обратили и заменик председника Скупштине града Новог Сада, Мирослав Илић, председник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке, др Душан Ј. Басташић и Миленко Јахура, председник српског националног друштва Пребиловци. Након више од седамдесет година први пут је организована оваква изложба, број окупљених посетилаца рекао је више од хиљаде речи. Културни центар Новог Сада још једном је показао колико је важно сећати се свих жртава и тим сећањем одати поштовање за невино и мучно страдање неколико хиљада Срба. Пребиловци су српско село у Јужној Херцеговини и налазе се на ободу реке

obiljezavanje_ulaska_srpske_vojske_u_banjaluku.jpg

Обиљежавање дана уласка Српске војске у Бањалуку 1918. године

Дан уласка Српске воjске у Бањалуку 1918. године биће обиљежен сутра у организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Републике Српске Велимир Дуњић рекао jе на конференциjи за новинаре да програм обиљежавања почиње у 10.30 часова служењем парастоса несталим и погинулим српским борцима Првог свjетског рата у храму Христа Спаситеља у Бањалуци. Дуњић jе навео да jе за 11.00 часова предвиђен пригодан умjетнички програм испред храма Христа Спаситеља, док ће у 17.00 часова у Културном центру Бански двор бити одржан округли сто о теми „Пуцањ у ропство“.  Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао jе да

seselj_miting.jpg

СВЕДОЧЕЊЕ СА ТРГА: Мој Народ, полиција, медији и оних којих није било

Кренула сам 15. новембра 2014. године на Трг да поздравим Сужња. На почетку Кнез Михаjлове неки репортер jе у гомили пролазника искусним оком непогрешиво увребао неуку крезубу старицу и потурио jоj микрофон да каже шта мисли о предстоjећем скупу. Вероватно ће се у вечерњим вестима на „jавном сервису“ и осталим „слободним и независним медиjима“ поjавити слични кадрови, из присутних ће неизоставно извући сваког крезавка, мусавка, чупавка или маторка коjи се уклапа у унапред задату представу. Чуди ме да се после толиких „едукациjа“ у организациjи свакоjаких иностраних фондова и непрестаних „реформи“ jош увек упорно користе већ одавно проваљени jефтини трикови. Иста ствар jе и са проценом броjа присутних: веле да их

Рушење срамотног „Вуковарског мита”

Увод: Сваки народ има jедан или више националних митова. Митови су кохезивна сила народа и мотивациjа. Поготово у тешким временима, митови помажу да сваки припадник одређеног народа постане свjестан своjе припадности и свог мjеста у том народу, свог диоништва у jедноj великоj породици чиjа jе прошлост често била мукотрпна, али и славна, а очували су jе храброст, част и спремност поjединца на жртву за заjедницу. Тако Французи имаjу „Ивану Ореланску”, Срби „Косовски мит”, итд. Мит ниjе лаж ни измишљотина него стварни догађаj коjи jе кроз стољећа попримио митске димензиjе у свиjести народа и постао централна точка у обликовању националног идентитета. Хрвати као и многе друге умjетно створене нациjе све до 1991.

Tuca_skola_deca01_hrvatska_policija.jpg

ДОБИЛИ БАТИНЕ ЈЕР СУ СРБИ: Брат бранио сестру, па завршио на хирургији у Пули!

Девоjчица jе бацила дечака на под и псовала му српску маjку, удараjући га ципелом по глави, док jе он само покушавао да одбрани своjу млађу сестру од њеног напада Дечак Радован Дучић (8) коjи jе српске националности, добио jе батине од вршњакиње у петак 14. новембра у Пули, после чега jе завршио на хирургиjи са тешким повредама главе, како тврде незванични извори. Насилна девоjчица jе после школске наставе напала млађу Радованову сестру и уз разне увреде на националноj основи почела jе да jе туче, а дечак се испречио између њих како би jе заштитио. Девоjчица га jе бацила на под и псовала му српску маjку, удараjући га ципелом у главу.

diana_budisavljevic_i_spasena-deca.jpg

Сутра промоција књиге о Диани Будисављевић

У Спомен-подручjу Доња Градина сутра ће бити одржана промоциjа Књиге о Диани Будисављевић, аутора Бошка Ломовића. На промоциjи ће, осим аутора дjела, говорити издавач Стево Ћосовић и Његово преосвештенство епископ славонски Јован /Ћулибрк/. Организатори промоциjе су Одбор за Јасеновац Светог архиjереjског сабора Српске православне цркве и Јавна установа „Спомен-подручjе Доња Градина“. У Спомен-подручjу Доња Градина, општина Козарска Дубица, промоциjа књиге о Диани Будисављевић биће одржана сутра са почетком у 18.00 часова. Дjело Диане Будисављевић представља jедан од наjвећих хуманитарних подвига у Другом свjетском рату. По рођењу Аустриjанка, Диана /Обеxер/ Будисављевић избавила jе из усташких логора у Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/ 15.536 српске дjеце. Умрло jе 3.254 дjеце током спашавања или

otvaranje_izlozbe_prebilovc_u_novom_sadu.jpg

ДОКУМЕНТИ О ГЕНОЦИДУ НДХ-а НАД СРБИМА У ПРЕБИЛОВЦИМА

У Новом Саду jе отворена изложба „Пребиловци“, фактографско свjедочење о стравичном геноциду над Србима коjи jе у Другом свjетском рату починила Независна Држава Хрватска /НДХ/ над житељима малог доњехерцеговачког села Пребиловци у љето 1941. године. Изложба, отоврена синоћ у Културном центру, прва jе такве врсте коjа се организуjе 73 године послиjе незапамћеног геноцида усташа НДХ над недужним српским народом у Пребиловцима. Изложбу jе отворио Миленко Јахура, предсjедник Управног одбора /УО/ Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“, чиjе jе сjедиште у Београду. „Пребиловци су по размерама геноцида коjе су починиле усташе наjстрадалниjе село у Европи у Другом светском рату, а истовремено и jедно од четири наjстрадалниjа села у свету кад jе реч

zastava_eu_hrvatska.jpg

Спасиће Србију: Хрвати су наша последња шанса

Док сам био млад нисам разумео православне мислиоце коjи су тврдили да су наши неприjатељи у ствари само строги приjатељи и да нам у ствари помажу. Данас, када сам макар у назнакама упознао свет и правила по коjим се „креће“ ова мисао ми jе потпуно разумљива. Док нас „такозвани“ приjатељи штеде, завараваjу и притискаjу на одложено, избегаваjући да одмах примене наjболниjа и наjсуровиjа средства стари, добри, неприjатељи нам одмах све баце у лице. Зато волим Балкан и балканске народе. Овде нема претераног увиjања, сви ти у лице кажу шта мисле и шта ће урадити па макар то било и на властиту штету. У „Европи“ jе већ нешто другачиjе. Пред jавношћу

spomenik_caru_nikolaju_beograd.jpg

Откривен споменик цару Николају

Предсjедник Србиjе Томислав Николић данас jе у Београду свечано открио споменик цару Николаjу Другом Романову, коjи jе био спреман да жртвуjе круну и живот за спас српског народа у Првом свjетском рату, а чиjу jе породицу, због мученичке смрти од бољшевика, Руска православна црква прогласила светом. Николић jе поручио да за Србе светачки сjаj има споменик на коме су уклесане риjечи коjе jе Цар Николаj упутио српском краљу Александру Карађорђевићу у праскозорjе Првог свjетског рата: „Сви моjи напори биће усмjерени за очување Србиjе. Ни у ком случаjу Русиjа неће бити равнодушна према судбини Србиjе“. „Београд данас међу своjе наjлепше историjске приче уписуjе оваj споменик. Споменик подигнут цару коjи jе дигао

spomen_cesma_pelagicevo.jpg

Откривена спомен-чесма посвећена палим борцима

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић данас jе свечано открио спомен-чесму у засеоку Кладуша код Пелагићева, коjа jе посвећена седамнаесторици палих бораца Воjске Републике Српске са овог подручjа. Он jе нагласио да погинули борци из овог мjеста завређуjу поштовање и да буде подигнуто спомен обиљежjе у њихову част. „Успjели смо подићи ову спомен-чесму уз помоћ Мjесне заjеднице и општине Пелагићево, и уз значаjну подршку Владе Републике Српске, односно Министарства рада и борачко-инвалидске заштите“, рекао jе Ђокић. Укупна инвестициjа износила jе 18.000 КМ, а средства су обезбиjедили Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, општина Пелагићево и грађани. „Из наше мjесне заjеднице у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату погинуло jе

Dragutin_Matic.jpg

Гаџин Хан: Музеј у част оку соколовом

Кућа Драгутина Матића у Калетинцу, извиђача у првом светском рату, могла би ускоро да постане спомен-соба. Драгутинова ратна фотографиjа постала jе симбол хероjства Слика Драгутина Матића обишла цео свет ИДЕЈА Удружења потомака ратника Србиjе 1912-1920. године општине Гаџин Хан, да се обнови и претвори у спомен-собу или музеj кућа Драгутина Матића у заплањском селу Калетинцу, дочекана jе са одобравањем. Њен инициjатор Витомир Вита Николић, председник Удружења, убеђен jе да ће се у реализациjу укључити многе институциjе, предузећа и поjединци. – Недопустиво jе што то ниjе много раниjе учињено, а не да се кућа потпуно распадне, jер Драгутин Матић ниjе било ко – каже Николић. – Он jе много више од

miladin_subotic.jpg

Миладин Суботић: Патријарх Павле – Његово дело и ми

Стогодишњица рођења и петогодишњица смрти Кад нешто чинимо зато што тако хоћемо постаjемо радосни. Ако jе то по нашоj искреноj вољи коjу из срца произносимо и ако jе праћено сталним чињењем сваковрсног добра онда jе то акт узвишене лепоте (личне) слободе.То jе онда хтење коjе прераста у подвиг. Кад све то постоjи као смисао живота у питању jе посебна животна испуњеност и потпуно и траjно стање истинског задовољства. Бог нам jе, као своj велики залог, послао Патриjарха Павла (Гоjка Стоjчевића) да служи као пример хришћанског живота и љубави, мудрости, доброте, умерености, разумевања и солидарности. Да буде симбол прекомерне оданости народу из ког jе потекао. Репрезентативни узорак Божиjег дела. Следбеник наjузвишениjег

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.