arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
tekeris1.jpg

На Текеришу, 100 година касније

18. август 2014.

„„Морамо прво бити потомци, да би били преци.“ Долазили су странци, Немци, Французи, Аустриjанци, долазили су час и Хрвати да сниме прилог. Наши ретко сврате. Ове речи jе, онако узгред, без имало опорости jер jе то ваљда већ одавно постало сасвим уобичаjено, изговорио прота Мирослав Јаковљевић. Разговарао jе са нама у прелепоj, савршеноj сређеноj порти храва Св. Илиjе у Мачванском Прњавору. На само неколико метара од дугачког стола испод разгранате липе стаjале су бисте др Арчибалда Раjса и краља Александра Карађорђевића. Испод jедне од њих видео се осушен венац на чиjоj jе ленти, избледелоj од кише, писало да га jе ту положио начелник Генералштаба генерал Диковић. Добро jе, бар се

savo-strbac.jpg

КО НЕМА ГРОБА – НИЈЕ УМРО … КО НИЈЕ УМРО – НИЈЕ НИ ЖИВИО

18. август 2014.

ППрипремаjући обиљежавање деветнаесте годишњице Великог краjишког егзодуса, познатог под кодним називом “Олуjа”, поново отворих роман “Јадовничка жмижда”, аутора Душана Ђаковића, избjеглице из ике, задржаваjући се на одломку у коjем главни ликови, госпићки прота и дjечак, коjи су живи бачени у jаму, док око њих стотине недокланих жртава– дjеце, жена и стараца – jече и запомажу данима, мада и сами чекаjу час у коме ће их стићи смрт, не одустаjу од Бога, молећи се за опроштаj грехова жртава, али и крвника, коjи изнад jаме изговараjу реченицу: „Ко нема гроба – ниjе умро… ко ниjе умро – ниjе ни живио!“ Читаjући ову посљедњу реченицу кроз главу су ми пролазиле броjке и имена страдалих сународника у “бљесковима и олуjама” деведесетих али

РТРС – док.филм Ходочашће Јадовинско, Мира Лолић-Мочевић, 20.08.2014.

18. август 2014.

За 132 дана постоjања првооснованог система логора у Независноj држави Хрватскоj 1941 године “ Госпић-Јадовно-Паг“ на монструозне начине убиjена су 40132 човjека. О њиховом страдању мало се говорило, а породице жртава са циjелог простора тадашње НДХ покушавали су сазнати гдjе су им одведени наjближи чланови породица. Након година ћутања удружење Јадовно 1941 кренуло jе у интензивну акциjу на освjетљавању дешавања о страдању Срба у овом систему логора. У посљедњих пет година организуjу се и ходочаснички обиласци потомака и поштовалаца жртава овог страдања.Ове 2014. године ходочаснички пут прошла jе и екипа РТРС, Плашки, Смиљан, Шаранова jама, Јадовно и Паг…На програму РТРС у сриjеду,20.8.о.г. у 20,50 можете погледати документарни запис Мире Лолић

kapija.jpg

ОСВЕШТАНА СПОМЕН-КАПИЈА НА ГРОБЉУ У БУНОВИМА

18. август 2014.

ФОЧА, /СРНА/ – У Буновима код Фоче jуче jе освештана спомен-капиjа на улазу у мjесно гробљу у засеоку Осиjек и служен jе парастос жртвама овог краjа коjе су страдале у Другом свjетском рату. На капиjи са три бетонска лука, коjи симболизуjу Свето троjство, уграђене су двиjе мермерне плоче са именима 56 мjештана страдалих у рату од 1941. до 1945. године. На jедноj плочи су имена 29 српских младића, коjе су усташе у маjу 1942. године одвеле у логор „Старо саjмиште“ у Земуну, одакле се никада нису вратили. На другоj плочи су имена погинулих припадника четничког и партизанског покрета, као и цивилних жртава Другог свjетског рата. У злогласном логору у Земуну

terazije.jpg

ОСНОВАТИ ЈЕДИНСТВЕНИ МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР ЗА СТРАДАЛЕ СРБЕ

18. август 2014.

БЕОГРАД, /СРНА/ – Замjеник градоначелника Београда Андреjа Младеновић предложио jе jуче оснивање jединственог мемориjалног центра за Србе страдале кроз историjу. „Данас jе тренутак да кажемо да нам jе потребан jедан српски мемориjал, музеj геноцида у коме бисмо поменули и обележили све наше жртве коjе смо имали протеклих векова“, рекао jе Младеновић на обиљежавању 73 године од убиства петорице патриота на београдском Тргу Теразиjе коjе су починиле окупационе снаге 1941. године. Нацистичке њемачке власти тада су на Теразиjама, као примjер другима, обjесиле тиjела петорице грађана стриjељаних због пружања отпора окупациjи Југославиjе, прениjели су београдски медиjи. „Мислим да обележавање разних годишњица наших жртава морамо ставити на jедно место и на таj начин њима одати почаст, као што

Обиљежавање страдања Срба на Црном врху

Оскрнављена спомен-плоча погинулим борцима ВРС

17. август 2014.

У мjесту Црни врх, поред магистралног пута Зворник – Тузла, за сада непознати починиоци оштетили су спомен-плочу погинулим борцима Воjске Републике Српске /ВРС/, потврђено jе Срни у Центру jавне безбjедности Биjељина. Случаj jе полициjи у Зворнику приjављен jуче око 17.00 часова. Дежурни оперативни полицаjац рекао jе да ниjе познато када jе спомен-плоча оскрнављена, те да jе криминалистичка полициjа поступила одмах по приjави и извршила увиђаj. Обавиjештен jе и дежурни тужилац. Наставља се рад на откривању извршиоца. Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао jе Срни да оштећење спомен-плоче погинулим борцима Воjске Републике Српске на Црном врху код Зворника представља нецивилизациjски чин коjи би

nagrade-za-pobednike-festivala.jpg

ПОЧЕЛА ПРИЈАВА ГРУПА ЗА XII ФЕСТИВАЛ „КРАЈИШКИ БИСЕРИ“

17. август 2014.

Почела jе приjава певачких група за такмичење на XII фестивалу „Краjишки бисери“ коjи ће бити одржан у недељу, 05. октобра 2014. год., у Пландишту. Организатор фестивала jе Завичаjно удружење Краjишника „Никола Тесла“, а покровитељи овогодишњих „Краjишких бисера“ су: Општина Пландиште, Министарство културе и информисања Републике Србиjе и Покраjински секретариjат за културу и jавно информисање АП Воjводине. Фестивал „Краjишки бисери“ негуjе изворне песме и традиционални начин певања Срба Краjишника, у циљу очувања, неговања и презентациjе краjишког изворног певања и преношења ових jединствених вокалних и вокално-инструменталних облика на млађе генерациjе. Краjишко изворно певање „оjкање“ се од 2010. године налази на UNESCO-воj листи светске културне баштине од изузетног значаjа, а 2012. године „оjкача“

Српска црква греши што се фокусира на Степинца, уместо на 1400 свештеника католичке цркве, који су убијали Србе у НДХ

17. август 2014.

Свакако jе интересантно али ниjе од пресудне важности да се утврди да ли jе зрењанински бискуп, Ладислав Немет, измислио причу о постигнутом договору између врха Српске православне цркве (СПЦ) и Ватикана, да патриjарх српски Иринеj оде у посету папи. У Ватикан. Што, иначе, никада до сада било ниjе. Услове за таj сусрет, ако jе уопште могућ без сагласности Руске православне цркве, износили су више пута до сада људи из самог врха СПЦ. Хисториjа jе у питању; мисионарска подручjа, Униjа, превођење православаца у католичанство, Други светски рат, Степинац… У последње време Степинац jе централна тема пошто Ватикан намерава да надбискупа загребачког „цркве у Хрвата“ за време постоjања Независне Државе Хрватске, прогласи светим. Српска црква се оштро противи овоj

trebevic_planina_krst.jpg

КРСТ НА ЗЛАТИШТУ БИЋЕ ПОДИГНУТ

16. август 2014.

ТРЕБИЊЕ, 16. АВГУСТА /СРНА/ – На Златишту изнад Сараjева биће подигнут спомен-крст као знак сjећања на више од 6.500 убиjених сараjевских Срба, одлучено jе данас у Требињу на сjедници Предсjедништва Савеза логораша Републике Српске. Предсjедник Савеза Бранислав Дукић рекао jе да нико нема право да забрани да 6.600 имена буде уписано да су ти људи страдали у Сараjеву, као што нико нема право да пориче да jе у том граду било 126 логора, гдjе 5.000 страдалника никада ниjе дочекало слободу. „Крст ће бити подигнут“, поручио jе Дукић са сjеднице Предсjедништва у Требињу. Према његовим риjечима, инициjативу српских логораша подржао jе замjеник предсjедаваjућег у Дому народа парламента БиХ Сташа Кошарац и

cer-bitka.jpg

СТОГОДИШЊИЦА ЦЕРСКЕ БИТКЕ

16. август 2014.

Данас се обиљежава 100 година од Церске битке, прве велике савезничке побjеде у Првом свjетском рату. Ударни дио Церске битке, коjу jе извоjевала српска воjска, одиграо се у ноћи 15. на 16. август 1914. године. Чињеница да jе малена Србиjа успjела да на Церу порази аустроугарске трупе изазвала jе тада невjерицу у Бечу и Берлину, али и одушевљење међу савезницима, а углед Србиjе неочекивано jе порастао. Генерал Степа Степановић добио jе чин воjводе као награду за командовање коjе jе довело до одлучне побjеде на Церу. Код Текериша, на jугозападним обронцима планине Цер, у ноћи 15. на 16. август, догодио се жесток судар двиjе воjске, коjи ће се послиjе огорчених борби, завршио одлучном српском побjедом. Пошто су 12. августа

Паг

ANNIVERSARY OF BLOODY USTASHA FEAST AT VELEBIT AND PAG

15. август 2014.

Ћирилица  Seventy-seven years ago today, Ustashas committed mass executions of the remaining inmates in the camps Slana on the island of Pag and Jadovno on Mt Velebit.Head of the Association Jadovno 1941 Dusan Bastasic recalls that the at least 791 people were killed in Pag and 1,500 in Velebit. “Appalled by the monstrosity of the crimes and the number of killed inmates, Italian occupation forces took over from the NDH (Independent State of Croatia) the civil and military power and ordered the closing of death camps,” Bastasic recounts for Srna. Another reason for Italians’ concern was the massive uprising of Serbs in Lika against the Ustasha tyranny. “In an effort

lora.jpg

INAPPROPRIATE FOR SERBIAN CHILDREN TO HOLIDAY IN SERBIAN KILLING GROUNDS

15. август 2014.

Ћирилица BELGRADE, August 14 /SRNA/ – The director of the Veritas Documentation Centre, Savo Strbac, told SRNA that it is inappropriate for children – athletes from Serbia – to holiday in the former Lora death camp in Split, where 1008 Serbs were tortured and 70 were killed in the most heinous ways from 1992 to 1998. Strbac called hypocritical the explanation of the organiser of the Youth Sports Games in Split, Zdravko Maric, that “the past belongs to the past,” that “one should turn to the future” and that it is bad that children will now, because of their parents’ “pointless” sensibilities, be transferred to the hotel in Zagreb. He

kapija.jpg

У НЕДЈЕЉУ ОСВЕШТАЊЕ СПОМЕН-КАПИЈЕ У БУНОВИМА

14. август 2014.

ФОЧА, 14. АВГУСТА /СРНА/ – У Буновима код Фоче, у засеоку Осиjек, у недjељу, 17. августа, биће освештана спомен-капиjа на улазу у мjесно гробље, те служено опиjело жртвама Другог свjетског рата са овог подручjа. На спомен-капиjи исписана су имена 29 српских младића коjе су усташе одвеле у логор, одакле се никада нису вратили, те имена четника и партизана из тог села коjи су погинули у Другом свjетском рату. Аутор идеjног рjешења jе академски сликар Данило Ивановић, коjи од 1991. године живи у Норвешкоj, а коjи jе изградњу спомен-капиjе финансирао заjедно са рођацима Радмилом и Драганом Ивановићем. Освештање капиjе и опиjело жртвама на осиjечком гробљу у Буновима биће одржано у недjељу,

lora.jpg

НЕПРИМЈЕРНО ДА СРПСКА ДЈЕЦА ЉЕТУЈУ НА МЈЕСТУ СРПСКОГ МУЧИЛИШТА

14. август 2014.

English Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе Срни да jе непримjерно да дjеца – спортисти из Србиjе љетуjу у некадашњем логору смрти „Лора“ у Сплиту гдjе jе од 1992. до 1998. године мучено 1008, а у наjгорим мукама умрло 70 Срба. Штрбац jе назвао лицемjерним образложење организатора Спортских игара младих у Сплиту Здравка Марића да прошлост припада прошлости и да се треба окренути будућности и да jе лоше што ће српска дjеца због „бесмислене“ побуне њихових родитеља сада бити премjештена у хотел „Загреб“. Он jе истакао да су ране од протеклог рата jош исувише свjеже и указао да би Министарство за омладину и спорт Србиjе требало да обjасни

kusonje9.jpg

СТРАШНИ ПОКОЉ У КУСОЊАМА

13. август 2014.

БАЊАЛУКА, 13. АВГУСТА /СРНА/ – На данашњи дан 1942. године усташе су у селу Кусоње, у близини Пакраца, убиле 473 Срба, подсjећаjу из Удружења „Јадовно 1941“. Били су то углавном становници села Кусоња, те околних села Драговић и Чакловац, те дио српских избjеглица испод Козаре коjе су тражиле спас бjежећи од усташа. Наjвећи дио Срба убиjен jе тако што су натjерани у православну цркву Светог Георгиjа, коjа jе потом затворена, поливена бензином, затрпана сламом и спаљена. Они коjи нису стали у цркву, поклани су и побацани у оближње бунаре. Игром случаjа, jедна жена успjела jе да се извуче испод гомиле лешева и да се спаси. Међу страдалима било jе много

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА