март 2014 - Страница 4 од 4 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за март 2014 » Страна 4

26. април 2014. - промоција петог издања књиге Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска | 26. april 2014. - promocija petog izdanja knjige Buda Simonovića, Ognjena Marija livanjska

Промоција 5. ћириличног издања књиге Огњена Марија Ливањска Буде Симоновића

7. март 2014.

Промоциjа књиге одржаће се у сали Културног центра Чукарица, Тургењева 5 (Баново брдо), 15. марта 2014. године, са почетком у 18.00 часова. Промоциjи ће присуствовати: – Будо Симоновић, аутор књиге, – Милица Маљковић, jедна од четрнаесторо коjи су изласком из jаме, у коjоj су провели скоро четрдесет дана, преживели усташки покољ у Ливањском пољу 1941. године; – Владика Јован Ћулибрк, Одбор СПЦ за Јасеновац – очекуjе се потврда, – Мићо Радета – прикупио и систематизовао спискове ливањских Срба страдалих краjем jула 1941. године; – отац Мирко Јамеџиjа, парох лиjевањски до 1992. године. У очекивању вашег доласка С поштовањем, Никола Петровић, Председник Везане виjести: Будо Симоновић: „Огњена Мариjа Ливањска“

Српско национално друштов Пребиловци Београд

УВРЕДА И ПРИЈЕТЊА СРБИМА

6. март 2014.

БЕОГРАД, 13. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Намjера Ватикана да кардинала Алоjзиjа Степинца прогласи за свеца представља озбиљан покушаj компромитациjе хришћанске вjере, увреду српских жртава, агресивну приjетњу српском народу и велико искушење за Српску православну цркву, сматра предсjедник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ Миленко Јахура. За мене лично нема дилеме да ли се вjерска организациjа коjа `посвећуjе` и ставља у календар доказане злочинце може сматрати `хришћанском црквом`“, рекао jе Јахура за Срну. Он истиче да Срби не би требало да буду изненађени наjавом да ће папа Фрањо канонизовати Алоjзиjа Степинца за свеца. „Срби, наравно, нису припремљени на суштинско значење и реперкусиjе таквог догађаjа“, каже Јахура. Римокатоличка црква и Ватикан, према

Херцеговци једногласни: Акција “Подигнимо Пребиловце” приоритет свих нас!

6. март 2014.

У парохиjском дому храма Светог Саве на Врачару одржан jе радни састанак коjи jе иницирао Миленко Јахура, председник СНД “Пребиловци”. Поред њега домаћине овог скупа су представљали Воjо Бабић и Слободан Аћимовић, а скупу су присуствовали представници: Клуба Гачана (Светозар Црногорац, Милош Марковић), Удружења Билећана (Мишо Албиjанић. Маjа Кокољ и Јелица Вуковић), Удружења “Херцеговац” из Панчева (Миленко Чабрило) и Удруженаjаj Требињаца (Жарко Ратковић и Божидар Глоговац). Ученисницима скупа пуну подршку jе пружило и Удружење Херцеговаца из Шведске, писмом коjе jе потписала Каролина Вучковић- Столица, председница тог удружења. Присутни су jедногласно пружили пуну подршку обнови и очувању Пребиловаца као живог села, али и као места коjе мора да има посебно место

Шуцкори

5. март 2014.

О шуцкорима и њиховим злочинима писао jе Иво Андрић: Власт jе образовала Шуцкор од неваљалих људи. Аустро-Угарска окупациона управа у Босни и Херцеговини jе као наjвеће неприjатеље поретка сматрала Србе из Босне и Херцеговине. Ћесарска власт их jе видела као нож у леђима инвазионих трупа окренутих ка Србиjи. Да би инвазиjа успjела, требало jе зауздати Србе с лиjеве стране Дрине. Рачунаjући да може доћи до српске народне револуциjе у БиХ, Аустро-Угарски стратези су од 1906. изабрали да се напад на Србиjу изведе неповољним путем, преко Дрине. Након анексионе кризе, 1908. године, почео jе рад на стварању шуцкора (šuckorps). То су биле специjалне воjне jединице, одређене за одржавање реда

ХРВАТСКА НА ТЕКОВИНАМА НДХ (1)

5. март 2014.

Да ли су тековине НДХ конститутивни део данашње хрватске националне свести ? УВОД Последњих месеци су у Републици Хрватскоj ескалирали инциденти у коjима су на мети насилника били мањински народи и њихова права, а пре свега припадници српске мањине. Заjеднички именитељ тих инцидената jе jавна и масовна демонстрациjа усташких поздрава и, уопште, симбола режима Независне државе Хрватске (НДХ). Неки од тих догађаjа су у међународноj jавности али и у Хрватскоj подстакли расправе о њиховим узроцима и последицама. Индикативно jе да jе при том велики броj грађана али и истакнутих личности у Хрватскоj бранио усташку иконографиjу служећи се наjразличитиjим аргументима, од позивања на право “већине” (у случаjу сакаћења употребе jезика народних

ФОРМИРАЊЕ БАЗЕ ПОДАТАКА О ЖРТВАМА У 20. ВИЈЕКУ

4. март 2014.

БЕОГРАД, 4. МАРТА /СРНА/ – Српски историчар Вељко Ђурић Мишина изjавио jе да се величина jедног народа огледа у односу према мртвим прецима, те оциjенио да су Срби у том погледу подбацили, jер не само да не знаjу тачан броj страдалих у Балканским и Првом свjетском рату, него ни колико их jе мање након НАТО агресиjе над Србиjом 1999. године. Ђурић, коjи jе директор Музеjа жртава геноцида, рекао jе Срни да, ипак, очекуjе да ће комплетирање jединствене базе података о жртвама коjе jе поднио српски народ у 20. виjеку „донекле поправити ствари“. Он jе подсjетио да jе инициjативу за формирање jединствене базе података Музеj жртава геноцида покренуо у децембру, да су га прихватиле

THE CROATIAN RECIPE FOR DISCRIMINATION

4. март 2014.

Српски Croatia’s institutional and societal discrimination against Serbian victims and deceased members of our families is even worse than its discriminationagainst us, their earthly descendants The annual State Department Human Rights report conclusions on the existence and continuity of the process of discrimination and violence against Serbs in Croatia, is encouraging to hear from the world’s biggest power. At the same time, the conclusion of the U.S. https://jadovno.com/wp-content/uploads/2010/02/13-1.jpgistration that was the main sponsor of Tudjman in the 1990s and is the ultimate authority fortoday’s Croatia, without any specific directives and proposed activities to improve the condition of damaged human rights, is nothing more than a hypocritical attitude towards the victims.

„Свети Алојзије” и Срби

4. март 2014.

Наjављену беатификациjу Алоjзиjа Степинца можемо посматрати као симболичку потврду повратка римокатоличке акциjе на Балкан. Недавно наjављена беатификациjа Алоjзиjа Степинца изнова jе показала неке од системских слабости и запуштености српске државе и друштва. У реакциjама неколицине поjединаца и организациjа захтjеван jе протест српске државе и цркве. Стиче се утисак да су Степинчева дjелатност у НДХ, његова мржња према „иновjернима”, али и систем коjи jе извршио холокауст и геноциде над Србима и Ромима, у нашим медиjима посматрани као историjски инцидент. Међутим, уколико тек овлаш бацимо поглед на обjављене фрагменте Степинчевих дневника видjећемо да ниjе тако. У jануару 1940, поводом посjете кнеза Павла Загребу, Степинац jе у дневник записао: „Наjидеалниjе би било да

„СНИСХОДЉИВ“ ОДНОС БЕОГРАДА ПРЕМА ЗАГРЕБУ

3. март 2014.

БАЊАЛУКА, 3. МАРТА /СРНА/ – Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић указао је на „снисходљив“ однос Србије према Хрватској, новој ЕУ чланици, у коме се зарад очекиване „помоћи“ у процесу евроинтеграција јавно прижељкује неријешен резултат судског спора пред Међународним судом правде у Хагу по тужби за геноцид, коју је поднио Загреб против Београда. „Дакле, унапријед се признаје непостојање почињеног геноцида над Србима у Хрватској током реализације хрватског државног пројекта кроз акције Туђманових, Шушкових и Бобеткових ескадрона, по систему `спржене земље`“, рекао је Басташић за Срну. У судском процесу, каже Басташић, отварање питања геноцида почињеног над српским народом у вријеме постојања Независне Државе Хрватске више се не помиње, чак

ВИДЕО: ЈАДОВНО 1941. из Београда – представљање

3. март 2014.

У Београду jе 19. фебруара 2014. у парохиjском дому Храма Светог Саве на Врачару, представљено Удружење грађана „Јадовно 1941.“ из Београда, основано на инициjативу истоименог удружења из Бањалуке, коjе окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг из 1941. Ново удружење покренуло jе седам оснивача са циjелог страдалничког подручjа – Лике, Славониjе, Херцеговине, Далмациjе, Републике Српске и Србиjе, имаjући у виду чињеницу да наjвећи броj поштовалаца jадовничких жртава долази управо из Србиjе, гдjе живи и знатан броj потомака жртава геноцида. Оснивањем удружења као правног лица на териториjи Републике Србиjе, отвара се могућност да се досадашња, пресудна сарадња и подршка Канцелариjе за сарадњу са Диjаспором и Србима у

Дискриминација по хрватском рецепту

3. март 2014.

English Хрватска државна и друштвена дискриминациjа српских страдалника и упокоjених чланова наших породица, много jе већа од дискриминациjе нас, њихових овоземаљских потомака Закључци о постоjању и континуитету процеса дискриминациjе и насиља према Србима у Хрватскоj, садржани у наjновиjем извjештаjу Стеjт департмента о стању људских права, годе ушима jер долазе од стране наjвеће свjетске силе. У исто вриjеме, сами закључци америчке администрациjе, главног Туђмановог Патрона деведесетих година и неприкосновеног ауторитета данашње Хрватске, без конкретних директива и активности у циљу побољшања стања нарушених људских права, представља ништа друго но лицемjеран однос према жртви. Годинама послиjе рата, свjедоци смо односа хрватског друштва према преосталим Србима у Хрватскоj, као побjедника према пораженом, моћног према

Украјинска криза и Интермариум план

2. март 2014.

Изопачени слогани и трабуњање украjинских националиста стижу право из збирке сценариjа плана Интермариум или Међуморjе Политиколози приписуjу украjинску кризу надметању између Русиjе и Запада или Источне Украjине и Западне Украjине. Иако ова jедноставна обjашњења имаjу своjе вредности, у питању jе нешто знатно крупниjе; ништа мање од дуго планираног усисавања Украjине у Интермариум (Међуморjе)и разбиjању Русиjе на безубе мале државице. Ретки су у медиjима и академским круговима они коjи знаjу да jе опортунистичка Пољска 1920.године хтела да од Украjине, Литваниjе и Белорусиjе направи сопствене сателите и да jе водила кратак али крвави рат против Совjетског савеза коjи се рађао. Али, кад jе поразила “беле”, Црвена Армиjа jе поклонила своjу пуну пажњу Пољацима и преокренула њихово напредовање у сопствену супротност,

Исходиште геноцида: 1. март

1. март 2014.

У питању jе црни дан у (х)историjи. Тачка без повратка, у проjекту наставка вишевиjековног злочина геноцида над српским народом западно од Дрине. (Прва обjава овог текста са фотографиjом нацистичких воjника СС Ханџар дивизиjе под Стаљинградом, коjи су са своjим црвеним фесовима добровољно потегнули из тадашње НДХ, преко Украjине, да заjедно са Хитлером покоре Совjетски савез; десила се 02.03.2010. Како се од тада ништа озбиљниjе ниjе промиjенило, осим овогодишњег потпуног краха Ефбиха у четири кантона са муслиманском већином, наjлогичниjе jе обавити пригодну репризу четири године касниjе. Након неуспjешног напада на Фронтал у jануару 2011. године, нападачи су ипак успjели да из наше базе избришу тадашње коментаре посjетилаца. Можда jе тако и