arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
subotic-lid.jpg

Миладин Суботић: Неговање сећања на Први светски рат

  Посвећеност jе основ напретка коjа наше идеjе и жеље доводи на праг остваривог и могућег. Ниjедан циљ ниjе могуће постићи без истинског и дубоког урањања у посао односно проблем. То jе одлика успешних људи коjа доноси осећаj испуњења, задовољства и самореализациjе. Мера и награда за спремност да уложимо себе. Посвећеност jе одлика коjа исцртава границе између просечних и оних изванредних коjи су заложили себе за опште добро.. Већ осам година узастопно, на нашем светогорском ходочашћу незаобилазна jе и посета Српском воjничком гробљу у Солуну. Исти домаћин. Увек љубазан и предусретљив. Гостољубив и разговоран. Топао, отворен, истински заинтересован за друге, за посетиоце. Са истом вољом и стрпљењем, сваком посетиоцу и поклонику, jедном човеку или

andjelka-marija.jpg

Бол за Бојаном и Божином све снажнији

Судбина Мариjе Тошовић (36), из Мердара, коjа jе у бомбардовању остала без супруга и 11-месечне кћеркице, а она у седмом месецу трудноће рањена: Бомбе су пале у ноћи уочи крвавог Ускрса коjи ћемо у Мердару сви памтити, прича Мариjа     НЕМА дана да се не сетим моjе мале Боjане, коjа jе имала само jеданаест месеци, и супруга Божине (29), као ни ноћи да заспим а да се не присетим оног злокобног Ускрса у коjем су ми погинули – овим речима дочекуjе нас Мариjа Тошовић (36), из Мердара, коjа jе у бомбардовању 1999. године остала без супруга и кћерке, а она сама у седмом месецу трудноће била тешко повређена. Каже

svijece.jpg

Вишеград: Сјећање на Србе страдале у усташком покољу

У спомен-капели на Старом Броду, код Вишеграда, свештеници вишеградске и рогатичке парохиjе служили су парастос за 6.000 Срба коjе су усташе Јуре Францетића у марту и априлу 1942. године сустигле у збиjегу и убиле на обали Дрине. Збиjег од 10.000 српских цивила из општина Пале, Соколац, Хан Пиjесак и Рогатица прогониле су усташе и сустигле га на Старом Броду, а било би и више убиjених, да њемачки воjници нису сприjечили потпуни масакр. Хроничари су забиљежени да jе, бjежећи пред усташком камом, у набуjалу Дрину скочило 320 српских дjевоjака. Савjетник ресорног министра генерал Милан Торбица рекао jе у спомен-комплексу за 6.000 убиjене српске неjачи у Другом свjетском рату у Старом Броду, да би

irinej-konferecija.jpg

ВЛАДИКА БАЧКИ ИРИНЕЈ: ПАМЋЕЊЕ НЕВИНИХ ЖРТАВА ЈЕ ДУЖНОСТ

БЕОГРАД, 22. МАРТА /СРНА/ – Његово преосвештенство владика бачки Иринеj рекао jе на међународноj конференциjи поводом обиљежавања 15 година од НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, да његовање незаборава ниjе позив на реваншизам, него дужност сваког правдољубивог човjека да се памте невине жртве.   „Када неком силном дође на ум нека идеjа, мали то не могу спречити, али бар можемо осудити и понављати да се не заборави како лажно моралисање не може прикрити њихове империjалистичке циљеве“, поручио jе владика Иринеj. На конференциjи „Глобалним миром против глобалног интервенционизма и империjализма“, коjа jе одржана данас у „Сава центру“, владика Иринеj jе рекао да обиљежавање 15 година од НАТО бомбардовања Србиjе треба да подсjети свиjет како jе

tudman-hrvati.jpg

Дуго жигосање српског имена (први део)

ГЕНОЦИДНОСТ ХРВАТСКЕ ПОЛИТИКЕ: Трагом тужбе против Србије за наводни геноцид почињен над Хрватима Поводом хрватске тужбе против Србије за наводни геноцид почињен над Хрватима у време грађанског рата, приликом распада Југославије, и противтужбе Србије против Хрватске за почињени геноцид над Србима у Хрватској, као и расправа које се тим поводом ових дана воде пред Мађународним судом правде у Хагу, желим да упознам јавност с мало познатим или непознатим чињеницама које се тичу предисторије геноцида почињеног над Србима у Хрватској. Изнећу огољене чињенице које убедљиво говоре о томе да су многи истакнути хрватски политичари, и део хрватског друштва, још од средине XIX века, сматрали да се питање Срба у Хрватској, као

ОБРАДОВИЋ: ХРВАТСКИ ОДГОВОР НА СРПСКУ ТУЖБУ МЛАК И ДЕФАНЗИВАН

БЕОГРАД  /СРНА/ – Хрватска jе изниjела прилично млаке аргументе и дефанзивне ставове на броjне приговоре коjе jе Србиjа изниjела у свом тужбеном захтjеву, оциjенио jе шеф српског правног тима у процесу у Хагу по међусобним тужбама Србиjе и Хрватске за геноцид Саша Обрадовић. Он jе, коментаришући излагање хрватског тима рекао да вриjеме коjе су њихови експерти посветили неким од српских приговора указуjе да „хрватски случаj не стоjи баш наjбоље“, преносе београдски медиjи. Као посебно интересантно Обрадовић jе навео питање коjе jе Хрватска добила од судиjе из Британиjе Кристофера Гринвуда, коjе се односи на прихватљивост непотписаних изjава пред хрватским судовима у вриjеме када су те изjаве настаjале. „Ми сви врло добро знамо да пред судовима било у

milica-rakic.jpg

Позив на молитвени помен за жртве НАТО бомбардовања

Поштована браћо и сестре, србски родољуби, слободоумни људи, Обавjештавамо вас да ће свештенство Саборног Храма Христа Спаситеља у Бањалуци, у понедjељак, 24.03.2013. љ.г. са почетком у 11 часова служити молитвени помен за жртве пострадале у НАТО бомбардовању Републике Српске, Србиjе и Црне Горе.     Србско сабрање Баштионик ће и ове године прислужити кољиво и свиjеће у помен преко 3400 Срба страдалих у овом злочину (тачан броj погинулих и умрлих од посљедица бомби са осиромашеним ураниjумом познат jе само Господу). Сjетићемо се и трогодишње дjевоjчице Милице Ракић, убиjене НАТО бомбом у купатилу свога стана, коjа приjедлогом за канонизациjу представља оличење и траjни симбол свих србских жртава од бомби НАТО џелата

vasilije-krestic.jpg

АКАДЕМИК ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ: ДУХОВНИ ПРОБЛЕМИ СРПСКОГ НАРОДА

Сукоб постоjи, не смируjе се, већ, напротив, из дана у дан расте и прети крвавим обрачуном Можда би оваj мудри текст из из 1999. године о кључним проблемима српског народа, свежиjи него у време када написан, могао да допринесе да у сваком од нас пробуди потребу за сопственим преиспитивањем. Оно jесте налог сваког истинског и искреног осећања пораза, коjи, судећи према коментарима на саjту, пропуштамо, уверени како смо само ми били у праву, док су кривци обавезно они други, чак и „необразовани“ и „недостоjни“ народ. Смисао подсећања на оваj есеj проф. Крестића могао би бити у томе да покрене ланац истинског размишљања уместо бесмислене поплаве недостоjног међусобног оптуживања.     О УЗРОЦИМА НАШИХ

rat-za-civilizaciju.jpg

РАТ ЗА ЦИВИЛИЗАЦИЈУ: Интернација Срба – почетак етничког чишћења

У Првом свjетском рату, изолациjи и интернациjи били су подрвргнути Срби коjи су живjели уз Дрину и у Срему, а њихове куће су спаљене или коришћене за аустругарске воjне потребе, што jе почетак етничког чишћења, изjавио jе Горан Милорадовић из београдског Института за савремену историjу.     „Сматрам да jе то и почетак етничког чишћења, jер с обjе стране Дрине и Саве Срби су чинили компактно, већинско становништво. Просиjецањем коридора кроз таj хомоген простор, у ствари, желило се да се физички одвоjе Срби“, истакао jе Милорадовић, у емисиjи „Рат за цивилизациjу“ Радио-телевизиjе Републике Српске. Он jе рекао да се то не може подвести под поjам „санитарног коридора“, већ да jе риjеч о

prizren_cutanje.jpg

Ћутање као „државни интерес“

Док се српска извршна власт и културна елита до земље клањају злочинима које су наводно починили наши ратници, зверства почињена над српским становништвом се скоро сасвим прећуткују, иако су исповести о њима, попут ове две, и застрашујуће, и потресне, и опомињуће Ово није „омаж свим породицама и жртвама рата“. Таман посла. Тај омаж су, речено је, били „Богујевци: визуелна историја“, изложба коју је децембра прошле године Културни центар Београда уприличио усред српске престонице, уз снажну и отворену подршку највиших државних дужносника. Из тог „омажа“ су, упркос помпезној најави навелико оглашаваној у агенцијама и многобројним средствима извештавања, свеједно биле изостављене многе породице и небројене жртве рата, али помпезну најаву ипак нико

spomenik-rakovac-noseca.jpg

Уређен споменик рударима

Чланови Друштва пријатеља манастира Хиландара и Србског сабрања „Баштионик“ су у суботу, 15.03. 2014. уредили спомен обиљежје побијених рудара,рудника „Раковац“ у Раковачким барама код Бањалуке. Ово спомен обиљежје налази се недалеко од мјеста гдје не некад био улаз у рудник. Рудари су мучки побијени 7.02.1942. године. Двије сатније Друге тјелесне бојне поглавника НДХ Анте Павелића убиле су у јутро тога дана, у селима Дракулић, Шарговац и Мотике и руднику Раковац године најмање 2 300 Срба, од којих је 550 дјеце. Овај злочин извршен је искључиво хладним оружјем, без иједног испаљеног метка, а претходно је српско становништво обавјештено да ће му додијелити храну и да не напушта своје домове. Забољела нас

omlivanjska-noseca.jpg

Промоција петог издања књиге Буда Симоновића Огњена Марија Ливањска

У пуној сали КЦ Бански Двор, у Бања Луци, одржана је промоција петог издања књиге Буда Симоновића Огњена Марија Ливањска.Промоцију су организовали Удружење Огњена Марија Ливањска Београд, које је уз Светигору и суиздавач књиге, УГ Јадовно 1941-Бања Лука и СКПД Просвјета одбор Бања Лука. Скуп су благословили отац Жељко Ђурица, парох лијевањски, и протојереј-ставрофор Ратко Радујковић, архијерејски намесник бањалучки, протонамесник Драган Максимовић, старешина Саборног храма Христа Спаситеља у Бања Луци и јереј Драган Шућур. О околностима настанка Краљевине СХС, међунационалним и политичким односима у Краљевини Југославији, политичком оквиру пред Други светски рат, масовним и стравичним усташким злочинима над српским народом извршеним у монструозној творевини Независној Држави Хрватској, сведочанствима чудом преживелих

краљ Александар Први Карађорђевић

Жалост у Дубровнику после атентата на краља Александра

Вест о трагичноj смрти краља Александра изазвала jе у Дубровнику запрепашћење. На улицама народ  се  окупљао у групама  интересуjући се за  вести. У листу ,,Дубрава” истакли су да се у први час веровало да  краљ ниjе мртав, али су убрзо све наде пропале. Лист „Дубрава” описао jе реаговање света у Дубровнику на  вест о смрти краља : „На лицима грађана читала се jе бол и страва, а ужурбаност службених фактора поjачавала jе мучан утисак прве ноћи послиjе кобног догађаjа. Све радње су спонтано затворене, а кад су и посљедни отишли своjим кућама  да тамо наставе препричавања, град jе имао изглед jедног мртвог напуштеног мjеста. У jутро приjе сванућа дана започело

Парастос

Злочин у Вршанима не смије бити заборављен

У мјесту Вршани код Бијељине данас је служен парастос за 82 мјештана овог села, које су прије 70 година у Другом свјетском рату убили припадници злогласне Ханџар дивизије. Петар Ђокић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, изјавио је након парастоса да су припадници 13. Ханџар дивизије на данашњи дан прије 70 година на звјерски начин побили 82 мјештана Вршана, међу којима је био велики број дјеце. „Злогласна Ханџар дивизија имала је за циљ да улије страх у кости мјештанима Вршана и да их одврати од борбе за слободу“, рекао је Ђокић. Он је подсјетио да је ова дивизија била продужена рука хитлеровске солдатеске, која је починила страшне злочине не

ratko-tribina.jpg

Мечка с Косова

Мечку с Косова пустили су 2008. године да лута светом и ево jе сада на Криму. Ако су Албанцима на Косову допустили да разбиjу Србиjу, ко jе таj ко ће спречити Каталонце, на пример, да jеднога дана направе своjу државу ХОЋЕ ли Украjина остати у границама скроjеним далеке 1954. године, у кабинету шефа комуниста СССР-а, Украjинца Никите Хрушчова, све са Кримом (отетим од Русиjе) унутар украjинске државне авлиjе? Тешко. Ко ће отерати руског воjника с те стратешки можда наjважниjе тачке у Црном мору? Да неће неки НАТО двоjац, сличан Солани и Кларку, подићи авионе и крстареће ракете, и послати их, уместо ка Београду, овога пута према Москви? Неће, наравно, све

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.