Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић оциjенио jе да неофашистичке идеjе у Европи, коjе пропагираjу одређене групе, покушаваjу бити легитимисане кроз одређене политичке партиjе или друге друштвене формациjе.     Ђокић jе рекао да неофашизма има у различитим групама, а jедна од њих jе активна у Украjини у оквиру посљедњих дешавања у тоj држави, гдjе се поjавила као краjње десничарска организациjа. „Идеjе неофашизма заступаjу мањи броj група, али jе невjероватно да се поjављуjу у већем броjу земаља“, навео jе Ђокић, коjи у Санкт Петербургу учествуjе на Међународноj конференциjи „Неофашизам у Европи 70 година послиjе“. Он jе додао да се на конференциjи упозорава на поjаву неофашистичких идеjа, посебно у условима када свиjет

Озлоглашени хрватски кардинал, упркос противљењима, на корак од проглашења Римокатоличке цркве за светитеља. На делу jе последњи чин прања биографиjе jедне од наjконтроверзниjих личности усташког режима РИМОКАТОЛИЧКА црква чека још само потпис папе Фрање Првог па да озлоглашеног кардинала Алојзија Степинца прогласи за – светитеља. Контроверзни хрватски надбискуп, који се 1998. године сматра „блаженим“, на корак је од уздизања на највиши ниво поштовања католичких верника. И док се најави Степинчевог ореола у Загребу увелико радују, српски историчари и борци за истину о геноциду у НДХ истичу да је недопустиво да се светим проглашава неко под чијим благословом су убијене стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома. Степинца је за свеца предложила

Вишедецениjске припреме за брутални обрачун са Србима потпуно су биле уобличене у хрватскоj политичкоj идеологиjи у оквирима Аустроугарске до 1914. године. Када jе те године у Сараjевском атентату убиjен надвоjвода Фердинанд, на геноцид спремни политички кругови Хрватске сматрали су да jе наступио погодан тренутак када Србе треба уништити Због тога што хрватска Странка права није признавала националну посебност Срба у Хрватској и што их је присиљавала да буду православни Хрвати, на шта они нису пристајали, Еуген Кватерник, поред Анте Старчевића најугледнији првак праваша, изјаснио се за уништавање Срба, које је називао „накотом вере“ православне. У писму написаном 22. јуна 1869. хрватском политичком прваку из Далмације, дон Миховилу Павлиновићу, Кватерник је

Начелник Одjељења за међународну сарадњу Мемориjалног центра холокауста у Паризу Бруно Боjер информисао jе у Источном Сараjеву министра просвjете и културе Републике Српске Горана Мутабџиjу о проjекту овог центра коjи има за циљ едуковање наставног кадра за изучавање холокауста. Мутабџиjа jе новинарима рекао да jе састанак уприличен руководећи се жељом Министарства просвjете и културе Српске да се прошири сарадња са Мемориjални центром у Паризу у домену изучавања холокауста. „Осим сарадње са Израелом, гдjе наши професори српског jезика и историjе иду сваке године и сарадње са кустосом музеjа Јад Вашем Ханом Барух коjа долази сваке године у Доњу Градину, желимо да видимо коjе проjекте може понудити оваj институт из Француске за

Ратне генерациjе из Другог светског рата доживеле су да Хрватска тужи Србиjу за геноцид Имаjући у виду да до сада ниjедан злочин на териториjи Хрватске ниjе квалификован као злочин геноцида, нити jе међународни кривични трибунал иjедно лице, по индивидуалноj одговорности, и на jедноj и на другоj страни, оптужио за такав злочин, може се очекивати неуспешност тужбе Хрватске и противтужбе Србиjе пред Међународним судом правде. То не значи да суд не може и другачиjе да одлучи. Ово кажем с обзиром на дате квалификациjе злочина геноцида у досадашњоj пракси Међународног кривичног трибунала и Међународног суда правде, где jе дата предност ширем тумачењу одредаба из дефинициjе злочина геноцида (измештеност и протеривање становништва, етничко

Краjем марта и почетком априла  1942. године, усташе, под командом Јура Францетића, кренуле су од Сараjева у намjери да униште српско становништво  до риjеке Дрине. Била jе то jедна од наjкрвавиjих усташких офанзива у Другом свjетском рату, у коjоj jе на звjерски начин уморено хиљаде  невиних  људи – жена, дjеце и стараца. Овим крвавим походом усташе су  имале циљ да, приjе свега, побиjу што више  Срба и да учврсте власт  НДХ на источноj граници.  Офанзива jе почела у марту и кретала се према Дрини, потискуjући  испред себе десетине хиљада избjеглица и општина Пале, Соколац, Хан Пиjесак, Рогатица и Вишеград, коjе су кренуле  да спас нађу у Србиjи. Италиjанска воjска ниjе

Каква jе судбина преосталих Срба коjи данас живе у престоници Далмациjе. Чека се кров на Цркви Светог Саве и повратак прогнаних. Стрепе да ће заувек нестати НОВИ градоначелник Иво Балдасар први jе челник Сплита коjи jе после четрдесет година посетио Црквену православну општину у овом граду. То jе Србима и свештенству СПЦ у Сплиту улило наду да ће градска власт и држава Хрватска дати коначну дозволу за довршетак храма Светога Саве. Српску цркву на сплитском Оброву, покраj рибарнице, проjектовао jе Александар Дероко, коаутор храма Светог Саве на Врачару. – Храм Светог Саве у Сплиту jе храм-мученик. Његова градња jе почела 1937. године и до данашњег дана jош ниjе завршен. Пре

У Сиjековцу код Брода сутра ће бити обиљежене 22 године од стравичног злочина над српским цивилима коjи су починиле оружане снаге из Хрватске уз помоћ паравоjних бошњачко-хрватских jединица из БиХ. Први ратни злочин на простору БиХ догодио се у Сиjековцу, када jе 26. марта 1992. године убиjено девет Срба. Наjмлађа жртва био jе седамнаестогодишњи Драган Милошевић, а наjстариjа жртва Јово Зечевић, коjи jе имао 72 године. У наредним данима убиjено jе jош 37 Срба. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске, Петар Ђокић, позвао jе грађане да у што масовниjем броjу дођу у Сиjековац и наjавио да ће им се обратити Игор Радоjичић, предсjедник Народне скупштине Републике Српске. Ђокић jе подсjетио да су 29. марта 1992. године

Решавање наjтежих случаjева дискриминациjе Срба, породица Миладиновић, Кунић, Павловић, Гаjић и десетак истоветних jе Хрватскоj био услов затварања Поглавља 23, као последње препреке за пуноправно чланство у ЕУ. Била jе то, како су се надали, последња нада људима чиjу jе имовину држава несебично делила своjим „домољубима“, да ће коначно добити какву-такву сатисфакциjу и бити бар делимично обештећени. Показало се да су се узалуд надали. Хрватска jе већ другу годину у Европскоj униjи, а они се и даље боре са ветрењачама. Нема предаjе: Милица Миладиновић Прошло jе дугих 14 година како се Милица Миладиновић вратила из избеглиштва у Загреб, а она и данас живи у подстанарскоj собици од 10 квадрата, без

Ћерка сердара Јанка, једина је жена учесник Мојковачке битке. Људску кланицу, страхоте, патње, страх, глад и болест преживела је храбра Василија, која је пре тога завршила Девојачку академију на Цетињу У једној од најсветлијих битака у историји Србије и Црне Горе, чувеној Мојковачкој бици 1915. године, храброшћу се истицала једина жена учесник тог крвавог и судбоносног догађаја, Василија Вукотић, ћерка јединица гласовитог сердара Јанка, чији син Вукашин у то време још није био стасао за војску. Његова „шака пустињака“ била је живи штит српској војсци пред налетом аустроугарске војне армаде. Санџачка војска Краљевине Црне Горе уз бројне жртве омогућила је српској браћи да се повуку преко овдашњих и албанских гудура