Савезници често могу имати различите приступе. Пре неколико година jедан хистерични албански шовиниста запитао се отприлике: „А зашто стране трупе окупираjу Косово, Босну и некада Хрватску… своjе приjатеље.  Зар ниjе логично да заjедно са њима  просто запоседну Србиjу…“ Логично питање. Ипак, таква замисао, коjа до краjа извлачи паралелу између савремене Србиjе и Хитлерове Немачке, никако не може бити виђена исто у Приштини, муслиманском Сараjеву, Загребу…  и у Вашингтону. Ако ништа друго, овакво размишљање поред све привлачности, у исти ранг ставља Воjску Сjедињених Држава, Бундесвер и на другоj страни УЧК, УЧПМБ и Патриотску лигу.  Још само да спомену и стварање окупационих зона у Србиjи… Све то о трошку Вашингтона и на

После сараjевског атентата Франковци су опустошили Дом Душана Силног у Дубровнику, потопили друштвени  чамац, скинули натпис Душан Силни са Дома и гимнастичке справе бацили у море. У чланку „Непросвjећени и некултурни” коjи jе обjављен у листу „Српска Зора” од 1 (15) jула 1914. : „Иза одржатих задушница у суботу 4 о. мj. разбиjала jе и ломиларуља све што jе српско у Дубровнику …Разбиjачи су наjжешће наваљивали на опћину, а наjвећу су штету починили у Српском Соколу „Душану Силном”, гдjе су остали само голи оштећенизидови  а сав намjештаj, гимнастичке справеи друштвени чамац изломили су разбиjачи на комадиће“ (1). „Илустровани лист“ из Загреба обjавио jе 18 српња 1914. на насловноj страни 4

Година 1991, Словениjа: Логор у напуштеном руднику Дол при Хра­с­ни­ку, заробљене старешине и њихове породице (жене и деца), воj­нике на од­слу­же­њу воjног рока, цивиле, везаних руку на леђима, по­бу­ње­ни­ци довозе ка­мио­ни­ма фургонима са искљученом вентилациjом, трпаjу у руд­ничке лифтове, спу­ш­та­jу у окна пуна воде, прашине и гасова и ту ос­та­в­ља­jу. Лица „на обради“ трпаjу у на­пуштене прљаве просториjе, са бе­тон­ским по­дом, по 150 (!!) особа у простор ве­личине 14х6 метара, без воде и хра­не, ће­ба­ди за спавање! Одузимаjу им све: но­вац, накит, лична доку­ме­н­та, го­во­ре­ћи „држави (!?) коjа ратуjе са другом др­жа­вом, требаjу сре­д­ства за рат“. Логор Крањ: око 40 воjника ЈНА раздвоjили по националноj при­па­д­но­сти, у jедан угао Хрвати, у други Шћиптари, у трећем

Споменик жртвама геноцида, као симбол и опомена, требало би да подсећа на Јад Вашем у Јерусалиму. Александар Матановић: Угледаjмо се на Јевреjе коjи са посвећеношћу чуваjу од заборава своjе жртве     ИДЕЈА да се изгради споменик жртвама усташког геноцида, од Јасеновца до “Олуjе”, коjу су покренуле “Вечерње новости” и коjа jе стекла велику подршку jавности, отворила jе питање будућег изгледа спомен-обележjа, спомен-музеjа или мемориjалног центра. Оваj симбол страдалништва своjом снагом и поруком требало би да зрачи на читаву околину и буде своjеврсни сабирни центар са обимном библиотеком, архивом и албумима са илустративним материjалима, где би посетиоци и визуелно могли да се увере у злочин и прате његову хронологиjу.   – Српски Јад Вашем био