септембар 2013 - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за септембар 2013

„Боже правде“ у Сплиту

29. септембар 2013.

Пре jедног века српска химна свечано jе интонирана уз овациjе Сплићана, док jе у Дубровнику српска воjска засипана цвећем. У борби за ослобођење и уjедињење уочи Првог светског рата Далмациjа jе имала истакнуто место. Иако савремена хрватска историографиjа то питање изоставља, део хрватских грађанских слоjева био jе проjугословенски ориjентисан исто онолико колико jе био и просрпски. Њихова борба ниjе била тек политичка нужност, већ често и наjдубље убеђење због ког су ризиковали. Такође, Србиjа у тим круговима ниjе била посматрана као обjекат коjи ће помоћи у сузбиjању италиjанског утицаjа, већ као Пиjемонт чиjоj су се демократиjи многи хрватски уметници и интелектуалци оног времена истински дивили. То jе доба када jе

Злочин над војницима ЈНА у Бјеловару још некажњен

29. септембар 2013.

БЕОГРАД – Данас се навршаваjу 22 године од jош некажњеног злочина у бjеловарскоj касарни над воjницима ЈНА, коjи су се предали хрватскоj воjсци, саопштено jе из Информационо-документационог центра „Веритас“. Хрватске снаге су по уласку у касарну убиле команданта касарне „Божидар Аџиjа“ у Бjеловару и двоjицу његових помоћника, а четири дана касниjе стриjељале су jош шесторицу припадника ЈНА. Троjицу официра хицима у главу из пиштоља убио jе предсjедник Кризног штаба Бjеловара Јуре Шимић, али Хашко тужилаштво никада ниjе отворило истрагу против њега, иако jе породица jедног од убиjених официра то затражила jош у jулу 1998. године, наводи се у саопштењу „Веритаса“. Суд у Бjеловару jе 2006. године покренуо истрагу против Шимића, након

Када Јосиповић дође у Београд треба му поставити питање обележавања усташког логора Слана на острву Пагу

26. септембар 2013.

Сазнаjемо из медиjа да ће током октобра хрватски председник Јосиповић посетити Београд. За његов састанак са председником Николићем, предложио бих jедну тачку дневног реда – питање пригодног и траjног обележавања усташког логора Слана на острву Пагу Србиjу коjа jе на европском путу и jезик коjи се у њоj говори стално запљускуjу нове, модерне стране речи, коjе полако и незаустављиво поткопаваjу оне домаће. Тако смо добили: едукациjу, евалуациjу, кооперациjу, (ЛГБТ) популациjу и – агенду. Управо тако, при Министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникациjа (за неупућене, Расимово министарство) постоjи Управа за дигиталну агенду. Ко разуме, схватиће, а jа бих ипак да се бавим поjмом агенде у његовом стандардном значењу – програмом

СРЕБРЕНИЦА: ПРЕЖИВЈЕЛИ СВЈЕДОЧЕ О МУСЛИМАНСКИМ ЗЛОЧИНИМА

25. септембар 2013.

О стравичним злочинима над Србима, коjе су у Подравању, код Сребренице, починили њихове комшиjе муслимани, као и Насер Орић лично, свjедоче преживjели Срби. На jучерашњи дан приjе 21 годину, jаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе опколиле су ово разуђено планинско село и његове засеоке, пресjекле jедину путну комуникациjу према Милићима и кренуле у силовит артиљериjско – пjешадиjски напад. Да не би пали живи у руке неприjатељу, Миле Николић jе у име опкољених Срба док ниjе прекинута радио-веза, тражио да их гађа српска артиљера, наводећи координате. Ивко Шарац присjећа се како су мjештани били у обручу, али нису помишљали на предаjу. „Били смо у обручу и пружали смо отпор. Нестаjало

Milovan Đilas, Josip Broz i Aleksandar Ranković

Комунисти тражили Хрватску до Земуна

24. септембар 2013.

Како су цртане jугословенске републичке границе коjе су постале државне, али на штету Србиjе. Већ назаседању Авноjа у Јаjцу ударени темељи будуће разградње коjу jе Бадинтерова комисиjа само потврдила Процес распада Југославиjе ниjе завршен, jер се jош манипулише „авноjевским“ републичким границама, коjе су деведесетих, према тумачењу Бадинтерове комисиjе (читаj – западних сила), постале међународне. Иако jе та комисиjа имала ограничен задатак и ниjе се бавила питањем српских покраjина, њени закључци су примењени и на Србиjу после 1999. године. Наиме, после самопроглашења албанске државе Косово, САД и наjмоћниjе земље ЕУ признале су административну линиjу између Србиjе и њене jужне покраjине као државну границу. Актуелни известилац ЕУ за Србиjу Јелко Кацин jе пре неколико

Љубав и рат Џона Милидраговића

23. септембар 2013.

Приjе готово 70 година jедан млади Американац, херцеговачког пориjекла, први пут посjетио jе земљу своjих предака. Ниjе то било туристичко путовање. Ниjе походио отаџбину да се упозна са родбином и да види одакле су му потекли родитељи! Био jе то опасан ратни задатак! Али попут неког романтичног филмског jунака, у опасноj ратноj мисиjи, млади Американац, пронаћи ће љубав свога живота! 26. августа 1944. године на териториjу центране Србиjе, падобранима се спустила четверочлана америчка обавjештаjна мисиjа, кодног назива „Рангер“. Мисиjу коjу jе предводио професор балканске историjе Роберт Мекдауел, сачињавали су jош: Радио телефрафист Маjк Дивjак, поручник Маjк Раjачић, те jунак ове приче, капетан Јован Џон Милидраговић. Осим Мекдауела, сви чланови тима били

Имена наше немарности: Јасеновац и Доња Градина

21. септембар 2013.

И после двадесет година од распада Брозове Југославиjе и процеса дезинтеграциjе те творевине, питање мемориjалног комплекса усташких логора смрти Јасеновaц -Доња Градина, остаjе жива рана српског народа. Овај простор је место најбруталнијег губилишта једног народа у читавој историји Европе. Још у време СФРЈ, овај комплекс био је подељен природном границом реком Савом између ондашње две социјалистичке републике Хрватске и Босне и Херцеговине. Након грађанских ратова 1991-1995. године река Сава је и даље остала вододелница Јасеновца и граница између овог пута независних и међународно признатих држава Репулике Хрватске чланице ЕУ и Републике Српске – Босне и Херцеговине. Као и 1945. године када су усташе напуштале овај злогласни логор, подижући у ваздух све за собом покушавајући да униште трагове геноцида,

Немачке пацке малом незахвалном штићенику

20. септембар 2013.

За велику и моћну Немачку ништа у досадашњем понашању самосталне хрватске државе није било спорно, ни то што је протерала нешто мање од пола милиона Срба, а онда је ових дана Загребу из Берлина припрећено санкцијама због неизручења једног бившег удбаша Малој држави и малим народима дозвољено је да на свом терену, према својим грађанима, раде шта им је воља, само ако имају моћног заштитника или више њих. Хрватска од почетка југословенске кризе иза леђа има богату и моћну Немачку. Без те и такве Немачке, коју су у кључним моментима представљали Хелмут Кол и Ханс Дитрих Геншер, југословенска драма сигурно не би била онако крвава, нити би Срби у тој драми

ИЗЛОЖБА „МОЈЕ ЈАДОВНО“ У ТРЕБИЊУ

18. септембар 2013.

Позивамо Вас да нам се придружите на отварању изложбе „Моjе Јадовно“, у Требињу, у петак, 27. септембра 2013. у 19.оо часова у Музеjу Херцеговине, Стари град 59. Ауторски тим изложбе: Предраг Лозо, Драгослав Илић, Душан Басташић. Изложба ће бити постављена до 7. октобра 2013. Прва изложба, 72 године након великог страдања Срба и Јевреjа у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, наставља своj пут. Изложба коjе jе до сада виђена у: Новом Саду, Београду, Сремским Карловцима и Митровици, Музеjу Сембериjе у Биjељини, у добоjском музеjу, Деревенти, Броду, Источном Новом Сараjеву и Њуjорку, биће постављена и у Требињу. Злочин над злочинима, и злочинци над злочинцима, у НДХ наниjели су народу на овим просторима губитке о коjих се jош нисмо опоравили. Посjетиоци

ОДБРАНА ЗАПАДНИХ ГРАНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

17. септембар 2013.

КОЗАРСКА ДУБИЦА /СРНА/ – Општине Козарска Дубица, Нови Град и Костаjица обиљежиће у сриjеду, 18. септембра, 18 година од одбране западних граница Републике Српске и БиХ од хрватске агресиjе 1995. године. Одбор Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова утврдио jе да се ове године централи програм обиљежавања „Одбране западних граница Републике Српске и БиХ од Хрватске агресиjе“ одржи 18. септембра у Новом Граду. Обиљежавање годишњице почеће у сриjеду у 10.00 часова полагањем виjенаца на Спомен-обиљежjу у Туњици, а у 11.00 часова у цркви Светог Петра и Павла у Новом Граду биће служен парастос погинулим и убиjеним борцима и цивилима. Обраћање званичника у градскоj биоскопскоj сали планирано jе

НАИВНО ЈЕ ОЧЕКИВАЊЕ ДА ЈЕ ОТКЛОЊЕНА КОСОВСКА КОМПОНЕНТА СРПСКЕ ПОЛИТИКЕ

16. септембар 2013.

Интервjу са професором Милом Ломпаром Политичари jе могу само затомити неко време. Њихова срамота припада свима, jер смо постигли jединство на идеjи националне издаjе У вашоj књизи Дух самопорицања бавите се, између осталог, феноменом некритичког самооптуживања код Срба. Сматрате ли да jе таj „дух самопорицања“ много опасниjи по будућност српског народа од напада и оптуживања коjа долазе „са стране“? — Реч jе о jедном историjском ритму коjи jе преовлађуjући у нашоj укупноj – и друштвеноj, и државноj, и културноj – политици читав двадесети век. Покушавам да га опишем као феномен дугог траjања. Такви феномени – како уче историчари коjе називаjу аналистима – одвиjаjу се у дубинским слоjевима друштва и траjу без обзира на идеолошке рационализациjе:

Удружење Огњена Марија Ливањска : Јавни позив српском народу за учешће у попису становништва који се спроводи од 1. до 15. октобра 2013. године у Босни и Херцеговини

16. септембар 2013.

Јавни позив српском народу за учешће у попису становништва коjи се спроводи од 1. до 15. октобра 2013. године у Босни и Херцеговини ПОПИС СТАНОВНИШТВА У БиХ 2013. ГОДИНЕ – САЧУВАЈТЕ СВОЈЕ СЕЛО И СРПСКИ НАРОД У ФЕДЕРАЦИЈИ БиХ! Јавни позив српском народу за учешће у попису становништва коjи се спроводи од 1. до 15. октобра 2013. године у Босни и Херцеговини. ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ДА УЧЕСТВУЈЕТЕ У ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА? Одговор на ово питање jе врло jедноставан: – На основу резултата овогодишњег пописа, према броjу становника у насељима и општинама БиХ, биће планирана и распоређивана државна и буџетска средства за финасирање инфраструктуре и других потреба у наредном периоду од наjмање

Обнављање „Вражје дивизије“

15. септембар 2013.

Американци чине оно што су своjевремено радили Хитлер и Мусолини – наоружаваjу хрватску воjску. Недавно су jоj поклонили оружjе и опрему вредну осамдесет милиона долара Хрватска воjска постаjе значаjна сила у овом делу Европе и на Балкану. Савезници jоj даjу важну улогу у успостављању и очувању новог светског поретка и чувања уjедињене Европе. Све jе очигледниjе да Сjедињене Америчке Државе рачунаjу на хрватску оданост; као што jе рачунао и Хабзбуршки двор, као што jе рачунао и Хитлер. Не зазире се од тога што су иза те воjске, као ни иза jедне друге, остали вишевековни крвави трагови злочина почињених над цивилима по Западноj Европи, Украjини и Русиjи. Још се томе могу

Писмо београдском Надбискупу, Монсињору Станиславу Хочевару

13. септембар 2013.

Latinica Ваша преузвишености, Већ неколико мjесеци, Удружење Јасеновац-Доња Градина, основано у Бањалуци приjе седам година, на своjим састанцима разговара о Вашем обраћању jавности у вези са сложеним питањем броjа жртава, српских, jевреjских, ромских и осталих, страдалих у усташком концентрационом логору Јасеновац, у вриjеме Независне Државе Хрватске 1941-1945. године. Ово Удружење, коjе чине истакнути интелектуалци из Репулике Српске, основано jе управо из потребе и жеље да се дође до истине о злочинима Независне државе Хрватске и jедном за свагда то питање риjеши коначно, али и да се води брига о спомен комплексу Доња Градина, гдjе су, углавном, масовне гробнице побиjених логораша. Основано послиjе овог несрећног грађанског рата, Удружење jе на своjим међународним конференциjама констатовало у више наврата

Удружење Огњена Марија Ливањска у посети епископу бихаћко-петровачком Атанасију

12. септембар 2013.

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки, господин Атанасиjе, jуче jе у владичанском двору у Босанском Петровцу примио пароха лиjевањског оца Жељка Ђурицу и предсjедницу Управног одбора Удружења Огњена Мариjа Ливањска из Београда, госпођу Гордану Цветић Достанић. Током jедночасовног разговора епископу jе представљено стање у Парохиjи лиjевањскоj, као и пажња коjу Удружење Огњена Мариjа Ливањска и управа парохиjе усмjераваjу ка очувању и одржавању вjерских и културних обjеката. Исказана брига Његовог Преосвештенства за живот вjерника парохиjе, подршка активностима удружених расељених ливањских Срба, као и Његови савjети jачаjу дух и уливаjу додатну снагу за проналажење правог приступа предстоjећем раду. Посjета владици завршена jе посjетом манастиру Рмањ на слаповима Уне краj Мартин Брода. Извор: ОГЊЕНА МАРИЈА