Суђење ратном челнику општине Тузла Илији Јуришићу у случају „Тузланска колона“ за напад на колону ЈНА 1992. године биће настављено данас пред судом за ратне злочине у Београду. Апелациони суд у Београду укинуо је 11. октобра 2010. године првостепену пресуду којом је Илија Јуришић осуђен на казну од 12 година затвора због учешћа у ратном злочину над колоном ЈНА 1992. године у Тузли. Предмет је враћен на поновно суђење, а Јуришићу је укинут притвор у којем се налазио од 11. маја 2007. године. Током претреса, који је отворио другостепени суд, саслушано је 14 свједока, а Јуришић се изјаснио да није крив и да је само пренио наредбу да се „на

Савез логораша Републике Српске позвао је електронске медије да прикажу документарне филмове о страдању српског народа у БиХ током протеклог рата. Секретар Савеза Обрад Бубић рекао је Срни да Савез има 17 снимљених документарних филмова о томе како су Срби мучени и убијани у Херцеговини, Подрињу, Посавини, централној БиХ и крајишким општинама. „Било би нам драго да сви електронски медији прикажу наше докуменатрне филмове о страдању Срба у току минулог рата. Нека ово буде јавни позив, нека нам се јаве, а ми ћемо им послати нашу сагласност за приказивање“, каже Бубић. Он је додао да су они подједнако тешки и важни, али да јавност са тим није упозната због тога

За београдску премијеру филма „У земљи крви и меда“ редитељке Анђелине Џоли, продато је било 12 карата. На првој јавној пројекцији, која је одржана у четвртак поподне у „Делта ситију“, не рачунајући неколико представника медија, било је 12 гледаоца свих узраста. Београдски медији преносе да чак ни сви гледаоци нису дочекали крај филма, који траје 127 минута. Неки су напуштали салу говорећи да „филм није љубавна прича“, као што је то Џоли упорно тврдила у медијима, већ је једноставно насилан. Сценаристички и редитељски деби Џолијеве од јуче је на редовном репертоару београдских биоскопа „Синеплекс“ у Делта ситију и „Таквуд“. Филм је изазвао бурне реакције и мноштво контроверзи у Србији и

Некадашњи командант Војске Републике Српске, генерал Ратко Младић, оптужио је данас Хашки трибунал да је „суд НАТО-а који суди њему и његовом народу“. „Ви немате право да судите, зато што сте пристрасни и зато што је НАТО тукао моју земљу, као што сада туче Азију и Африку“, рекао је Младић на статусној конференцији. Предсједавајућег судију, Холанђанина Алфонса Орија, Младић је обавијестио да је тражио да му супруга донесе ратну униформу – кошуљу, панталоне, шапку и блузу. „У овој одјећи сам био у рату, послије рата и у избјеглиштву. Овдје сам донио капу коју су ми ови сатрапи узели, али ја се на њих не љутим“, рекао је Младић. Он је

Федерација БиХ признала је законом о правима бораца да су њени војници у рату били од марта 1991. године, иако се као почетак рата у БиХ узима април 1992. године, пише „Еуроблиц“. Шеф Тима за координацију активности истраживања ратних злочина Републике Српске Сташа Кошарац каже да тај федерални закон још једном потврђује да је Сарајево планирало ратне догађаје у БиХ и да је бошњачка политичка елита преузела на себе одговорност према онима који су кроз различите групације радили на наоружавању и обуци. „То је почело прије 1992. године и очигледно је да су их законом морали наградити за то што су се припремали за рат“, рекао је Кошарац. Предсједник Предсједништва

Предсједници општинских организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у Сребреници и Братунцу Младен Грујичић и Радојка Филиповић ових дана су изложени пријетњама смрћу које им упућују непозната лица телефонским позивима из Белгије. Предсједник сребеничке организације Младен Грујичић рекао је Срни да је о овим пријетњама обавијестио полицију. Њега је око поноћи прије двије вечери назвало непознато лице и запријетило да су му „дани одбројани“ и да „сви четници треба да се спреме за погубљење“. Позив је био из Белгије. Исти глас, али са другог броја такође из Белгије, и раније је пријетио Грујичићу. Филиповићева каже да се због пријетњи којима је изложена не осјећа сигурно. „Очито је

Тужилаштво БиХ подигло је против Пере Винцетића (44), раније оптуженог за ратне злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја, додатну оптужницу за ратни злочин против цивилног становништва. Винцетић, звани Коњ, који је мијењао идентитет па је познат и по имену Марко Видовић, другом оптужницом терети се да је у мају 1992. године учествовао у силовању, незаконитом затварању и пљачки цивила на подручју општине Орашје, саопштено је из Тужилаштва БиХ. Оптужени се терети да је као припадник ХВО-а, у својству команданта 5. батаљона Војне полиције Посавина-Орашје, у склопу 106. бригаде ХВО-а Орашје, поступао супротно одредбама Женевске конвенције о заштити цивилних лица за вријеме рата. Оптужница терети Винцетића да

Новосадско Друштво за очување сјећања на холокауст затражило је објашњење секретара београдског Универзитрета „Сингидунум“ Љиљане Станчић-Буквић зашто је забрањена данашња пројекција филма „Тежина ланаца“, режисера Бориса Малагурског. „Сматрамо да Станчић-Буквић и Универзитет `Сингидунум` дугују јавности објашњење зашто је забрањена пројекција популарног филма `Тежина ланаца` који не вријеђа ниједан етнос на Балкану и који говори о страдању свих људи на простору бивше Југославије, као и улози коју су у том процесу одиграли свјетски центри моћи“, наводи се у саопштењу које је потписао предсједник Друштва Александар Вељић. Он је додао да Друштво које баштини сјећање на холокауст почињен у Другом свјетском рату над народима овог региона, чега се дотиче и филм Малагурског,

Загребачки парох, протојереј Миленко Поповић оцијенио је да је чист безобразлук изјава првог човјека Загреба Милана Бандића да су Срби почетком деведестих година прошлог вијека напустили овај град само због тога што су „превише србовали“ и истакао да ни данас ситуација није много боља кад је ријеч о Србима и Српској православној цркви у Загребу. Поповић је навео да Бандић 2012. године понавља готово идентичне ријечи, које је 1995. године изговорио тадашњи загребачки надбискуп, кардинал Фрањо Кухарић. „Кухарић је на једној конференцији рекао да су Срби из Хрватске отишли, јер нису хтјели да буду држављани ове државе. Обратио сам му се тада отвореним писмом, у којем сам јасно поручио да

Руководилац Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске (РС) Сташа Кошарац оцијенио је да бошњачка политичка елита у БиХ, уз помоћ вјерске заједнице, манипулише жртвама протеклог рата. Кошарац је Срни рекао да на нивоу БиХ постоје координиране активности бошњачке политичке елите и људи у институцијама као што је Институт за нестала лица и Тужилаштво БиХ на прикривању истина о догађајима од 1992. до 1995. године. „Постоје координисане активности да би се умањиле жртве српског народа и како се не би процесуирали они који су чинили ратне злочине над Србима, а с друге стране постоји потпуна синхронизација производње неистина о укупним страдањима Бошњака и наравно