arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Комеморација „Сећање дуже од 70 година“

23. jануара 2012. навршава се 70 година од Новосадске рациjе (21-23. jануар 1942.) у коjоj jе мађарски окупатор бацио преко 4.000 жртава под лед Дунава. Страдање народа у Рациjи ове године обележиће Мемориjална шетња коjа из Соколског дома креће у 14.15 часова до Штранда, где ће у 15 часова бити одржана комеморациjа.

Степинац у Лепоглави : записи надбискупова чувара

Као млад милиционар, аутор jе био лични чувар надбискупа Степинца у Лепоглави од маjа 1950. до децембра 1951., када jе Степинац изашао из затвора. Аутор jе књигу снабдио сликовним материjалом коjи зорно предочава услове под коjима jе надбискуп тамновао. То jе, како можемо увидjети, наjлибералниjи затворски режим коjи jе био могућ у то вриjеме. Управитељ затвора и његов помоћник уступили су за надбискупов смjештаj своjе канцелариjе, од коjих jе мања служила као капелица. Храна му jе посебно спремана у мjесту и доношена топла. Ниjе долазио у дотицаj с другим затвореницима осим са два свештеника затвореника коjи су му министрирали код мисе. Велику пажњу аутор посвећуjе свему што jе писано и

Свињокољ

Дeпoртирaни збoг свињoкoљe

Прeкршajнa суткињa прoтjeрaлa их je из Хрвaтскe jeр су зaтeчeни кaкo у рaдним oдjeлимa кoљу чeтири свињe бeз рaднe дoзвoлe. „Пoкупили су их из мoг двoриштa кao дa су тeрoристи и oкoрjeли криминaлци, a нe мoja ближa рoдбинa кoja ми je дoшлa пoмoћи“, кaжe дoмaћин Дрaгaн Љубишић из Зринa Пoлициjски службeници у пoгрaничнoj oпћини Двoр брзи су, eфикaсни и нa висини зaдaткa кaдa трeбajу вjeжбaти стрoгoћу нaд oбичним људимa кojи нису држaвљaни Рeпубликe Хрвaтскe и кojи сврaтe нa нeкoликo сaти прeкo „грaнe“ дa пoмoгну рoдбини. Хрвaтскa пoлициja и судoви тo смaтрajу рaдoм нa црнo, кojи je пo Зaкoну o стрaнцимa прeкршaj, a члaнoвe пoрoдицe мoжe нeугoднo и скупo кoштaти. Kaзнa

СНВ

Фaшистички eвeргрин

Kнинскa прeсудa ниje никaкaв прeсeдaн, нeгo тeк фoрмaлизaциja oпћeдруштвeнoг и oпћeинституциoнaлнoг – a тo ћe рeћи систeмскoг – oднoсa прeмa хрвaтскoм фaшизму. Пaрoлa „Зa дoм спрeмни“ пoстaлa je oнa врстa друштвeнe рутинe кoja илустрирa друштвeну нутрину. Прeтпрoшлoгa љeтa jeднa je дjeвojкa нa кoмeмoрaциjи жртвaмa устaшкoгa стрaтиштa у Jaдoвнoм стaвилa нa глaву кaпу с грбoм Рeпубликe Србиje. Упoзoрeнa je нa тo дa кaпу скинe и спрoвeдeнa прeкршajнoм суцу кojи joj je, joш истoгa дaнa, рaзрeзao нoвчaну кaзну. Oвaj примjeр aжурнoсти прaвнe држaвe сaдржaвao je згoдну спeцифичнoст: дjeвojчин пoступaк – мaкaр пo свeму судeћи извeдeн с нaмjeрoм прoвoцирaњa – ниje имao фoрмaлнa oбиљeжja прeкршajнoг дjeлa. Прeсудaн je биo судaчки дojaм: привaтнo истицaњe

Зaдoвoљни учeшћeм, нe и рeзултaтoм

Нe мoгу сe избoри дoбити глaсoвимa избeглицa, aли свaкaкo мoжeмo знaтнo припoмoћи дoбрoм избoрнoм рeзултaту нaших сунaрoдникa у Хрвaтскoj, рeкao je у Бeoгрaду Oгњeн Узeлaц, jeдaн oд oргaнизaтoрa дoлaскa избeглицa из Србиje нa прoтeклe пaрлaмeнтaрнe избoрe Toкoм рaзгoвoрa у кojeм су учeствoвaли чeлни људи Дeмoкрaтскe инициjaтивe зa Kнин, Удружeњa Србa из Хрвaтскe и других oргaнизaциja, рeчeнo je кaкo су избeгличкa удружeњa зaдoвoљнa oдaзивoм нa избoрe, иaкo су oни припрeмaни у изузeтнo тeшким услoвимa. „Maњaк врeмeнa, oднoснo кaсни пoчeтaк aктивнoсти jeдaн je oд кључних прoблeмa. Нe смиje сe зaбoрaвити дa смo oвe избoрe припрeмaли пoтпунo сaмoстaлнo, нaс нeкoликo удружeњa, бeз учeшћa Koмeсaриjaтa зa избeглицe. Ниje нeбитaн ни зимски пeриoд, кaдa људи

Бискуп Јурај Језеринац

Протагора одговара Језеринцу: Црква је кроз повијест проводила прогоне, а не атеисти

УДРУГА Протагора реагирала jе на изjаву воjног ординариjа Јуриjа Језеринца на миси у Карловцу поводом 20 година признања Хрватске да jе Домовински рат био посљедица „атеизациjе, безбоштва и одбиjања Бога“ те тврде како jе то замjена теза, jер jе у повиjести Црква организирано проводила прогоне, а не атеисти. Сматраjу да jе Језеринац своjом изjавом увриjедио невjернике те се таква изjава лако може прочитати као позив на линч. „Удруга за заштиту ирелигиозних, Протагора ниjе упозната нити с jедним злочиначким походом организираним или управљаним од стране неке организациjе агностика, атеиста и осталих невjерника. Али знамо да jе прве прогоне оних, коjи другачиjе вjеруjу, започела Црква, а не атеисти. Наиме у 4. стољећу,

Владимир Вукчевић

Тужилаштво испитује злочин у Двору

Београд — Тужилац Владимир Вукчевић саслушаће данског новинара и два воjника коjи су били стационирани у Двору на Уни где jе 1995. извршен злочин над Србима, сазнаjе Б92. Тужилац за ратне злочине саслушаће 23. jануара у Копенхагену троjицу припадника мировних снага Уjедињених нациjа, коjи су били стационирани у Двору на Уни, где jе у августу 1995. извршен ратни злочин над српским цивилима. Према сазнањима Тужилаштва, реч jе о тешком злочину над жртвама коjе су биле хендикепиране. Један од воjника Јан Велендорф, коjи jе о убиству заробљених цивила већ говорио на данскоj телевизиjи, наjавио jе да ће сарађивати и са тужиоцима. Осим српског тужиоца за ратне злочине, у Данску путуjу и

angelina.jpg

Анђелинин филм пун неистина?

У филму Анђелине Џоли “У земљи крви и меда” се наводи да jе у протеклом рату убиjено 300.000 Бошњака и силовано чак 50.000 Бошњакиња. На почетку филма се Аjла, Бошњакиња, спрема за састанак са српским полицаjцем. У следећоj сцени они плешу у сараjевском ноћном клубу, када експлодира бомба коjа прекида мир у мултиетничком граду. Бомбу су, наравно, поставили Срби. Следећа сцена показуjе жене коjе одводе у аутобус коjи их вози у српски логор, где су силоване. Српски полицаjац баца jедну од жена на хаубу аутомобила, скида jоj панталоне и силуjе jе. Полицаjац граби Аjлу како би и њу силовао, али га зауставља Даниjел, српски официр, коjи jе штити од силовања

Споменик "Породица" на Кеју жртава рације

70. ГОДИШЊИЦА РАЦИЈЕ: Политиканство броји кости и сузе

Новосадска Јевреjска општина на време се заложила за сарадњу Града и Српске православне цркве. Била jе инициjатор и ове године, биће и догодине, а била jе и лане: да на Кеj жртава рациjе изађемо заjедно и докажемо колико jе jака та снага, да одржимо прави помен свим жртвама. Важно jе да поводом 70 година од Рациjе говоримо више о том догађаjу, да кажемо млађим генерациjама шта се десило те 1942, да jе невероватно да се то збило у Европи и да их упознамо зашто и како се то догодило. Само када знамо историjу нећемо jе понављати…. Овако jе председник ЈОНС Горан Леви изнео за „Дневник“ своjе виђење старе новосадске бољке,

sud4.jpg

Тужилаштво још није донијело одлуку

Тужилаштво БиХ ниjе дониjело одлуку у предмету „Добровољачка“ jер jош активно ради на истражним радњама у овом случаjу, рекао jе Срни портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић. „Тужилаштво сигурно ниjе дониjело тужилачку одлуку у овом предмету, а када се то деси jавност ће свакако бити обавиjештена“, рекао jе Грубешић коjи ниjе желио да коментарише спекулациjе да ће тужилачка одлука бити донесена током jануара. Тужилачку одлуку у случаjу „Добровољачка“ требало би да донесе међународни тужилац Џуд Романо. Сараjевско „Ослобођење“ раниjе jе обjавило да jе у Тужилаштву БиХ припремљена одлука о обустављању истраге за командну одговорност у случаjу „Добровољачка“, али ће услиjедити кривични прогон за догађаjе, као што jе мучење заробљеника након напада

У јавности се шире неистине о броју страдалих Јевреја

Предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст Александар Вељић изjавио jе данас да се у сусрет 70. годишњици злогласне „Новосадске рациjе“ у jавности шире неистине да jе у тоj акциjи мађарских фашиста у jануару 1942. године у Новом Саду страдало наjвише недужних људи jевреjске националности. „Од 4 000 недужних жртава Новосадске рациjе по имену и презимену идентификовано jе до сада укупно њих 2 326. Међу њима jе 1 340 Јевреjа. У граду jе у време Рациjе боравило око 300 jевреjских избеглица незнаног идентитета, па jе могући броj страдалих Јевреjа око 1 700, што свакако ниjе наjвише када jе реч о невиним жртвама те рациjе“, навео jе Вељић у саопштењу за

Милорад Телебак

Српски језик нападнут са свих страна

Лингвиста Милорад Телебак упозорио jе да jе српски jезик данас у опасности и да jе нападнут са свих страна – споља инвазиjом туђих риjечи, наjвише из агресивног енглеског jезика, а изнутра рђавим преводима, провидним перфидно смишљеним наметањем, али и српском небригом о своме jезику. Према његовим риjечима, будућност српског jезика биће идентична као и будућност народа, jер су jезик и народ увиjек диjелили судбину. „Свjедоци смо поразне чињенице да се скоро већ четири децениjе граматика и правопис, коjи су основа писмености, врло мало уче у основним школама, а у средњим готово никако, па чак ни у гимназиjама. Имамо психолошки дефект да нам jе све што jе туђе значаjниjе и важниjе од нашег“, рекао jе Телебак за „Вечерње

Spomenik_stradalim_Srbima_u_Skelanima.jpg

Парастос за 305 српских жртава

Код централног споменика за 305 погинулих српских цивила и воjника у Скеланима код Сребренице данас ће бити служен парастос и обиљежено 19 година од страдања 69 мjештана убиjених 16. jануара 1993. године. Парастос за свих 305 жртава из овог краjа погинулих у току рата биће служен у 12.00 часова и том приликом биће прислужене свиjеће и положено цвиjеће код спомен-обиљежjа. Тог jануарског jутра 1993. године jаке муслиманске снаге од неколико хиљада воjника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су риjетко насељена српска села око Скелана и упале у ово мjесто на обали Дрине. Напад jе почео у зору када су муслиманске jединице упале у села убиjаjући, пљачкаjући и уништаваjући све што

Улица у Мостару и даље носи име усташког злочинца Јуре Францетића

Поjедине улице у Мостару и даље носе назив по нацистичким ратним злочинцима, обjавила jе Ал Јазеера Балканс, коjоj jе ова прича послужила као илустрациjа подиjељености Мостара. Један од усташких злочинаца коjи и даље има своjу улицу у Мостару jе и злогласни Јуре Францетић, заповjедник „црне легиjе“. Но, такви се називи не могу наћи у „оба“ Мостара. На источноj страни града, улице и даље носе називе коjе су имале у бившоj Југославиjи. На западноj страни града улице, тргови и школе добили су нова имена тиjеком 1993. и 1994. године. Промjену увредљивих назива улица своjевремено jе тражио и Паддy Асхдоwн, бивши високи представник међународне заjеднице у БиХ. Од стране Градског виjећа Мостара

sud-bih.jpg

Пандуревић: Проширити оптужницу и на тадашњи државни врх

Посланик СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Александра Пандуревић изразила jе наду да Тужилаштво БиХ неће стати са истрагом о ратним злочинима у „Силосу“, те да ће оптужница коjу jе Суд БиХ потврдио бити проширена и на остала лица из тадашњег државног и воjног врха под чиjом су командом они почињени. „Мислим између осталих и на генерала Неџада Аjнаџића, коjи jе долазио и посjећивао `Силос`, инспектора Енвера Дуповца коjи jе доводио снаге ХОС-а коjе су починили злочине, ратно Предсjедништво БиХ под чиjом jе директном контролом био логор, па и на чланове тадашње Владе коjа jе тамо слала државну комисиjу“, рекла jе Пандуревићева Срни. Она jе изразила очекивање да ће Тужилаштво током судског процеса уложити максималне напоре,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.