септембар 2012 - Страница 8 од 10 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за септембар 2012 » Страна 8

Последње време за нову српску политику

8. септембар 2012.

Како jе могућа сарадња две државе када се у jедноj од њих, у овом случаjу Хрватскоj, jавно говори да припадање мањинском народу, српском, представља поругу и наjтежу увреду, и шта у том смислу може да уради нова власт у Београду[nbsp] Како jе могућа сарадња две државе када се у jедноj од њих, у овом случаjу Хрватскоj, jавно говори да припадање мањинском народу, српском, представља поругу и наjтежу увреду, и шта у том смислу може да уради нова власт у Београду Односи Србиjе и Хрватске, политичка кичма Балкана, после промене власти у Београду налазе се у фокусу посматрања важних чиниоца међународне политике, у мери коjа jе готово на нивоу интересовања

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ПОГИНУЛИМ НА КРАЉИЦИ

7. септембар 2012.

ПЕТРОВО, 7. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – На озренском врху Краљица данас jе служен помен борцима Воjске Републике Српске /ВРС/ коjи су погинули 7. септембра 1995. године када су НАТО авиони бомбардовали телекомуникациони торањ.На Краљици су погинули Слободан Милотић из Калуђерице, Мирко Тривуновић из Осиње, Драган Савановић из Добоjа, Свето Каишаревић из Кожуха и Жељко Лукић из Чечаве. Предсjедник Одбора ратних воjних инвалида /РВИ/ Борачке организациjе Републике Српске /БОРС/ Мико Шкорић рекао jе да jе НАТО бомбардовањем Краљице „директно помагао неприjатељима“, нагласивши да „уништавање Краљице ниjе било ничим изазвано“. Начелник општине Петрово Зоран Благоjевић рекао jе Срни да jе рушењем телекомуникационог торња почео пад диjела Озрена и Возуће и да jе та

Све више се крше права Радована Караџића

7. септембар 2012.

Хашки суд jе нарушио права Радована Караџића чак 58 пута до сада, а признање Суда да jе нарушавања било, али да то нема никакве посљедице по оптуженог – довољно говори о Суду, упозорава Александар Мезjаjев, стручњак за међународно право.Током суђења генералу Ратку Младићу дошло се до нових детаља у вези са улогом Радована Караџића у рату, коjи му иду у прилог. Ипак, Хашки трибунал одбио jе могућност поновног саслушања у том случаjу. Судско виjеће Трибунала саопштило jе да jе окривљени имао сасвим довољно времена да се упозна о предмету и да зато поновно саслушање нема смисла. Мезjаjев вjеруjе да ипак постоjи могућност да дође до нових саслушања, али да ће се то вjероватно десити тек када

Ексхумиран већи број посмртних остатака

7. септембар 2012.

У Доњим Рељићима у општини Мартин Брод ексхумиран jе већи броj посмртних остатака за коjе се претпоставља да су стариjи, односно да нису жртве из протеклог рата, саопштено jе из Тужилаштва БиХ.Посмртни остаци биће превезени у Идентификациjски центар у Бањалуци, гдjе ће бити урађена детаљна ДНК анализа. Ексхумациjом руководи истражилац Тужилаштва БиХ, коjи по инструкциjама тужиоца координише рад полициjских, форензичких и других овлаштених лица коjе врше ексхумациjу. У процесу ексхумациjе учествуjу представници Института за нестала лица БиХ, Оперативне канцелариjе Бањалука и Бихаћ, представници Међународне комисиjе за нестала лица /ИЦМП/, вjештак патолог судско-медицинске струке, као и полициjски службеници МУП-а Унско-санског кантона, коjи врше увиђаj и обезбjеђуjу локациjу. Тужилаштво БиХ, заjедно са институциjама коjе су укључене у процес тражења несталих лица

Суд у Чикагу прихватио тужбу Срба због Олује

7. септембар 2012.

Чикаго – Суд у Чикагу прихватио jе тужбу против америчке компаниjе Military Professional Resources Inc. (MPRI) коjу су тужиле српске организациjе у САД “Жртве геноцида у Краjини” и “Српски краjишки сабор”. Срби у Америци туже MPRI “за учествовање у геноциду и прогону 200 хиљада Срба из Краjине”, а у тужби се наводи да jе ова агенциjа “инструирала Хрватску воjску у Олуjи” и да jе “учествовала у тоj операциjи”. Уз тужбу, суду jе достављен и уговор између MPRI и Хрватске о обуци хрватских официра и воjника. Судиjа Рубен Кастиљо из федералног суда у Чиикагу прогласио jе државу Илиноис надлежном за суђење с обзиром да MPRI има своjе филиjале и послове у

Сведок: На заробљенике ЈНА пуцала четири хрватска полицајца

6. септембар 2012.

Загреб – У наставку суђења бившем хрватском полицаjцу Михаjлу Храстову, jедином оптуженом за убиство 13 ратних заробљеника из ЈНА на Коранском мосту код Карловца 20. септембра 1991, исказ jе дао и jедан од преживелих масакра, резервиста бивше ЈНА Душко Мркић. Мркић, коjи jе и сам био рањен у стомак, своj исказ дао jе видео-везом из Вишег суда у Београду. На заробљенике су аутоматским пушкама пуцала четири хрватска воjника, изjавио jе Мркић, сведочећи у поступку коjи се води пред Врховним судом Хрватске. Храстову су због оптужбе за ратни злочин убиства 13 разоружаних припадника ЈНА у задњих 20 година судили три пута на Карловачком жупаниjском суду. Сва три пута, Храстов jе био

Годишњица „савезничког“ бомбардовања Лесковца

6. септембар 2012.

На данашњи дан 1944. године авиjациjа западних савезника jе у Другом светском рату разорно бомбардовала Лесковац – на рођендан краља Петра II. Углавном су разарани цивилни циљеви, школе, породилишта, болнице, библиотеке, стамбене зграде, што су правдали великим висинама са коjих су бомбардовали српске градове. Ипак, чињеница jе да су српски градови углавном бомбардовани на празнике, попут Ускрса 1944. (када jе Београд био разорен и том приликом jе страдало више од 30.000 људи) или на краљев рођендан као што jе случаj са Лесковцем. Током тог бомбардовања погинуло jе више од 1.600 цивила, а центар – старо jезгро града – jе потпуно разорен. Извор: СРБЕЛ.НЕТ

Каргановић Чавићу: Имамо ли право на одбрану од неоснованих оптужби?

6. септембар 2012.

БИЈЕЉИНА, 6. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Предсjедник „Историjског проjекта Сребреница“ Стефан Каргановић упутио jе отворено писмо некадашњем предсjеднику Републике Српске Драгану Чавићу, у коjем га jе оптужио да jе стављањем потписа на Извjештаj Комисиjе Владе Републике Српске о Сребреници 2004. године нанио непроцjењиву моралну штету српском народу и Српскоj. „Господине Чавићу, у Народноj скупштини Српске рекли сте да Историjски проjекат Сребреница не даje никакве резултате и да ништа корисно не ради. Да то искрено мислите, Ви не би имали потребу ни да нас помињете. Ви нас нападате управо зато што су резултати нашега рада позамашни и што Вас компромитуjу“, навео jе Каргановић у писму. Он jе додао да „Историjски проjекат

Оставите на миру Стјепана, ено вам Слободана Ланга

6. септембар 2012.

Добро jе што су ставови о Јасеновцу и убиjању Срба, иако познати одраниjе, коjе jе изнео анонимни католички свештеник, у Хрватскоj изазвали бурне и жустре реакциjе, али ниjе добро, и свакако jе чудно, што нема реаговања на исте такве и jош горе ставове jедног много познатиjег грађанина Хрватске Велика халабука дигла се поводом интервjуа „Хрватском листу“, гласилу неоусташке чељади са седиштем у Задру, извесног Стjепана Разума, иначе свештеника Католичке цркве, историчара, доктора наука, управника Надбискупског архива у Хрватском државном архиву. Шта jе то тако страшно дотични рекао да jе морао да реагуjе чак и председник Хрватске Иво Јосиповић. Какве jе оцене изнео до jуче широj jавности потпуно непознати Стjепан

Последње сведочење (9): Перо у служби злочина

6. септембар 2012.

У своjоj jеткоj одбрани – оптужби, Слободан Милошевић jе у Хагу више пута поновио оцену да се пред очима целог света догађа jедна неправедна, злочиначка „инверзиjа“, да моћни кривци и злочинци упорно покушаваjу да оперу руке тако што своjе немоћне жртве проглашаваjу кривцима: – Подстрекачи рата оптужуjу заступнике мира за рат – каже он – а захваљуjући своjоj моћноj међународноj позициjи играjу улогу и тужиоца и судиjе. Када сам jа у питању они ме оптужуjу и унапред осуђуjу управо за ту њихову ратнохушкачку политику и последице те политике коjу су сами водили, а коjоj сам се jа супротстављао наjвише што сам могао залажући се за мир. Ту jедноставну истину могу

Руски добровољци у рату у Републици Српској (Видео); Срби ми спасили живот

6. септембар 2012.

У првоj борби Срби су ми спасили живот 28. jуна, током прослављања Видовдана у Патриjаршиjском Подворjу у Сокољникама, новинар „Народног Сабора“ Артjом Перевошчиков се срео са бившим руским добровољцем у Србиjи, ветераном Босанског рата, чланом Централног Савета покрета „Народни Сабор“, председником Сверуске друштвене организациjе „Косовски фронт“, руководиоцем проjекта за пружање помоћи воjно-родољубивом васпитању „Стег“, уредником саjта „Српска.Ру“ Александром Александровичем Кравченком. А.П.: Александре Александровичу, данас jе Видовдан, српски народни празник. Русима то може изгледати чудно – славити сопствени пораз у Косовском боjу. Како се таj феномен може обjаснити? А.К.: Заиста, Срби Видовдан не само да просто обележаваjу, већ управо прослављаjу. Ту имамо два аспекта. Први jе богословски, православни. Уистину, то

Звијери кој су починиле злочин над Мирјаном и даље на слободи

5. септембар 2012.

Посмртни остаци jедне од првих жртава ратних злочина муџахедина у БиХ, дjевоjчице Мирjане Драгичевић – коjа jе приjе 20 година прво силована, а потом убиjена – сахрањени су данас на гробљу на Сокоцу код Сараjева. Из МУП-а Републике Српске указуjу да, упркос доказима, ниjедан ратни злочин муџахедина jош ниjе процесуиран у Тужилаштву БиХ, а да власти БиХ углавном депортуjу муџахедине у афро-азиjске земље, иако су поjедини осумњичени за злочине. Мирjана, коjа jе кад jе убиjена у селу Доња Биоча децембра 1992. имала девет година, била jе сахрањена у оближњем Илиjашу, али су на захтjев њене маjке – коjа jе главни свjедок злочина – посмртни остаци данас пребачени на Соколац. Маjка,

Спомен-храм за погинуле руске добровољце

5. септембар 2012.

Ћуприjа – Игуман манастира Режевићи код Петровца на мору, у Црноj Гори, архимандрит Хризостом, дошао jе на идеjу да у свом родном граду Ћуприjи сагради цркву са спомен-костурницом свих погинулих руских добровољаца у ратовима на подручjу бивше Југославиjе 90-тих година прошлог века. Проjекат jе jош на нивоу идеjног решења чиjи jе аутор београдски архитекта Драган Антониjевић. Предложили смо да се црква подигне у Ћуприjи у коjоj се налазе мошти Светог Цара Лазара, а у римско време на том простору у граду Хореум Марги налазила се jедна од првих епископиjа,чиjи jе епископ учествовао на првом Васељенском Сабору. Предвидели смо да се у том граду сагради храм, а у поду храма

Обележавање 206. годишњице Боја на Делиграду

5. септембар 2012.

Полагањем венаца и одавањем државних и воjних почасти у Спомен цркви на Делиграду код Алексинца данас ће бити обележена 206. годишњица Боjа на Делиграду. Манифестациjа ће бити одржана са почетком у 11 часова у Спомен-цркви на Делиграду код Алексинца у организациjи Владе Србиjе. Венце ће положити представници Министарства рада, запошљавања и социjалне политике, Министарства одбране и Воjске Србиjе, општине Алексинац и невладиних организациjа опредељених за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе. У Боjу на Делиграду извоjевана jе jедна од наjзначаjниjих и наjвећих српских победа над Турцима у Првом српском устанку. За време турске офанзиве против устаника 1806. румелиjски валиjа Ибрахим-паша са око 50.000 пешака, многоброjном коњицом и 14 топова и кумбара

Улога Вељка Џакуле у егзодусу крајишких Срба

5. септембар 2012.

У прољеће 1990. године Вељко Џакула jе постао члан главног и извршног одбора СДС-а Јована Рашковића за подручjе Западне Славониjе и био jе организатор митинга СДС-а краjем jуна 1990. године у Пакрацу на коjем jе доминирала четничка иконографиjа. У jануару 1991. године Џакула jе постао предсjедник регионалног одбора СДС-а за подручjе читаве Славониjе и Барање. Џакула jе 2. марта 1991. године био организатор масовне побуне полицаjаца српске националности у Пакрацу, због коjе су из Загреба у Пакрац стигли хрватски специjалци, да би се у цjелокупан случаj умиjешала ЈНА, а након тога се скривао у Београду, кад jе успоставио везу са америчким амбасадором у Београду Вореном Цимерманом. Џакула jе 12.