arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
tzv-ovk.jpg

Космет 90-тих: стравична мучења и убиства Срба под заставом САД

Упозоравамо да текст садржи стравичне и мучне описе убиства Срба од стране шиптарских окупатора.Свако ко има слабиjе здравља боље да не чита текст – редакциjа Србин.инфо 116 година за 11 бивших припадника „Ослободилачке воjске Косова“ (даље ОВК). Тако гласи пресуда Врховног суда Србиjе за ове припаднике ОВК, коjи су jош чинили и озлоглашену Гњиланску групу. Они су проглашени кривима за отмицу две српкиње у Гњилану, jуна 1999.године и током више дана свакодневно пребиjали, мучили, силовали, вређали и претили им смрћу. Казна члановима „Гњиланске групе“ изречена jе у Врховном суду Србиjе у Београду, jош у jануару 1999.године. И тада су они проглашени кривима због тога што су од почетка jуна до

vjera-solar.jpg

ПОКАЗИВАО МАЈЦИ СЛИКЕ ЊЕНЕ МРТВЕ КЋЕРКЕ

ОСИЈЕК,/СРНА/ – Вjера Солар, маjка Љубице Солар коjу jе 1991. године убио хрватски полицаjац, посвjедочила jе на jучерашњем суђењу за ратни злочин над српским цивилима у Сиску да jе тадашњи замjеник начелника полициjске управе Владимир Миланковић показивао фотографиjе њене мртве кћерке, али ништа ниjе рекао о убиству. Миланковићу, коjи jе и бивши шеф Специjалне полициjе у Сиску, и командиру полициjске jединице „Вукови“ Драги Бошњаку суди се пред Жупаниjским судом у Осиjеку због хапшења и убиства српских цивила 1991. и 1992. године. „Био jе бахат. Они су тада ведрили и облачили. Донио ми jе слике моjе мртве кћери, а jа сам била психички дотучена да их нисам могла ни погледати. По

krajiski_biseri_jubilej_10.jpg

ЈУБИЛАРНИ 10. ФЕСТИВАЛ „КРАЈИШКИ БИСЕРИ“

Јубиларни десети фестивал краjишких пjесама „Краjишки бисери“,  биће одржан у недељу, 07. октобра 2012. год., у Пландишту. Основни циљ фестивала jе очување, неговање и преношење jединствених вокалних и вокално-инструменталних облика на млађе генерациjе. Песме се изводе без музике или уз пратњу неког изворног народног инструмента. Фестивал се одвиjа у два дела: први део jе такмичарски а други део jе ревиjални. У такмичарском делу обавезно се певаjу изворне песме, док се за ревиjални део препоручуjу изворне песме или песме коjе су у духу изворног народног стваралаштва. Извођачи мораjу бити одевени у народну ношњу. У новембру 2010. године UNESCO jе, на предлог Хрватске, заштитио „оjкање“, као нематериjалну културну баштину од изузетног значаjа. Међутим, ради

logor-dretelj.jpg

Стражар у логору Дретељ потврдио мучења Срба

На суђењу оптуженима за злочине учињене у Дретељу, у близини Чапљине, бивши стражар Зоран Брвеник рекао jе да jе 1992. године видио малтретирања затвореника српске националности. Свjедочећи у Суду БиХ, Брвеник jе навео да jе у jулу 1992. године приступио Хрватским одбрамбеним снагама, те да jе упућен у касарну Дретељ, гдjе jе остао наредна три мjесеца, преноси Бирн. „Командант касарне jе био неки Буљубашић, а Шиме Мариновић, коjи jе касниjе погинуо, распоређивао jе стражу. Од воjника ХОС-а сjећам се Макса Макитана, браће Раjић и сестара Марине и Гордане. Знам да jе и Срећко Херцег долазио пар пута у касарну, али он ту ниjе боравио. Ја га не знам лично“, навео

13.jpg

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА МЈЕСТУ ПОГИБИЈЕ ЗОРАНА БУЛИЋА

КОЗАРСКА ДУБИЦА,/СРНА/ – Обиљежавање 17 година од одбране западне границе Републике Српске настављено jе jуче у Козарскоj Дубици полагањем виjенаца на спомен-обиљежjе у Доњоj Градини гдjе jе у септембру 1995. године у хрватскоj агресиjи живот изгубио припадник полициjе Зоран Булић.Виjенце су, осим породице Булић, положили начелник општине Козарска Дубица Нино Јауз са општинском делегациjом, предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Пантелиjа Ћургуз и друге делегациjе. „Зоран Булић jе приjе седамнаест година у нападу Хрватске воjске 19. септембра 1995. године jедини погинули српски борац у Доњоj Градини, гдjе су хрватски воjници покушали да пређу Саву и поново изведу напад на српску воjску. У том нападу Дубица jе претрпjела велике губитке у погледу људских живота и материjалне штете“, подсjетио

Ратко Дмитровић

Данке Дојчланд

Годинама у Србију није стигао кориснији папир од оног пре неки дан – у име Ангеле Меркел у Београд га је донео Андреас Шокенхоф – на којем су одштампани услови Србији за добијање датума почетка преговора – наглашавам, почетка преговора – за чланство у Европској унији. Након овога само крајње покварени или приглупи политичари и политички аналитичари, а Србија је таквих пуно, могу још расправљати о условима под којима Србија може да уђе у ЕУ. Нема ту више ни стопе простора за недоумице. Европска унија, то је Немачка. Без Немачке нема ЕУ. Све је сада јасно као горски поток, Србија је добила цену за европску карту, Србији је речено шта

Ратко Дмитровић

Заборавна“ Борка на Кули Стојана Јанковића

Ових врелих летњих дана, Борка Павићевић, перјаница „друге Србије“, затекла се на једном од изворишта српске историје и културе у Далмацији, у Исламу Грчком, и очекивано, уместо сведочења о рањеним остацима једног народа који је одатле протеран, она се потрудила да то место додатно „очисти“ од српских трагова  После деценија систематског, прецизно осмишљеног и упорног рада на уништавању или бар потапању свега што се може подвести под српску културу, или културу Срба, традицију тог народа, његово национално, интелектуално, културно одређење, болно одвајање од те праксе тек је почело. Кажем болно, јер су креатори и проносиоци обрачуна са српском културом, са свим што има српски предзнак, и даље утицајни, јаки, са

Грубишно Поље: 28. септембар 2012. парастос и комеморација побијеним и изгинулим Србима у другом свјетском рату

У петак 28. септембра ове године, са почетком у 12 часова, биће служен парастос и одржан комеморативни скуп за 2694 православних Срба са подручjа Грубишног Поља, побиjених и изгинулих током другог свjетског рата. У  Храму Свртог великомученика Георгиjа са почетком  у 12.00  часова биће служен парастос. Други дио сабрања одржаће се на бившоj жељезничкоj станици у Грубишном Пољу гдjе ће бити полагање вjенаца и обраћања званица, након чега ће учесници обићи и стратишта на Трандлеровоj дjетелини и у Кишовом jарку. Скуп ће бити одржан на саму 70-ту годишњицу масакра коjи су хрватски усташе извршиле над више од 70 невиних српских цивила са подручjа Грубишног Поља и њихових сународњака, српских маjки и дjеце депортованих ту са

pjevacko-drustvo-pile-sa-hotelom-Imperijal.jpg

Национални рад Српског пјевачког друштва „Слога“ у Дубровнику од 1874. до 1947. године

Дубровачко српско пjевачко друштво „Слога“ основано jе 1874. у Дубровнику. Радило jе у репрезентативноj дворани на другом спрату у палати Гучетић (Стари театар) у улици Од пуча. (1).  Друштво  jе славило св. Саву. У српском пjевачком друштву „Слога“ одржана jе почетком 1904. покладна забава на коjоj jе певао друштвени хор и свирао тамбурашки збор Дубровачког Радничког Друштва. На забави jе уредник „Дубровника” Антун Фабрис прикупљао прилоге за пострадале Русе у Руско-jапанском рату 1904. (2)  Просветно-привредно друштво ,,Српска зора” помагало  jе  пре Првог светског рата рад  српских  певачких   друштава на Приморjу : „Јединства“ у  Котору, „Бранка“ у  Задру, „Србадиjе“ у  Шибенику  и „Слоге“ у Дубровнику. „Слога“ jе 1924. заjедно са Дубровачким

tvrtko-spomenik.jpg

Од Кулина бана до фалсификаторских дана

Прављење новог босанског човjека напоран jе посао, због свега на шта се мора зажмирити, да би се видjело само оно што се жели видjети, а уклапа се у концепт коjи jе измаштала сараjевска политичка елита.У Тузли ће у суботу бити званично откривен споменик краљу Стефану Твртку Котроманићу. Оно што jе занмљиво jе да ће на постаменту споменика писати титуле босански бан и босански краљ. Прављење новог босанског човjека напоран jе посао, због свега на шта се мора зажмирити, да би се видjело само оно што се жели видjети, а уклапа се у концепт коjи jе измаштала сараjевска политичка елита. У Тузли ће у суботу бити званично откривен споменик краљу Стефану Твртку

ИСТОРИЈСКИ ПРОЈЕКАТ СРЕБРЕНИЦА НА БАЊАЛУЧКОМ САЈМУ КЊИГА

Историjски проjекат Сребреница ове године jе по први пут представљен на Бањалучком Саjму књига коjи се отвара у уторак 18. септембра 2012. На штанду Проjекта биће изложено дванаест посебних издања Проjекта на српском и енглеском jезику. Та издања представљаjу пресек досадашњег истраживачког рада ове невладине организациjе и пружаjу целовиту слику узрока, тока и последица догађаjа у сребреничком краjу за време грађанског рата у БиХ између 1992. и 1995. године. Посебан предмет истраживачког рада Проjекта су дешавања из jула 1995. и систематско преиспитивање утемељености званичног наратива о тим догађаjима по коме jе тада 8.000 муслиманских заробљеника  у Сребреници по кратком  поступку било стрељано, што наводно представља геноцид за коjи jе српска страна одговорна.   Сазнања

kerum-2.jpg

Керум под истрагом јер мрзи Србе?

Загреб — Хрватска полициjа и Државно тужилаштво разматраjу могућност покретања поступка против сплитског градоначелника Жељка Керума због његових изjава о Србима.   Керум jе, подсетимо, између осталог, раниjе изjавио да „не жели Србина за зета“, да „Срби мораjу знати где им jе место“, а у емисиjи ХРТ-а „Недељом у 2“ да су „Срби извор свих проблема у Хрватскоj“. Након те последње Керумове изjавеуследиле су жестоке реакациjе jавности, а како сазнаjе Јутарњи лист у целу причу укључио се и државни апарат. Наиме, таj лист пише да су jуче полициjа и тужилаштво детаљно прегледали и анализирали снимак поменуте емисиjе како би утврдили има ли у Керумовим изjавама елемената кривичног дела расне и друге дискриминациjе,

tuzilastvo-BiH.jpg

Осуђени за злочин над српским цивилима

Сараjево – Суд Босне и Херцеговине осудио jе Мехуру Селимовића и Адила Ружнића на по осам, а Емира Мустафића на девет година затвора за ратне злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима у Бихаћу и Цазину.   Судско веће jе утврдило да су троjица бивших припадника Петог корпуса некадашње армиjе БиХ одговорни за физичко и психичко злостављање затвореника српске националности у Бихаћу и Цазину, саопштено jе из Суда БиХ.   Селимовић jе био референт за контраобавештаjне послове и заменик начелника Одељења воjне безбедности Петог корпуса армиjе БиХ, Рунић помоћник команданта за послове безбедности, а Мустафић воjни полицаjац.   Оптуженима, коjи су се бранили са слободе, одређене су мере забране, а

jasenovac_slava_2.jpg

Литургијска прослава Новомученика Јасеновачких

У манастиру Јасеновцу 13. септембра 2012. године, на дан Новомученика jасеновачких, Свету архиjереjску Литургиjу са благословом и у присуству Епископа славонског г. Саве служио je Епископ липљански г. Јован, викар Патриjарха српског у Пећкоj Патриjаршиjи и координатор Одбора за Јасеновац Светог Архиjереjског Сабора Српске Православне Цркве, са jеданаест свештеника и два ђакона из свих краjева где живи наш народ и постоjи Српска Црква. Црква jе на празник светих мученика jасеновачких била по први пут препуна  верника из Србиjе, Републике Српске и оно мало наших сународника што jе преостало из оближњих места након недавног рата. Атмосфера у  манастиру, литургиjско поjање, као и сама архиjереjска служба били су величанствени  молитвени тренуци, као

glamoc_obiljezavanje.jpg

Парастос за жртве злочина из Сердара

На мjесном гробљу у Кукавицама код Котор-Вароша jуче jе служен парастос за 16 Срба из Сердара, коjе су 17. септембра 1992. године убили, а потом масакрирали припадници хрватско-муслиманских снага. Наjмлађа жртва злочина у Сердарима имала jе четири године, а наjстариjа 60 година. Предсjедник которварошке Борачке организациjе Госто Tривуновић изjавио jе да jе злочин у Сердарима jедан од наjсвирепиjих у претходном рату. „За злочин у Сердарима оптужнице су подигнуте тек недавно, и то само против четири особе, без обзира што се знаjу имена свих извршилаца и налогодаваца тог злочина“, рекао jе Tривуновић. У нападу муслиманско-хрватских снага на Сердаре у зору 17. септембра 1992. године убиjени су Бранко /60/, Босиљка /53/, Јеленко

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.