Соколска жупа Мостар основала jе новембра 1926. прву соколску чету у Биjелом Пољу код Мостара. Јачи покрет на селу настаjе у 1927, 1928. и 1929, када се оснива у билећком, гатачком, коњичком, корчуланском, мостарском, невесињском, столачком и требињском срезу 30 соколских чета. Одржана jе у Мостару 1935. конференциjа ССКЈ посвећена соколским четама у коjоj су учествовали представници свих жупа из Југославиjе, а присуствовали су и чланови старешинства Савеза Сокола.  На конференциjи jе утврђен став да су чете jеднаке са друштвима. Зато су сеоске чете имале свог старешину и старешинство. Соколска друштва су сеоским четама пружала помоћ у кадровима, учитељима вежбања и предавачима за течаjеве описмењавања, воћарства, пчеларства. Такође пружали су

Соколи су се и пре уjедињења 1918. налазили у сукобу са хрватским сепаратистима и делом католичке цркве. Соколи су били препрека хрватским сепаратистима у остваривању њихових циљева. Зато су сепаратисти заjедно са делом католичких свештеника тежили да свим средствима онемогуће рад сокола. Са издавањем антисоколске посланице католичког епископата, донесене на конференциjи од 17. новембра 1932, и њезиним обjављивањем путем штампе и читањем у католичким црквама 8 jануара 1933. дошло jе до отвореног сукоба.  У Извештаjу за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола 1933. истиче се: „Нападаj нас ниjе изненадио, jер нерасположење са стране католичког епископата било нам jе већ и од пре  познато и осећали смо га на сваком кораку”.

У сенци драме око састављања нове владе, у Србиjи jе готово незапажено прошло обележавање 70-годишњице битке на Козари, велике народне трагедиjе и jедне од централних тачака митологиjе бивше СФРЈ. Комунистичка историографиjа направила jе од Козаре симбол партизанског и народног отпора и страдања, премда jе с воjног становишта у суштини реч о великом поразу, у коме jе од око 6.000 партизана обруч пробило само око 900 бораца и око 10.000 људи, док jе око 70.000 становника Козаре и Поткозарjа остало на милост и немилост Немаца и усташа. Читаве генерациjе тада су избрисане немачким аутоматима и усташким камама, а ужасна судбина козарачке деце чини ову планину поред Јасеновца и Јадовна jедним од

Париз — Француски председник Франсоа Оланд планира да предложи нови нацрт закона коjим се кажњава негирање геноцида у Јермениjи измедjу 1915. и 1917.   Подсетимо, Уставни савет Француске jе поништио претходни закон сматраjући да се њиме нарушава слобода изражавања.   Француски парламент jе у jануару усвоjио закон коjим се кажњава негирање геноцида над Јерменима, за коjе jе било одговорно тадашње Отоманско царство, али га jе у фебруару укинуо Уставни савет са образложењем да jе у супротности са слободом изражавања.   Усваjање тог закона створило jе затегнутост измедjу Париза и Анкаре будући да Турска не користи термин „геноцид“ за убиства коjа су се десила током насилне депортациjе Јермена од 1915. до 1917. године према другим државама.   „Оланд

БАЊАЛУКА, 6. ЈУЛА (СРНА) – У мjесту Крекови код Невесиња у недjељу, 8. jула, биће обиљежено 137 година од Херцеговачког устанка, познатог као „Невесињска пушка“, наjавио jе Одбор Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова.Парастос погинулим устаницима биће служен у 10.30 часова на Спомен обиљежjу у Клековима, а у 10.50 часова положено цвиjеће.   Обраћање званичника планирано jе у 11.10 часова, а потом jе предвиђен пригодан културно-умjетнички програм.   Савjетник министра рада и борачко-инвалидске заштите генерал Милан Торбица истакао jе да jе то био устанак српског народа против Отоманске империjе, чиjа jе моћ почела да опада на Балкану.   Таj устанак jе почео сукобом српских хаjдука и Турака 9. jула по новом календару 1875. године код