јул 2012 - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за јул 2012

НОВЕ СПЕКУЛАЦИЈЕ ХРВАТСКЕ

31. јул 2012.

БЕОГРАД, 30. ЈУЛА /СРНА/ – Директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац очекуjе да ће Жалбено виjеће Хашког трибунала потврдити првостепену пресуду генералима Анти Готовини и Младену Маркачу за злочине над Србима у акциjи „Олуjа“ и сматра спекулациjама оцjену хрватске jавности да би им казна могла бити скраћена. „Да ли ће казна бити скраћена или не, то jе периферна ствар за Србе. Важна jе управо потврда суда да jе кроз удружени злочиначки подухват извршено етничко чишћење Срба из Краjине“, оциjенио jе Штрбац у изjави Срни. Штрбац напомиње да jе Првостепени суд утврдио да jе у питању удружени злочиначки подухват, чиjи jе циљ био присилно и траjно истjеривање Срба из Краjине,

СВЕДОК

31. јул 2012.

Краj октобра 2006. године. У Хагу сведочом о злочинима над српским народом у Хрватскоj, о избацивању из Устава, о усташоидноj симболици и изjавама хрватских челника, што jе довело до рата. Уверавам, да смо се боjали репризе усташког злочинства. Не свиђа се то предсjеднику Већа, суцу Молоту из Јужноафричке Униjе. Он зна све и не зна ништа. Из његових очиjу сикће нека чудесна мржња и презир према Србима. Преузео jе улогу тужиоца, Американца Ваjтинга и напада: зашто пишем само о злочинима над српским народом. Говорим, да у томе нема успоредби, да jе само у три православне цркве на Кордуну и Баниjи убиjено 2129 Срба, међу коjима jе било и 153 деце. Тврдим, да у Хрватскоj ниjе забележен

Акција Завичајног друштва опустјелог села крај Пакраца, Петрово у Граховљанима

31. јул 2012.

Помен jе одржан код споменика погинулим партизанима и жртвама нацистичко-усташког терора у Другом свjетском рату, али и четрнаесторици сељана коjи су нестали 1991. године На Петровдан, 14. jула у Горњим Граховљанима, уз присуство 30 мjештана, парох пакрачки Ђорђе Теодоровић одржао jе обред освећења крста на улазу у гробље, а обављен jе и помен за све сахрањене на том гробљу. Помен jе одржан код споменика погинулим партизанима и жртвама нацистичко-усташког терора у Другом свjетском рату, али и четрнаесторици сељана коjи су 1991. остали код своjих кућа и с пуним повjерењем дочекали Хрватску воjску. – Од тада се њихов траг губи и они севод е као нестали, због чега jе и за њих обављен помен те jе поновно изнесен

ЗЛОЧИНЦИ НИСУ ПРОЦЕСУИРАНИ НИ НАКОН 20 ГОДИНА

31. јул 2012.

ТРНОВО, /СРНА/ – Породице 124 убиjена српска цивила и 157 бораца из Трнова огорчене су што ни 20 година након злочина муслиманских снага нико ниjе процесуиран нити осуђен за наjмонструозниjе злочине у овоj општини. „За злочине над српским становништвом у Трнову jош нико ниjе одговарао, иако jе Министарство унутрашњих послова Републике Српске подниjело тужбе Тужилаштву БиХ против лица муслиманске националности са свом потребном документациjом и доказима“, рекла jе предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Јока Пророк и додала да се неки од злочинаца и данас слободно шетаjу Трновом. Она jе подсjетила да jе намлађа жртва муслиманског злочина двогодишњи Милун Тешановић из Ледића коjег су злочинци

Предавање о односу Српске Цркве према холокаусту у Јад Вашему

31. јул 2012.

Годишњица смрти др Јована Рашковића

30. јул 2012.

28. jула 2012. године навршава се двадесет година од смрти др Јована Рашковића (Книн 5. jул 1929 – Београд 28. jул 1992). Своjим дjелом, добротом и племенитошћу оваj човиjек задужио jе Србе да га памте и поштуjу. Јован Кесар о Рашковићу каже: „Ћаћа од Краjине. За Србе из Краjине, академик Јован Рашковић био jе њихов Ћаћа. У Далмациjи, Лици, на Баниjи и Кордуну, деца тако зову свога оца. Ћаћа jе – каже нам др Санда Рашковић-Ивић, психиjатар, ћерка Јованова – као тата, само нешто мекше и присниjе. Ту реч наша деца почињу да тепаjу, такорећи у колевци, jош док ћапћу млеко на маjчиноj доjци“ Редакциjа наше странице у знак сjећања и историjске истине

Парастос за српске жртве усташког масакра у глинској цркви

30. јул 2012.

1 200 невиних српских цивила с подручја некадашњих срезова Вргинмоста и Глине, у два дана крајем јула и почетком августа 1941. године, усташе су поубијале у глинској цркви Рођења Пресвете Богородице. Парастосу којег су у Глини, 29. јула, служили глински протојереј Слободан Дракулић и парох војнићко-коларићки јереј Жељко Видаковић присуствовало је неколико десетина вјерника међу којима су били и представници Срба у градској и мањинској самоуправи, активисти Просвјете, као и представници СНВ-а. Током обраћања присутнима протојереј Слободан Дракулић нагласио је да би се скоро сваког дана могла обиљежавати годишњица неког страдања православних Срба. – Због тих страдања Срби су у крајевима где су били у већини постали малобројни, па су се понегдје

Гаравице: Традиционално обиљежавање страдања Срба, Јевреја и Рома

30. јул 2012.

04. августа 2012. године са почетком у 11.00 часова у Гаравицама одржаће се традиционално обиљежавање страдња Срба, Јевреја и Рома Бихаћа и Бихаћког краја. У овом мјесту прије 71 годину, у љето 1941. године, звјерски је побијено преко 12 000 невиних жртава. Убијање невиних цивила од стране усташких злочинаца и њихових помагача, обухватило је жртве са подручја велике жупе Крбава и Псат, Бихаћа, Босанске Крупе, Босанског Петровца, Цазина и Доњег Лапца као и сусједних општина – Слуња, Коренице, Дрвара и Велике Кладуше. Убијање је било свугдје и на сваком мјесту, људи су живи спаљивани у кућама, шталама, бацани у јаме и бездане, а већина невиних жртава је довођена у затвор

ИЛИНДАНСКИ ПАРАСТОС И ПОМЕН ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЛОГОРА ЈАДОВНО НА ВИТОВЉУ

30. јул 2012.

Илиндански збор на Витовљу, одржаће се 2. августа 2013. године са почетком у 10.30 часова код Цркве светог пророка Илије, када ће се евоцирати успомена на најтужнији дан у историји тог малог села. Након тога, одржаће се заједничко окупљање уз скромно послужење и обраћање потомака жртава логора Јадовно. ПРОГРАМ: 10:30 Литургија уз помен на витовљанске жртве комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић-Јадовно-Паг и на жртве свих отаџбинских ратова 11:45 Обношење литије око Цркве светог пророка Илије 12:30 Културни дио програма уз наступ фолклорног ансамбла из Котор вароша и етно групе «Жубор» Заједничка трпеза љубави и уручење захвалница за госте 14:30 Спортски дио програма, натјецање у бацању камена, повлачењу конопа

Будни сањамо завичај!!

30. јул 2012.

Мр Миле Дакић, историчар и писац, председник Удружења прогнаних Срба из Хрватске, говори о српском погрому, безнадежном полажаjу наших сународника у матици и свом стваралаштву Будни сањамо завичаj!! У Хрватскоj у недавном рату потпуно jе уништено 87 православних цркава, а 195 jе оштећено, порушено 45 парохиjских домова, док их jе 57 у руинираном стању. Други светски рат и комунистичка власт задали су Православљу jош веће ударце. Прошле године преко 28.000 Срба затражило jе промену имена и презимена, наравно, у католичка, хрватска – мр каже Миле Дакић Мр Миле Дакић jедан jе од малоброjних стваралаца, писаца, песника, чиjа драгоцена, аутентична дела, у правоj мери, нису позната jавности. Оваj историчар, а прогнаник

У Пријаковцима након 71 годину помен српским жртвама

29. јул 2012.

У мjесту Дурале у Приjаковцима код Бањалуке данас jе први пут, након 71 године од страдања, служен парастос за 36 српских жртава коjе су усташе свирепо убиле 2. августа 1941. Био jе то jедан од првих већих злочина на подручjу Бањалуке у Другом свjетском рату, о коjем се, све до сада ћутало. Велики броj потомака жртава и мjештана три бањалучка села – Приjаковаца, Драгочаjа и Рамићи први пут су се организовано присjетили жртава, на мjесту њиховог страдања. Убиjени су само зато што су били Срби. Један од оних коjи jе оваj догађаj покушао да отргне од заборава jе и Ратко Шукало, коjи jе у своjоj књизи Приjаковци jедно поглавље посветио

ПАРАСТОС ЗА 380 УБИЈЕНИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА

29. јул 2012.

КРЊАК, 29. ЈУЛА /СРНА/ – У Ивановић jарку код Крњака данас jе одржана комеморациjа као знак сjећања на 380 српских цивила коjе су усташе убиле у Другом свjетском рату.Комеморациjи jе присуствовало четрдесетак 40 Срба, као и потпредсjедник Српског националног виjећа Раде Косановић и историчар Ђуро Затезало. Након парастоса невиним цивилним жртвама, Затезало jе говорио о начину на коjи jе организован покољ српских цивила, коjе су усташе убацивале у камионе, обећаваjући им да ће све бити у реду. У Иванић jарку усташе су 29. jула 1941. године побиле 380 цивила са Баниjе и Кордуна. Ову ликвидациjу, у коjоj су страдали људи из Глине, Вргинмоста, Воjнића, Крњака и околних кордунашких мjеста, организовао

28.7.2012. Садиловац, парастос за 463 Срба убијених 1942. године

29. јул 2012.

У цркви Рођења Пресвете Богородице у кордунском селу Садиловац данас jе обиљежена годишњица страдања 463 Срба коjи су побиjени и запаљени у овом храму 31. jула 1942. године. Везане виjести: ПОМЕН ЗА 463 СРБА ПОБИЈЕНИХ У САДИЛОВАЧКОЈ ЦРКВИ ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 70 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА НЕДУЖНИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА У САДИЛОВАЧКОЈ ЦРКВИ

ПОМЕН ЗА 463 СРБА ПОБИЈЕНИХ У САДИЛОВАЧКОЈ ЦРКВИ

29. јул 2012.

– У цркви Рођења Пресвете Богородице у кордунском селу Садиловац, у Хрватској, данас је обиљежена годишњица страдања 463 Срба које су усташе побиле и запалиле у овом храму 31. јула 1942. године. Парастосу је присуствовало тридесетак људи, а обиљежавање годишњице организовала је породица Гвозденовић, потомци страдалих у садиловачкој цркви. Помен су служили и парох ријечки Мићо Костић,парох коренички Далибор Танасић, парох плашчански Горан Славнић и игуман манистира Гомирје Михајло, а обиљежавању су, између осталих, присуствовали потпредсједник Српског националног вијећа /СНВ/ Раде Косановић, историчар Ђуро Затезало и предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“ Душан Басташић. „Горак укус данас оставила је чињеница да су све учеснике парастоса при доласку у цркву легитимисали и

Обраћање министра Срећковића дијаспори

29. јул 2012.

Поштовани сународници у иностранству, Драги земљаци, Након четири године рада у Министарству вера и диjаспоре владе Републике Србиjе и на партнерски, транспарентан, начин како смо и радили у том периоду, желим да са вама поделим, кроз кратку анализу, оно наjважниjе шта jе урађено од 2008. године, до данас. У претходне четири године свога рада Министарсво вера и диjаспоре било je ангажовано на великом броjу веома важних проjеката и било jе покретач решавања значаjних питања коjа су претходних година оптерећивали односе матице и диjаспоре, али и односе у самоj Србиjи, а усваjање Закона о диjаспори и Србима у региону коjи jе донет у октобру 2009. године jе у потпуности