Хашке судиjе научиле су памети Хрватску и 12 америчких лобиста коjи су се Трибуналу пожалили на квалификациjу „Олуjе“ као удруженог злочиначког подухвата. Трибунал jе одбацио њихов поднесак, чиме jе дао наду оштећенима, приjе свих протjераним Србима и породицама убиjених у тоj воjно-полициjскоj акциjи, да ће „Олуjа“ на краjу и званично бити оквалификована као удружени злочиначки подухват. То би задовољило хрватске Србе и дало им могућност да се изборе за своjа изгубљена права, али и да покрену спорове против Хрватске за надокнаду штете за своjе убиjене, рекао jе Саво Штрбац директор Документационо-информационог центра „Веритас“. – Овакав развоj догађаjа може бити вjетар у леђа тужби Србиjе против Хрватске за геноцид. И даље

Фрањо Туђман: „НДХ ниjе била само пука квинслишка творевина и фашистички злочин, већ и израз повиjесних тежњи хрватског народа.“ (24. 02. 1990, Први општи Сабор ХДЗ-а) Милан Кучан: „Захтевамо ИСКЉУЧИВО конфередативни статус, а ако га други не прихвате мораћемо да тражимо мjесто у Европи као суверен народ са своjом државом.“ (12. 07. 1990) Алиjа Изетбеговић: „Уколико се Хрватска и Словениjа издвоjе, БиХ неће остати са остатком Југославиjе.“ (16. 09. 1990, Велика Кладуша) Фрањо Туђман: „Оваква Хрватска држава нема увjете за живот, али Хрватска чак са границама бановине има.“ (1991) Киро Глигоров: „Македониjа не прихвата ниjедан облик крње федерациjе, нити може да се сложи са предлогом асиметричне федерациjе“ (25. 02. 1991)

БАЊАЛУКА, (СРНА) – Директор Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске Јанко Велимировић рекао jе да jе филм „У земљи крви и меда“ постигао политички циљ и да jе искривио истину, а да су сцене насиља нереалне. „Када било ко погледа оваj филм ван наших простора, Срби ће му се згадити вjечно. Ниjе то jедини филм коjи тако приказуjе догађаjе на овом простору“, рекао jе Велимировић, нагласивши да jе премиjера филма одржана у сараjевскоj Зетри, коjа jе, према документациjи коjу посjедуjу, била логор у коjем су затваране Српкиње и Срби. „Ко се враћа на мjесто злочина, показуjе и ова ситуациjа“, истакао jе Велимировић на конференциjи за новинаре у Бањалуци. Предсjедник

Читава СФРЈ jе своjевремено лудовала кад Раде Шербеџиjа оспе оно срцепараjуће сетно: „Не даj се, Инес. Не даj се годинама, моjа Инес, другачиjим покретима и навикама, jер jош ти jе…“ Ко jе све добио нацоналну пензиjу на рачун српске сиротиње комотно и он може да jе добиjе само за бравурозну интерпретациjу вечно зелене Инес – ако већ и ниjе. Али, има Раде и веће заслуге. На конференциjи за штампу у Берлину, на коjоj jе Анђелина Џоли бар покушала да прикриjе своjе лоше режисерске намере тврдњом да броj од 50. 000 силованих жена обухвата све Босанке (што за свет наравно значи само муслиманке) и перфидним изговором да jе и jедна силована

САРАЈЕВО, 21. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Изношењем уводне риjечи оптужбе и читањем оптужнице, пред Кантоналним судом у Сараjеву почело jе суђење Ибрахиму Чечи за злочин против цивилног српског становништва у сараjевском насељу Добриња, почињен 1992. године, саопштено jе из БИРН-а. Аида Ћатовић, тужилац Кантоналног тужилаштва у Сараjеву, рекла jе да ће доказати да jе оптужени починио дjело коjе му се ставља на терет, и то саслушањем оштећеног, вjештака медицинске струке, те презентациjом материjалних доказа. У оптужници Кантоналног тужилаштва у Сараjеву наводи се да jе Ибрахим Чечо, некадашњи припадник Армиjе БиХ, 18. септембра 1992. године физички злостављао српске цивиле, коjи су копали ровове на локалитету насеља Добриња пет. Оптужени Чечо, сматра Тужилаштво,

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 21. ФЕБРУАРА (СРНА) – Предсjедник Удружења “Истина“ из Источног Сараjева Душан Зуровац упутио jе отворено писмо редитељу и сценаристи контроверзног филма “У земљи крви и меда“ Анђелини Џоли, jавно jе питаjући да ли она зна историjу страдања Срба на овим просторима и шта се заиста дешавало у протеклом рату? Зуровац пита Џолиjеву да ли она ишта зна о Јасеновцу, Градишци, херцеговачким jамама безданицама у коjе су бацана српска дjеца, не jедно или двоjе, него неколико хиљада у усташкоj Независноj Држави Хрватскоj (коjоj jе припадала и садашња териториjа БиХ). Зуровац пита глумицу и редитељку да ли ишта зна о Придворици, о Јадовну, о покољу над сараjевским Србима на Казанима,

САРАЈЕВО, /СРНА/ – Пред Судом БиХ данас ће се о кривици изjаснити осморица оптужених за ратни злочин против цивилног српског становништа и ратни злочин против ратних заробљеника, почињених у логору „Силос“ у Тарчину, магацину касарне „Крупа“ у Зовику и Основноj школи “ 9. маj“ у Пазарићу. Суд БиХ потврдио 12. jануара оптужницу у предмету „Мустафа Ђелиловић и други“ коjа Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хуjића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера терети за кривично дjело ратни злочин против цивилног становништа и кривично дjело ратни злочин против ратних заробљеника. Оптужница их терети да су свjесно и вољно учествовали у системском удруженом злочиначком подухвату у оквиру коjег