arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Петар Ђокић

Жртва Споменка Гостића заслужује посебну пажњу

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић изjавио jе Срни да се са посебним пиjететом треба одредити према заслузи и доприносу 14-годишњег Споменка Гостића коjи као припадник Воjске РС погинуо на озренском ратишту. Споменко Гостић (1978), коjи jе постхумно одликован медаљом заслуга за народ, погинуо jе од гранате 20. марта 1993. године током рата на Озрену. Са њим jе тада животе изгубило jош пет српских воjника. Ђокић jе рекао да се као знак сjећања овом храбром младићу може подићи посебно спомен обиљежjе или по његовом имену назвати улица у неком од градова Српске за коjи jе био везан и додао да се обавезуjе да овом питању у наредноj

Истичe рoк зa oткуп стaнoвa

Kрajeм гoдинe истичe рoк зa пoднoшeњe зaхтjeвa зa oткуп стaнoвa извaн пoдручja oд пoсeбнe држaвнe скрби кoрисницимa кojи су склoпили угoвoр o нajму стaнa с Mинистaрствoм рeгиoнaлнoг рaзвoja дo крaja jулa oвe гoдинe. Нaкoн прoтeкa тoг рoкa, кoрисници нeћe бити у мoгућнoсти дa пoднeсу зaхтjeв зa oткуп. Дa би сe испунилa фoрмa и пoдниo зaхтjeв, дoвoљнo je испунити и пoтписaти oбрaзaц зaхтjeвa кojи je мoгућe скинути с weб-стрaницa Mинистaрствa – Сви кoрисници прoгрaмa стaмбeнoг збрињaвaњa извaн пoдручja oд пoсeбнe држaвнe скрби кojи су склoпили угoвoр o нajму стaнa с Mинистaрствoм дo 28. jулa oвe гoдинe, нужнo je дa пoднeсу зaхтjeв зa oткуп стaнa дo крaja oвe гoдинe, oднoснo дo 31.

Анте Котромановић осумњичен за злочине над Србима

Анте Котромановић, могући кандидат за министра одбране у новоj влади Хрватске, осумњичен jе за ратне злочине почињене над Србима на подручjу Мркоњић Града, Шипова и Бањалуке у операциjи Хрватске воjске „Јужни потез“ 1995. године, потврдио jе данас Срни директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић. „У припремљеноj документациjи за ратне злочине на подручjу западне Краjине и општина Мркоњић Град и Шипово неспорно jе утврђено да jе у операциjи `Јужни потез` у љето и jесен 1995. године учествовала и Четврта гардиjска бригада Хрватске воjске, чиjи jе командант био генерал Дамир Крстичевић, а његов замjеник Анте Котромановић“, истакао jе Велимировић. Велимировић jе рекао да се та документациjа, према сазнањима Републичког

Миодраг Линта

Параћинске избјеглице оптужују Линту да се лажно представља

ПАРАЋИН – Избегличко удружење Правда из Параћина оптужило jе Коалициjу избегличких удружења коjу предводи Миодраг Линта да се лажно представља као кровна избегличка асоциjациjа у Србиjи. „Нема кровне избегличке организациjе у Србиjи. Постоjе многе избегличке организациjе коjе су високо релевантне али маргинализоване само због тога што у свом префиксу немаjу име ‘Коалициjа’“, навела jе Правда. То удружења наjавило jе да ће поднети кривичну приjаву против Линте због „лажног представљања“. Извор: kurir-info.rs

Асфалтиран пут до храма у Личком Петровом Селу

Асфалтиран пут до храма у Личком Петровом Селу

Дана, 08.12.2011. године Општина Плитвичка језера испред Храма св. ап. Петра и Павла у Личком Петровом Селу поставила је асфалт у вриједности 40.000 кн. Асфалт је постављен од главног магистралног пута па све до порте Храма, те је уређен и паркинг за десетак аутомобила. Ову прилику користимо да се најискреније захвалимо Општини Плитвичка Језера за све до сада учињено. Протојереј, Далибор Танасић пр. парох коренички Личко Петрово Село – Храм Св. Петра и Павла Извор: eparhija-gornjokarlovacka  

Bosko_Obradovic_1.jpg

Српска – највећа српска побједа у посљедњих 20 година

Члан Управног одбора покрета „Двери – за живот Србиjе“ Бошко Обрадовић изjавио jе данас у Бањалуци да jе Република Српска наjвећа историjска српска побjеда у посљедњих 20 година, те да су „Двери“ формиране и у Српскоj /РС/ с циљем уjедињења духовних, културних, економских и политичких веза Срба са обjе стране Дрине. „Републику Српску видимо као наjвећу историjску српску побjеду у посљедњих 20 година“, рекао jе Обрадовић новинарима. Он jе нагласио да ће „Двери“ изаћи на изборе у Србиjи, али да ће стати и уз Републику Српску, jер jе, како jе рекао, Београд посљедњих година повукао више штетних политичких потеза по Српску. Обрадовић сматра да jе беогадском режиму „тренутно важниjа Турска,

Гробница у селу Кремна код Прњавора-лијева спомен плоча

7о година од страдања у селу Кремна код Прњавора

16. децембра 2011. године се навршава пуних 70 година од када су хрватске оружане снаге из гарнизона у Прњавору уз помоћ комшија Мађара и Украјинаца грко-католика са Вучијака на најбестијалнији начин побили 20 углавном жена и дјеце из села Кремна, заселак Петровићи. Пуних 69 година се чекало да истина о овом злочину изађе из заборава, тачније до прошле године када су активисти Светосавске омладинске заједнице из Прњавора уредили спомен-плоче и по први пут од страдања организовали парастос за ове невине жртве. Срби из засеока Петровићи су покупљени и након мучне смрти спаљени у двије зграде, а њихови остаци су сахрањени на локалном мјесном гробљу. Прва свједочења о овом злочину су

Скарадни ламент НАД „културним достигнућима“ НДХ

„Маргелов институт“ из Загреба оциjенио jе да jе скарадно ламентирати над „импресивним“ репертоаром „Хрватског државног казалишта“ у периоду Независне Државе Хрватске /НДХ/ када су се истовремено дешавала масовна клања Срба, Јевреjа и Рома. „Анегдоте о свиjетлим тренуцима `православаца` у глумишту Павелићевог главног града више су него дегутантне епизоде евоцирања сjећања на усташку страховладу са основом расних закона“, кажу за Срну у Институту, реагуjући на недавни интервjу хрватске редитељке Сњежане Бановић, коjа jе аутор докторске дисертациjе под називом „Хрватско државно казалиште у Загребу од 1941. до 1945. године“. НДХ jе била квислиншка сателитска парадржава створена вољом фашистичких и нацистичких сила, огрезла у злочину и пљачки и као таква ниjе могла стварати

Donja_Gradina_1.jpg

О ПРОГРАМУ УРЕЂЕЊА СПОМЕН-ПОДРУЧЈА „ДОЊА ГРАДИНА“

Народна скупштина Републике Српске /РС/ разматрала jе данас Приjедлог програма уређења Спомен-подручjа „Доња Градина“, чиjа jе основна идеjа да jе град мртвих жив, односно да се Градина доживи, прођу њене стазе и изгради лични однос према Градини коjа се налазила у систему бившег jасеновачког логора. Програмом jе предвиђено уређење централних обjеката управе, музеjа, истраживачког центра и вjерских обjеката за Србе, Јевреjе и Роме у средишњем диjелу Мемориjалног комплекса „Доња Градина“. Програмом jе предвиђено и уређење гробних поља, прилазног платоа, макета, административног и образовног центра са техничким блоком, споменика жртвама и дjеци, куће Пере Вукића, локалитета „Скела“, фабрике сапуна и пруге, те заштита „Тополе ужаса“. Министар просвjете и културе РС Антон

garavice_04.jpg

ПРВИ ОКРУГЛИ СТО „ГАРАВИЦЕ 1941“

ПРВИ ОКРУГЛИ СТО „ГАРАВИЦЕ 1941“ Зборник саопштења, свjедочења и докумената   РИЈЕЧ УРЕДНИКА „Оно што ниjе записано Као да се ниjе ни догодило“ (Иво Андрић) Бранко Вукадиновић  У жељи да отргнемо од заборава, дамо и даjемо вjечни помен свим невиним жртвама усташког терора на начин како оне то заслужуjу, да подсjетимо оне коjи кажу да „не знаjу“ за бихаћке Гаравице, међу коjима нажалост има и историчара, да jавности презентуjемо материjал са Првог Округлог стола коjи се одржао 05.05.2010. године у Бањоj Луци, и сав доступан материjал коjи говори о том злочину на jедном мjесту, приредили смо оваj Зборник, коjи у наслову носи име, jедног од наjвећег стратишта, како на Балкану

Кнез Павле Карађорђевић

Кнез Павле рехабилитован

Виши суд у Београду рехабилитовао jе кнеза Павла Карађорђевића, некадашњег намjесника Краљевине Југославиjе, кога су комунистичке власти послиjе Другог свjетског рата прогласиле ратним злочинцем и одузеле му сва грађанска права и имовину у земљи. Овом судским рjешењем поништена jе одлука Државне комисиjе из септембра 1945. године, као и све правне посљедице, укључуjући и казну конфискациjе имовине. Комунистичке власти теретиле су намjесника да jе „по преузимању власти погазио Устав, да jе узео цjелокупну власт у своjе руке и игнорисао народне представнике“. Кнез Павле оптужен jе „за закључивање Троjног пакта чиме jе допринео агресивном рату сила осовине“, а на душу му jе стављено да jе „био задоjен неодољивом мржњом према СССР“. Кћерка

Центар Симон Визентал

Центар „Симон Визентал“ у лову на нацисте

Центар Симон Визентал покренуо jе 11-сатну акциjу проналажења и процесуирања преосталих нацистичких ратних злочинаца док су jош увиjек живи. Главни „ловац“ центра Ефраим Зуроф покренуо jе данас у Берлину „Операциjу посљедња шанса 2“ и наjавио нове награде за информациjе или доjаве о осумњиченима за ратне злочине, jавља агенциjа АП. Ова акциjа jе услиjедила након што су њемачки тужиоци рекли у октобру да jе успjешна пресуда бившем механичару из Охаjа Џону Демjањуку поставила преседан коjи jе омогућио поновно отварање стотина истрага. Демjањук (91) jе осуђен по хиљадама тачака оптужнице саучесништва у убиству након што jе суд у Минхену утврдио да jе био стражар у логору смрти, што jе први пут да

Kapela - spomen kosturnica Svete Velikomucenice Marine – Ognjene Mariјe.jpg

Апел за помоћ у обнови Спомен-капеле

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Хризостом апеловао jе на све ливањске Србе, ма гдjе били, да помогну завршетак изградње Спомен-капеле у Ливну у коjоj су почивале мошти мученика коjе су побиле усташе. „Треба да завршимо Спомен капелу како то и доликуjе онима коjима сте jе подигли, да оштећења у костурници санирамо, да узнемирене и оскрнављене мошти мученика поново положимо у Спомен-капелу и да jе освештамо“, поручио jе владика Хризостом. Он истиче да се радови на Спомен-капели и реконструкциjи костурнице мораjу довршити до Огњене Мариjе идуће године, односно до 11. августа, када ћемо посебно на литургиjски начин обиљежити 20-годишњицу страдања – погрома над Србима Ливна 1992.године, саопштено jе Срни из Епархиjе бихаћко-петровачке.

budo-ognjena_marija_livanjska.jpg

У ЛИВНУ ШЕСНАЕСТ ГОДИНА КАСНИЈЕ

Одлазећи из Ливна 12. августа 1991. године, дан послиjе сахране посмртних остатака око 1.600 Срба страдалих у овом краjу у усташким покољима 1941. године и промоциjе моjе књиге „Огњена Мариjа ливањска“, посвећене тим злочинима, ниjесам ни слутио да ће проћи више од шеснаест година док се поново вратим у оваj проклети, окрвављени, опjевани и оплакани град. Иако су ноћ уочи сахране, у Ливну сиjевнули ножеви усташке мржње ( на паркингу испред хотела „Динара“ су, додуше, исjечене само гуме на петоро-шесторо возила београдске и новосадске регистрациjе), и даље сам наивно вjеровао да се зло не може поновити, да jе то само поjединачни ексцес, а не  знак васкрслог, повампиреног усташког  лудила и

Помен

Парастос за 109 српских жртава

Служењем парастоса у цркви у Бjеловцу код Братунца данас ће бити обиљежено 19 година од страдања 109 српских цивила, коjе су муслиманске оружане снаге из Сребренице под командом Насера Орића мучки напали и убили, а 78 ранили. Служење парастоса планирано jе у 13.00 часова. Био jе то наjвећи злочин и масакр коjи jе у само jедном дану почињен над Србима током посљедњег рата. Ниjедан Бошњак ниjе одговарао за оваj, као и за све друге злочине коjи су током 1992. и 1993. године почињени над Србима у општинама Братунац и Сребреница, гдjе jе убиjено 1 500 Срба. Хашки трибунал jе 3. jула 2008. године ослободио Насера Орића оптужнице, jер наводно ниjе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.