новембар 2011 - Страница 4 од 11 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за новембар 2011 » Страна 4

Хрватски “Агрокор” хоће да купи “Меркатор” у Србији

23. новембар 2011.

Фирма хрватског бизнисмена Ивице Тодорића “Агрокор” затражила jе од Комисиjе за заштиту конкуренциjе Србиjе дозволу за куповину “Меркатора”, коjи послуjе у Србиjи – пише “Блиц”. Тодорић у Србиjи има “Идеу”, а ако се оваj ланац споjи с “Меркатором”, коjи jе купио трговинске ланце “Роду” и “Фамилиjу”, оваj хрватски бизнисмен држао би трећину српског тржишта, а ово преузимање би било наjвећа регионална трансакциjа. Извор “Блица” тврди да jе преузимање све извjесниjе и да Комисиjа за заштиту конкуренциjе Србиjе не би требало да буде кочница. “Од `Агрокора` смо тражили да допуни документациjу о пословању и концентрациjи у Србиjи и сада комисиjа има рок да се изjасни до половине децембра”, навео jе исти

Згаришта српских кућа у Медачком џепу послиjе акциjе хрватске воjске

Слобода за Норца – порука Србима да им нема мјеста у Хрватској

23. новембар 2011.

Представници Удружења Срба избjеглих из Хрватске у Републику Српску /РС/ сматраjу да излазак хрватског генерала Мирка Норца на слободу представља jасну поруку да Србима више нема повратка у Хрватску. Предсjедник Удружења протjераних Срба из западне Славониjе Крста Жарковић рекао jе Срни да излазак Норца значи наставак геноцидне политике према Србима у Хрватскоj. “Хрватска наставља са ослобађањем Хрвата одговорних за злочине над Србима, док се насупрот томе Срби коjи нису ништа направили осуђуjу и одводе у затвор”, истакао jе Жарковић. Предсjедник Удружења резервних воjних старjешина бивше Републике Српске Краjине /РСК/ у РС Зоран Бркић рекао jе Срни да га не изненађуjе приjевремени излазак Норца из затвора, jер jе очито да Хрвати

Излазак Норца треба да забрине и Хрвате

22. новембар 2011.

Директор Документационо-информативног центра “Веритас” Саво Штрбац рекао jе Срни да излазак хрватског генерала Мирка Норца на слободу забрињава Србе из Хрватске, а требало би да забрине и Хрвате, као и циjелу међународну заjедницу, посебно оваj регион. То значи, рекао jе Штрбац, да се Хрвати, генерално гледано, нису ни почели суочавати са прошлошћу и ти њихови судови од Норца праве jош већег националног jунака. “То jе порука Србима да се они коjи су их ликвидирали на наjмонструозниjе начине и даље славе као национални хероjи у Хрватскоj. Јасно jе свима, а Србима посебно, да повратка у значаjниjем броjу у Хрватску нема”, нагласио jе Штрбац. Према његовим риjечима, Хрватска jе jедина држава на

Оптужница против пет Хрвата због злочина у Керестинцу

22. новембар 2011.

Тужилаштво у Загребу подигло jе оптужницу против бившег командира логора за ратне заробљенике у Керестинцу Стjепана Кларића и четворице њему подређених хрватских воjника због сумње да су 1991. и 1992. злостављали и мучили 34 ратна заробљеника – припадника бивше ЈНА, воjске бивше РСК и заробљене цивиле, међу коjима су биле и жене. Оптужницу против 54-годишњег Кларића, те Дражена Павловића (46), Виктора Иванчина (59), Жељка Живеца (43) и Горана Штрукеља (44) тужилаштво jе подигло након jедногодишње истраге. За петорицу оптужених за ратни злочин против ратних заробљеника затражено jе продужење притвора због тежине кривичног дjела за коjе се терете. О том захтjеву ће послиjеподне одлучивати загребачки Жупаниjски суд на коjем ће се

Две деценије од ликвидације Срба у Марином селу

22. новембар 2011.

БЕОГРАД – Протекло jе 20 година од злочина у Марином селу на подручjу западне Славониjе, када су припадници хрватске полициjе убили 18 српских цивила, подсећа данас невладина организациjа “Веритас”. Између 12. и 18. новембра 1991. године, ухапшена су 24 цивила од коjих део у селу Кип на општини Дарувар под сумњом да скриваjу оружjе воjног порекла, а део у селу Клиса на подручjу Пакраца под изговором “измештања” становништва. Похапшени Срби одведени су у Марино село и затворени у подруму импровизованог затвора “Рибарска колиба” где су их припадници хрватске полициjе мучили. Шесторица Срба су преживели тортуру, а 18 jе ликвидирано, с тим што се за телима петорице jош трага, наведено jе

Ухапшено осам осумњичених за злочине у “Силосу”

22. новембар 2011.

У jутрошњоj акциjи проведеноj на седам локациjа ухапшено jе осам лица осумњичених за ратне злочине над србима и Хрватима у логорима и обjектима за затварање у Тарчину. Према налогу тужиоца Посебног одjељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ ухапшени су Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Бећир Хуjић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер. Наведени осумњичени су под истрагом, те се сумњиче да су починили кривично дjело ратног злочина против цивилног становништва и ратног злочина против ратних заробљеника, саопштило jе Тужилаштво БиХ. Они се терете за ратне злочине почињење над особама српске и хрватске националности, коjе су држане у противправном заточеништву у логору “Силос” у Тарчину, те у

Историјски пројекат Сребреница: Могућност “вечног мира”

22. новембар 2011.

У чувеноj расправи О вечном миру, Емануел Кант наводи следећу мисао: „Током траjања рата, држава не би смела да дозволи такву врсту неприjатељстава што би поверење у будући мир учинило немогућим.“ Штета што Кант има тако мало следбеника на Балкану. Балкански супарници изгледа не само да одбацуjу потпуно Кантов савет; они се заправо такмиче ко ће кога више озлоjедити и ко ће коме забости прст у око толико болно да ће свака нада на нормализациjу односа у будућности постати илузорна. Афера Сребреница могла би послужити као очигледан пример. Прећутно се прихвата да jе у ратноj пропаганди чак и наjбезочниjе извртање истине дозвољено. У случаjу Босне, жалосно jе да се оно

Избеглице подржале мањинску српску листу

22. новембар 2011.

Коалициjа удружења избеглица у Србиjи подржала jе мањинску изборну листу коалициjе три странке српске опозициjе у Хрватскоj – Српске народне странке, Демократске партиjе Срба и Наше странке. Подршка листи за предстоjеће изборе 4. децембра дата jе “како би се у тоj држави успоставила нова српска политика, чиjа би кључна тачка било поштовање људских права Срба у Хрватскоj”, речено jе данас на потписивању споразума о сарадњи. Споразум о сарадњи између кровне организациjе удружења избеглих из Хрватске и Коалициjе Српске народне странке, Демократске партиjе Срба и Наше странке из Хрватске потписали су у Београду лидери Миодраг Линта и троjица председника странака Милан Родић, Јован Аjдуковић и Митар Коjадиновић. Са конференциjе за новинаре

Јадранка Косор у српском стану – кап у мору

22. новембар 2011.

Потпредсjедник Самосталне демократске српске странке (СДСС) Милорад Пуповац изjавио jе да у Хрватскоj постоjе на хиљаде случаjева сличних или наjчешће jош горих од случаjа деложациjе српске породице Дробац, чиjи стан данас користи актуелни хрватски премиjер Јадранка Косор. “Сви они представљаjу велику и недовољно освиjетљену мрљу на савjести политике, правосуђа и jавности у Хрватскоj. На жалост, случаj Дробац ниjе доспио у jавност због саме породице Дробац нити због хиљада и десетине хиљада других сличних или горих случаjева, већ због данашње кориснице њиховог некадашњег стана Јадранке Косор”, рекао jе Пуповац. Он jе изразио боjазан да они коjи су `92. и `93. окретали главу или затварали врата да не би видjели како им

Претреси у вези са Силосом?

22. новембар 2011.

По налогу Тужилаштва БиХ на више локациjа у Хаџићима jутрос се проводе одређене активности у вези са предметима ратних злочина, речено jе Срни у Тужилаштву БиХ. Из Тужилаштва jе наjављено да ће у току дана саопштити више детаља о овим активностима. Како Срна незванично сазнаjе, на седам локациjа у Хаџићима у току су претреси у вези са ратним злочинима почињеним над Србима у логору Силос у Тарчину. Силос jе био мучилиште за више од 600 Срба, од коjих 24 ниjе дочекало ослобађање. Међу убиjенима jе било и жена, дjеце, те стараца стариjих од 80 година. Логор Силос у Тарчину, насељу у близини Хаџића, формиран jе почетком рата, а затворен 27.

Најстарија српска насеља по северној Хрватској (до 1597. год)

22. новембар 2011.

Данашњу северну Хрватску сачињава пространа област између Саве и Драве. — На западу дели је од Штајерске река Сутла и гора Мацељ, а на Истоку граничи са Славонијом дужином речице Илове. У пређашња времена и ова област називана је Славонијом, с додатком горња — за разлику од данашње или доње Славоније, с којом је некада сачнњавала једну област; а јужна граница њена ишла је тада до реке Купе, где је почињала Хрватска. Немци су ову област звали Windischland, а Мађари и други у латинским исправама називали су је Sclavonia. — Главни градови њени беху Загреб, Крижевци, Вараждин и Копривница. Турске провале у XV и XVI веку учинише, да су многи

Најстарија српска насеља по северној Хрватској (до 1597. год)

21. новембар 2011.

Данашњу северну Хрватску сачињава пространа област између Саве и Драве. — На западу дели jе од Штаjерске река Сутла и гора Мацељ, а на Истоку граничи са Славониjом дужином речице Илове. У пређашња времена и ова област називана jе Славониjом, с додатком горња — за разлику од данашње или доње Славониjе, с коjом jе некада сачнњавала jедну област; а jужна граница њена ишла jе тада до реке Купе, где jе почињала Хрватска. Немци су ову област звали Windischland, а Мађари и други у латинским исправама називали су jе Sclavonia. — Главни градови њени беху Загреб, Крижевци, Вараждин и Копривница. Турске провале у XV и XVI веку учинише, да су многи

Дан ослобођења Прњавора и Бања Луке на Аранђеловдан 1918. године

21. новембар 2011.

Пише Боjан Милиjашевић Датум коjи се данас празнуjе као дан потписивања Деjтонског споразума jе много значаjниjи датум у нашоj босанско-херцеговачкоj историjи и историjи прњаворског подручjа. Наиме, на данашњи дан jе ослобођен Прњавор а одмах затим и Бања Лука, те jе тиме званично означен и краj аустро-угарске владавине. Атентат на Франца Фердинанда, насљедника Франца Јозефа, на Видовдан 1914. године у Сараjеву био jе повод Аустро-Угарскоj да уручи Србиjи понижаваjући ултиматум. Србиjа jе оваj ултиматум одбила а 28. jула 1914. Аустро-Угарска jе обjавила рат краљевини Србиjи. У Сараjевском атентату су учествовали чланови „Младе Босне“ револуционарне омладинска организациjа, коjа се борила против окупациjе Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске, а за њено припаjање

Борба против унијаћења

21. новембар 2011.

Др. Ђоко Слиjепчевић Римска куриjа ниjе никада престаjала са напорима да на цео православни Балкан прошири своj утицаj. Од политичких прилика на Балкану и од сопствене снаге, са коjом jе Римска куриjа располагала, зависила jе jачина њенога интересовања за ширење униjе на нашем простору. Она jе, сaсвим разумљиво, пре свега настоjала на томе да очува римокатоличке колониjе како на целоме Балкану тако исто и на нашем ужем простору, где jе, jош од давнина, било римокатоличких оаза. Римокатолички прозелитизам код православних Срба ниjе био никада популаран: везе између представника Српске православне цркве и римокатоличких мисионара на подручjу Пећке патриjаршиjе биле су одраз политичког рада на ослобођењу народа од турског ропства, а

Проживјела два вијека и три рата

21. новембар 2011.

У 107. години живота, Љубица Лончар сигурно jе наjстариjа становница Хрватске. Дубоку старост проводи у шибенскоj улици Пут гимназиjе, гдjе о њоj брине шездесетогодишњи унук Милорад Лончар Мића, коjи радо истиче да jе он “jедини дjед коjи има живу баку”. Поред Миће, збраjа бака Љубица своjе потомство као животно благо: jош шестеро унучади, десетеро праунчади и jедна чукунунучица. Преживjела jе бака Љубица Лончар у свом виjеку и оно што jе наjтеже свакоj маjци, смрт двиjе кћери и jедног сина, а jедна кћи jош jоj jе жива. Броjна породица, кроз минуло стољеће и бурне догађаjе, расула се свуда по свиjету. У контакту jе jедино са девет година млађом сестром Миленом коjа