Позивамо Вас да својим присуством, увеличате хуманитарни концерт 19. 03. 2011. године у 20:00h у културном центру БАНСКИ ДВОР – БАЊА ЛУКА. Улазнице се могу набавити у Ризници, по цијени од 50км. На концерту поред других група и учесника са наших простора, учешће ће узети и архимандрит Никодим Каварнос из Атине са својим хором а који ће изводити византијску духовну ( црквену ) музику посвећену времену у коме се налазимо, дакле данима Васкршњег поста тј. Свете Четрдесетнице. Сав приход од продаје улазница намјењен је за изградњу манастира Богородице Тројеручице на Кордуну. Извор: МАНАСТИР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ   Везане виjести: Помозимо градњу Манастира Пресвете Богородице Троjеручице  

Одлучујући критериј за затварање поглавља 23 мора бити повратак избјеглица. Процес повратка, који никад није имао неподијељену политичку и друштвену подршку, не смије се затворити, јер би то било уперено против великог броја људи који нису проузрочили своју драму Поводом расправе о поглављу 23, у оквиру којег се претреса и оцјењује стање у правосуђу и заштити темељних људских права у Хрватској, изнијет ћу неке ставове и оцјене које се на то односе. Оне се темеље на непосредном учешћу у расправама и анализама о стању у правосуђу и поштивању темељних права, увиду у неке конкретне случајеве, бројним искуствима појединаца и јавним запажањима оних који прате стање у овој области. Нагласак је

Ђорђе Вукадиновић Морам да кажем да одавно нисам присуствовао дебати која се толико држала теме и обрађивала је из различитих углова. Већина нас овде иде често по неким сличним скуповима, семинарима и дебатама, и знамо како те дебате углавном изгледају. Овога пута, да ли због места или због теме, као да смо сви осећали додатну обавезу и настојали да са више одговорности и пијетета проговоримо о теми која је очигледно превелика да би се могла исцрпети чак и у једној овако интензивној дебати каква је данас вођена. Зато ја данашњи скуп схватам само као почетак приче на ову тему. И стога ћу само маркирати пар важних тачака које до сада

БЕОГРАД, 12. марта 2011. (Тањуг) – На годишњој Скупштини Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске усвојена је данас иницијатива за оснивање Сабора Срба Крајишника чији је циљ да широм света омогући њихово организационо повезивање и програмско уједињење у борби за насилно одузет статус, имовинска и друга стечена и људска права. Основе Програма и Статута Сабора Срба Крајишника ( С С К) сачинила је група крајишких интелектуалаца и усвојен је на Иницијативном одбору 17. фебруара у манастиру Нова Грачаница у Чикагу (САД), изјавио је на заседању Скупштине генерал Коста Новаковић. Документи су упућени на усвајање организацијама и удружењима Срба Крајишника, а заснивају се на начелима Опште декларације о правима

БЕОГРАД, 14. марта 2011. (Тањуг) – Шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер оценио је данас да је у претходних 15 година учињен напредак у решавању проблема Срба избеглих из Хрватске, али и да је остало још проблема које треба решити. Дежер је више од два сата разговарао са председником Коалиције удружења избеглица у Србији Миодрагом Линтом који му је предао петицију са 45.000 потписа подршке који се тичу станарских, имовинских и других стечених права избеглих и прогнаних Срба из Хрватске, као и предлог резолуције о њиховим људским правима који је 24. фебруара достављен Скупштини Србије. Линта је у изјави Тањугу навео да је амбасадору Дежеру образложио свих 12 захтева

У суботу 12. и у недељу 13. марта 2011. године, одржан је други по реду Сабор српских удружења средње Европе у Инсбруку, чији је домаћин овом приликом била Српска Православна Омладина Инсбрук – СПО(Ј)И. У саборном окупљању учествовалo je укупно пет удружења из Словеније, Аустрије и Швајцарске, а са великим задовољством истичемо да су нам се придружили и чланови удружења «Радости моја» из Немачке. Учеснике Сабора пут је прво одвео на гроб велике пријатељице српског народа, Аустријанке Диане Будисављевић, где су присутни имали прилику да јој полагањем венца одају пошту и боље се упознају са великим делом, спашавањем 12.000 српске деце из концентрационих логора у НДХ током другог Светског рата.

БЕОГРАД – У суботу је у препуној сали Скупштине општине Нови Београд одржана Скупштина Асоцијације избјегличких и других удружења из Хрватске у Београду, којој су присуствовали и представници Коалиције избјегличких удружења, те бројни гости и чланови избјегличких удружења. Од представника Срба из Хрватске присуствовао је др. СВЕТОЗАР ЛИВАДА, а од представника СДДСС-а, СНВ-а из Хрватске и представника Комесаријата за избјеглице и представника Владе Србије није било представника. Предсједник Асоцијације проф. Милојко Будимир и предсједник Коалиције Миодраг Линта извјестили су чланове Скупштине о акцији потписивања подршке Петицији да се Хрватској спријечи било какав разговор са ЕУ све док не врате сва права прогнаних и избјеглих Срба у прошлом рату, што су

Државна комисија пописала више од 20.000 људи који су страдали 1944/45. године и око 200 стратишта Ликвидације „народних непријатеља”, које су, углавном без суда, спровођене над идеолошким неистомишљеницима крајем 1944. и током 1945. године, могле би да добију судски епилог. И у суседној Хрватској, ових дана министар унутрашњих послова Томислав Карамарко најавио је подношење кривичних пријава против преживелих функционера из послератног периода. Ипак, остаје питање да ли је реч само о предизборној кампањи, или је могуће процесуирати одговорне после скоро 70 година. Срђан Цветковић, секретар Државне комисије за масовне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године, појашњава за „Политику” да су они од почетка рада и истраживања, у протеклих годину

Ђуро Ковачевић Питање о српско-хрватским односима, историјски изузетно актуелизовано укидањем Војне крајине и активирањем југословенске идеје, доспело је данас до тачке у којој је престало да буде посебно важно као унутрашње питање Хрватске. Све више, реч је о међудржавним односима Србије и Хрватске. Њихова еволутивна путања омеђена је пропашћу два државна аранжмана: Аустроугарске и Југославије. У размеђу 20. века болно је пресецано и до невероватне трагике заоштравано силином и суровошћу два светска рата и ратним разбијањем Југославије. Други светски рат га је посебно учинио тешким. Независна држава Хрватска као злочиначка сателитска творевина у усташком аранжману операционализације хрватског државног права извршила је геноцид над Србима као народом који је вековима, штитећи

English Бивши говорник Кнесета, Dan Tichon, предаjе предсjедавање холандском амбасадору; Хрватска тражи блокирање Србиjе у укључивање у двадесет -осмо националну организациjу чланица. БЕРЛИН – Dan Tichon, бивши говорник Кнесета, предао jе у уторак, у Берлину предсjедавање Међународном холокауст оперативном групом амбасадору  Karelu P. M. de Beer из Холандиjе. ИТФ, чиjе jе пуно име оперативна група за међународну сарадњу о образовању о холокаусту, сjећање и истраживање, тежи да се прошири образовање о холокаусту, као глобални проjекат. У међувремену, “Jerusalem Post” сазнаjе од званичника са приступом процесу учлањења да jе Хрватска блокирала напоре Србиjе да се прикључи ИТФ-у. Даниjел Глунциц, портпарол хрватске амбасаде у Берлину, изjавио jе у сриjеду за “Post” да