БАЊАЛУКА, 23. МАРТА – Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић сматра да истрагу о злочинима припадника такозване „Ханџар дивизије“ над Србима у Сиску и околини треба проширити и на злочине почињене над Србима у Посавини у БиХ у прољеће и љето 1992. године. „Припадници `Ханџар дивизије` могу се довести у везу са најмонструознијим злочинима почињеним над Србима на подручју Брода и Дервенте и о томе постоје докази у полицији у Славонском Броду“, рекао је Велимировић Срни, коментаришући писање загребачког „Национала“ који наводи да се процјењује да је у масовним ликвидацијама Срба током протеклог рата у Сиску и околини убијено више од 600 цивила. Он је рекао да

Посланик Европског парламента, конзервативац Роџер Хелмер побунио се против уласка Хрватске у ЕУ и поручио да је чека још много посла. Сачувај нас боже од Хрвата! Говор британског политичара Роџера Хелмера у Европском парламенту 16. фебруара ове године о статусу Хрватске као кандидату за улазак у Европску унију (ЕУ) постао је хит на Youtube. У двоминутном обраћању европским парламентарцима Хелмер оштро критикује наше комшије. – Провео сам много времена у Хрватској и пратио њихов развој и напредак. Хрватска је земља коју карактеришу ендемско подмићивање, корупција, дивљи капитализам и необјашњиво богаћење у класи политичара. Хрватска не поседује основну инфраструктуру слободног друштва. Владавина права, право на имовину и примењиви уговори под великим

БАЊАЛУКА, 22. МАРТА – Парастос и помен жртвама усташког геноцида у Доњој Градини у Другом свјетском рату биће одржан 1. маја – утврђено је данас на сједници Организационог одбора за обиљежавање овог догађаја. На сједници Организационог одбора, којом је предсједавао предсједник Републике Српске /РС/ Милорад Додик, усаглашени су оквирни програм и протокол којима је предвиђено полагање вијенаца и цвијећа, помен и парастос жртвама у Спомен подручју „Доња Градина“ код Градишке и обраћање званичника. На сједици Одбора договорено је да академија поводом обиљежавања овог догађаја буде одржана 22. априла 2011. године у Козарској Дубици, а утврђени су и носиоци активности припрема и реализације програма обиљежавања. Предсједник РС Милорад Додик изразио је

ГАЗА, 22. МАРТА – УН су покренуле нови план за предавање о холокаусту у школама у Поjасу Газе, што jе изазвало осуду исламистичке организациjе Хамас, просвjетних радника па чак и тиjела задуженог за мировне преговоре са Израелом. Уколико план буде спроведен у дjело то ће бити први пут да палестинска дjеца сазнаjу о патњама Јевреjа токомДругог свjетског рата. Међ утим, критике овог плана указале су на то колико jе то питање осjетљиво међу Палестинцима. „Игра са образовањем дjеце у Поjасу Газе jе црвена линиjа“, рекао jе министар за образовање у Хамасовоj влади Мухамед Аскул, истичући да ће се исламистички покрет блокирати сваки покушаj излагања о холокаусту „без обзира на циjену.“ Незадовољство у Поjасу Газе испољено

МИНХЕН, 22. МАРТА – Тужилац Ханс-Јоаким Луц је током изношења завршне ријечи пред судом у Минхену истакао да су изнијети јасни докази да је Џон Демјањук био чувар у нацистичком логору Собибор од марта до септембра 1943. године. Луц је нагласио да нема „разумне сумње“ да је Демјањук био у служби у логору. Он се при том позвао на шест историјских докумената који су приложени као докази суду у Минхену. Демјањук (90) је оптужен за учешће у убиству најмање 29 000 Јевреја у концентрационом логору Собибор у Пољској 1943. године. Процес против Демјањука води се већ 16 мјесеци и периодично је прекидан, пошто је оптужени повремено одбијао да присуствује засједањима

Поводом предстоjећег пописа становништва у Региону, коjи jе заказан за месец април текуће године Господње 2011., обраћамо се свим нашим верницима, припадницима српског народа и српске заjеднице, да се слободно и без страха одазову предстоjећем попису становништва, изjашњаваjући се на њему као Срби православне вере. Попис становништва се спомиње и у Светом Писму, управо у време Рођења Господа Исуса Христа, показуjући да смо ми људи са земље и земаљски, а да jе jедино Господ Христос са неба (Јевр. 12, 25), Коjи jе из љубави дошао на земљу да спасе свет (Јн. 12, 47). Одазиваjући се на оваj попис становништва, ми веруjући извршавамо заповест Христову да цару даjемо царево, а Божиjе Богу (Мт.

Пише Владимир Димитријевић Резолуција са петроградског скупа је јасна: Дијалога с Ватиканом не може да буде док год се не изврши дебеатификација таквог „свеца“ какав је Алојзије Степинац Таман смо се (бар неки) обрадовали резултатима Међународне конференције „Непролазна вредност и трајна актуелност Миланског едикта“, одржаној у црквеном дому Нишке епархије, крајем фебруара 2011…Један епископ СПЦ нас је, поводом конференције, полетно обавестио да нас овај скуп подсећа на хришћанске корене европске културе и цивилизације, а један надбискуп је оценио да ће са скупа бити послат апел црквама, друштву и институцијама да читава Европа поново заживи велике идеале хришћанске културе, верске и међурелигијске слободе и међуекуменског дијалога. Дакле, таман кад је изгледало

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ 18. МАРТ 2011. Б е о г р а д   С а о п ш т е њ е СРБИЈА И НАТО Округли сто 23. март 2011. Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србиjе и СУБНОР Србиjе организуjу округли сто са темом СРБИЈА И НАТО коjи ће се одржати у среду, 23. марта 2011. године у сали Скупштине општине Нови Београд, Булевар Михаjла Пупина броj 167, Нови Београд, са почетком у 10 часова. Част нам jе да Вас позовемо да присуствуjете. На округлом столу, поред осталих, говориће: Проф. Др Радован Радиновић, генерал у пензиjи, Владислав Јовановић, бивши министар за иностране послове

У суботу 19. марта 2011. године одржано је предавање на тему „Историја и будућност Косова и Метохије“ са пројекцијом филма „Kosovo. Can you imagine?“ у организацији Српске Православне Омладине Инсбрук – СПО(Ј)И. Предавање је одржано у просторијама Бухгалери (Buchgalerie), а предавач је био Марко Милорадовић, студент на правном факултету у Инсбруку и пуноправни члан Омладинског Удружења СПО(Ј)И. На слици: Предавач Марко Милорадовић током предавања Предавање на тему „Историја и будућност Косова и Метохије“ је уједно представљало и друго по реду предавање у организацији СПО(Ј)И на немачком језику,на којем су учествовали аустријски,швајцарски, шкотски и српски пријатељи омладинског удружења, као и чланови и остали заинтересовани грађани из Инсбрука. Пошто се ради о

Осврт на посљедње одлуке Владе Републике Хрватске о стамбеном збрињавању и откупу станова[1] ХУМАНИТАРНИ ЦЕНТАР ЗА ИНТЕГРАЦИЈУ И ТОЛЕРАНЦИЈУ Партикуларан правни оквир Хрватски законодавац стамбено збрињавање није уредио на јединствен начин, већ партикуларним прописима, обзиром да се сваки од њих примјењује само на дијелу територија Републике Хрватске. Осим тога, они су различитог правног ранга (различите правне снаге) односно правног положаја на хијерархијској љествици правног система – органа и правних аката. Стамбено збрињавање на подручјима посебне државне скрби уређено је законом, којег је донио Хрватски сабор, као законодавно тијело, а изван подручја посебне државне скрби закључком односно одлуком, које је донијела Влада РХ, као извршна власт. Посљедица овако фрагментираног правног оквира

Пише Василије Ђ. Крестић Преносимо у целини говор академика Василија Ђ. Крестића, којим је, на Конференцији Српске академије наука и уметности, одржаној 17. марта 2011. године, оптужио вођство САНУ да су маргинализовали ову институцију и довели до тога да изгуби достојанство и углед, да се претвори у трабанта дневне политике У протеклих неколико година у јавности се могу чути оцене да је Српска академија наука и уметности занемела, да је саму себе из друштва изопштила, да је својим неодговорним односом према кључним проблемима државе и народа, каквих, нажалост, има у изобиљу, показала да, иако је највиша научна и уметничка установа у држави, ни не покушава да утиче на неке догађаје

Мени су несхватљиви људи који су заборавили на свој завичај и препустили се животу у Србији гдје је све другачије, и менталитет и народ… Камо год да сам одлазио и пролазио, нигдје нисам могао наћи пријатеље као ове које сам оставио у Книну, каже Желимир Симић Петнаест година након напуштања завичаја, одлука о повратку није нимало лака. Деценија и по много је за људски живот и нормално је да за то вријеме човјек остави траг у новој средини. Дјеци је тешко напустити мјесто свог рођења и отићи у родни крај родитеља. Али и 15 година послије биљеже се смјеле повратничке приче, као што је она мале и сложне породице Симић